Fotografija posredstvom Breta Džonsona
Tekst je prvobitno objavljen na VICE Australija.On je jedan od najozloglašenijih sajber-kriminalaca u istoriji hakovanja. Skriven iza anonimnosti pseudonima GOllumfun, Bret Džonson stvorio je onlajn mrežu po imenu Shadow Crew, centralno čvorište za okupljanje hakera visokog profila i preteča današnjeg dark veba. Aktivan između 2002. i 2004, na svom vrhuncu forum je imao 4.000 članova. Pred kraj svojih hakerskih dana, Džonson je uspevao da namakne više od 500.000 dolara mesečno, a u jednom trenutku nalazio se i na listi najtraženijih američkih kriminalaca. Čak i posle hapšenja, kad je pristao da radi kao doušnik za Tajnu službu, njegovi sajber-zločini su se nastavili.Konačno, nakon što je ponovo uhvaćen — i 2007. osuđen na sedam godina iza rešetaka, šest meseci u federalnom zatvoru — Džonson je odlučio da život posveti zaštiti kompanija od zločina za koje je nekad živeo. VICE je razgovarao sa ovim reformisanim hakerom o svojoj prošlosti, sadašnjosti i na koji način se sajber-zločin izmenio otkako ga je on napustio.Kao prvo, kako si i zašto pošao baš ovim putem u životu?
Sajber-zločin je bio prirodan sled događaja za mene zato što su se moja majka i gotovo svi s njene strane porodice bavili zločinom. Prvi prekršaj počinio sam sa 10 godina: moja majka bila je veoma neodgovoran roditelj koji nas je zlostavljao – imala je običaj da ostavi mene i moju sestru same danima — tako da smo moja sestra i ja počeli da krademo hranu iz prodavnice da bismo jeli. To je preraslo u krađu odeće i raznih drugih stvari. Kad je naša majka to otkrila, pridružila nam se. Posle je navela svoju majku, našu baku, da nam se pridruži.Kako sam bio stariji, sve sam više učestvovao u tipovima zločina kakvima se inače bavila moja porodica: prevare sa osiguranjem, paljenje kuća i automobila, lažiranje nesreća, krađa, falsifikovanje dokumenata… sajber-zločin je bio samo prirodan nastavak svega toga.Ali više od svega, sajber-zločin je za mene bio zagonetka. Osećao sam se skoro kao David i Golijat — bio sam usamljenik koji je uspevao da porazi organizacije teške više miliona dolara. A potom su tu bile i ogromne količine novca koje sam uspevao da ukradem i, konačno, moj status: biti vođa svih tih ljudi [članova Shadow Crew-a] bio je ogroman podstrek za ego.Šta je najuvrnutija ili etički najproblematičnija stvar koju si počinio kao haker ili video da neko drugi radi?
Ima toga mnogo. Jednom sam ukrao novčiće u vrednosti od nekoliko hiljada dolara od porodice koja je pokušavala da ih proda kako bi sagradila krov nad glavom. Jednom drugom prilikom, poslao sam lažni gotovinski ček žrtvi i ona je na kraju bila uhapšena zbog njega. Lagao sam porodicu, prijatelje, sve koje sam poznavao. Bio sam stvarno užasna osoba.Jedan od mojih ukrajinskih saradnika, Skript, dao je da se neko ko mu je dugovao novac otme i muči. Posle je postavio slike toga onlajn. Drugi član, Ajsmen, obično je zatrpavao mejl adrese svojih neprijatelja dečjom pornografijom a potom zvao policiju i prijavljivao ih.Da li si zaradio mnogo od sajber-zločina? Kako generalno gledano današnji hakeri zarađuju novac?
Nisam ja “zaradio ” ništa. Ja sam krao. Ispočetka mi nije pristizalo gotovo nimalo novca, a konstantno sam morao da mutim nešto da bih platio račune. Ali čim sam postao malo veštiji, krao sam novac preko šeme na eBay-u: uletalo mi je 20.000 dolara mesečno. Takođe, Card not Present, preko transakcije kad kartica nije prisutna u kupovini, i ATO, American Tax Office, koja mi je donosila 40.000 dolara mesečno. Tax Return Identity Theft donosio mi je 500.000 dolara mesečno.Većina hakera i sajber-kriminalaca ne zarađuje mnogo. Obično se lomataju u pokušajima da nešto nauče i nikad ne stignu da postanu eksperti za kriminal.Jesi li nekad osećao grižu savesti zbog onoga što radiš?
Generalno, nisam. Mada sam, kad sam dospeo u fazu krađe ogromne količine novca, ponekad žrtvama vraćao deo novca ako bih mislio da je njihova priča mnogo tužna. Mada to nije bilo iz osećaja krivice, već sam samo pokušavao da opravdam sebi svoje zločine, da bih mogao sebi da kažem da sam dobra osoba. Tek kad sam završio u zatvoru, shvatio sam šta sam uradio i odlučio da promenim život.Pomogao si u osnivanju Shadow Crew, onlajn foruma koji je okupljao zajednicu sajber-kriminalaca. Šta je bio tvoj cilj sa tim onlajn hakerskim pokretom?
Shadow Crew je zaista bila prva organizovana mreža za sajber-zločin. Bila je preteča današnjeg dark net tržišta — zajedno sa Carder Planet, koji je vodio jedan moj saradnik. Kad sam učestvovao u suosnivanju Shadow Crew-a, nismo o tome razmišljali kao o nekakvom pionirskom projektu. Prosto smo gradili mesto gde ćemo moći da vodimo posao i lako dolazimo do novca. Trebao nam je neki način za udruživanje sa drugim kriminalcima i da bismo se postarali da naše članove ne potkradaju prevaranti. Mislim, na kraju krajeva, bili smo kriminalci. Morali smo da izgradimo sistem u kom bi postojalo poštenje među kriminalcima.Osudila te je američka vlada i jednom si se nalazio na američkoj listi najtraženijih kriminalaca. A opet si nastavio da se baviš hakovanjem. Šta te je navelo da nastaviš i da li si se brinuo da će te uhvatiti?
Razlog zbog kog sam nastavio da se bavim hakovanjem i kršenjem zakona je komplikovan. Prvo, bio sam očajan. Uhapsili su me i izgubio sam sve što sam ukrao. Ostala mi je samo moja devojka striptizeta. Toliko sam bio sjeban u glavu, da bih uradio sve samo da je zadržim. Za mene je to značilo ukrasti još novca. Potom je tu bila činjenica da me je angažovala Tajna služba — to je bila hrana za moj ego. Potom, kršenje zakona iz kancelarija Tajne službe, nije mnogo ljudi bilo u prilici da to uradi. Još malo hrane za ego. Znao sam da će me uhvatiti: pre mog prvobitnog hapšenja, presreli smo poruke Tajne službe kako vode istragu protiv nas. Ali smo ipak nastavili. Posle mog hapšenja i dok sam radio za njih, znao sam da će oni za to saznati. Bio sam prosto toliko depresivan, toliko očajan, da nisam mogao da stanem. Predao sam se fatalizmu.Šta te je na kraju pretvorila u doušnika?
Moje hapšenje. Uhapšen sam tri nedelje pre nego što je trebalo da se oženim sa mojom verenicom — striptizetom. Toliko sam očajnički želeo da spasem tu vezu da sam smesta pristao da budem doušnik. Elizabet, moja verenica, nije znala ništa o tome šta radim pre mog hapšenja. Mislio sam da mogu da spasem vezu, te sam tako postao doušnik.Naravno, čim me je Tajna služba pustila iz zatvora, počeo sam ponovo da kršim zakon. Istog dana. Morao sam da kupim Elizabetinu ljubav. Mislim da je deo mene mislio da istovremeno mogu da radim za Tajnu službu i kršim zakon. Bio sam prilično sjeban u to vreme.Kako porediš kalibar današnjih sajber-kriminalaca sa nekadašnjim kolegama?
Kriminalci su tada bili mnogo veštiji. Zato što smo morali da u hodu prokljuvimo razne zločine, razumeli smo dinamiku tih zločina, uzduž i popreko. Poznavali smo svaki detalj.Većina današnjih sajber-kriminalaca ne razume dinamiku zločina koje čine. Pročitaju članak o tome koliko je novca haker ukrao i misle da mogu isto. Odu na forum kriminalaca, kupe vodič ili plate časove i počnu da krše zakon. Današnji sajber-kriminaci ne moraju ništa da znaju, oni su praktično neka vrsta "dece skripti" [izraz koji se koristi da bi se diskreditvao neko ko tvrdi da je vešt haker].To ne znači da je sajber-zločin danas išta manje uspešan. Sam ogroman broj ljudi koji pokušava da krade znači da se čine uspešniji zločini. Mnogo je verovatnije da će današnje kompanije postati žrtve ove nove vrste kriminalaca nego nekog eksperta.Koliko je lako sajber-kriminalcima da rade svoj posao? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju?
Ovih dana je to prilično lako. Nova osoba koja tek ulazi u sajber-kriminal može da se bavi nečim kao što je Amazonovo refundiranje i ostvari profit od 10.000 dolara mesečno. To ambicioznom kriminalcu početniku omogućuje da zaradi novac dok se uči drugim tipovima kriminala. To nekada nije bilo moguće sa sajber-kriminalom. Nekada su kriminalci praktično umirali od gladi sve dok nisu naučili kako da počine zločin.Sajber-zločin je postao toliko sofisticiran danas da kriminalc može da uđe u posao tako što će kupiti vodič za nekoliko dolara, koji mu daje uputstvo korak-po-korak kako da počini dotični zločin. Ili mogu da uzmu onlajn časove koje drže vrhunski kriminalci i uče ih kako da ukradu novac. Ti časovi obično koštaju 600 dolara i traju oko šest nedelja. Mnogi dolaze sa garancijom da ako učenik ne zaradi novac, biće refundiran.
Reklame
Sajber-zločin je bio prirodan sled događaja za mene zato što su se moja majka i gotovo svi s njene strane porodice bavili zločinom. Prvi prekršaj počinio sam sa 10 godina: moja majka bila je veoma neodgovoran roditelj koji nas je zlostavljao – imala je običaj da ostavi mene i moju sestru same danima — tako da smo moja sestra i ja počeli da krademo hranu iz prodavnice da bismo jeli. To je preraslo u krađu odeće i raznih drugih stvari. Kad je naša majka to otkrila, pridružila nam se. Posle je navela svoju majku, našu baku, da nam se pridruži.Kako sam bio stariji, sve sam više učestvovao u tipovima zločina kakvima se inače bavila moja porodica: prevare sa osiguranjem, paljenje kuća i automobila, lažiranje nesreća, krađa, falsifikovanje dokumenata… sajber-zločin je bio samo prirodan nastavak svega toga.Ali više od svega, sajber-zločin je za mene bio zagonetka. Osećao sam se skoro kao David i Golijat — bio sam usamljenik koji je uspevao da porazi organizacije teške više miliona dolara. A potom su tu bile i ogromne količine novca koje sam uspevao da ukradem i, konačno, moj status: biti vođa svih tih ljudi [članova Shadow Crew-a] bio je ogroman podstrek za ego.
Reklame
Ima toga mnogo. Jednom sam ukrao novčiće u vrednosti od nekoliko hiljada dolara od porodice koja je pokušavala da ih proda kako bi sagradila krov nad glavom. Jednom drugom prilikom, poslao sam lažni gotovinski ček žrtvi i ona je na kraju bila uhapšena zbog njega. Lagao sam porodicu, prijatelje, sve koje sam poznavao. Bio sam stvarno užasna osoba.Jedan od mojih ukrajinskih saradnika, Skript, dao je da se neko ko mu je dugovao novac otme i muči. Posle je postavio slike toga onlajn. Drugi član, Ajsmen, obično je zatrpavao mejl adrese svojih neprijatelja dečjom pornografijom a potom zvao policiju i prijavljivao ih.Da li si zaradio mnogo od sajber-zločina? Kako generalno gledano današnji hakeri zarađuju novac?
Nisam ja “zaradio ” ništa. Ja sam krao. Ispočetka mi nije pristizalo gotovo nimalo novca, a konstantno sam morao da mutim nešto da bih platio račune. Ali čim sam postao malo veštiji, krao sam novac preko šeme na eBay-u: uletalo mi je 20.000 dolara mesečno. Takođe, Card not Present, preko transakcije kad kartica nije prisutna u kupovini, i ATO, American Tax Office, koja mi je donosila 40.000 dolara mesečno. Tax Return Identity Theft donosio mi je 500.000 dolara mesečno.Većina hakera i sajber-kriminalaca ne zarađuje mnogo. Obično se lomataju u pokušajima da nešto nauče i nikad ne stignu da postanu eksperti za kriminal.
Reklame
Generalno, nisam. Mada sam, kad sam dospeo u fazu krađe ogromne količine novca, ponekad žrtvama vraćao deo novca ako bih mislio da je njihova priča mnogo tužna. Mada to nije bilo iz osećaja krivice, već sam samo pokušavao da opravdam sebi svoje zločine, da bih mogao sebi da kažem da sam dobra osoba. Tek kad sam završio u zatvoru, shvatio sam šta sam uradio i odlučio da promenim život.Pomogao si u osnivanju Shadow Crew, onlajn foruma koji je okupljao zajednicu sajber-kriminalaca. Šta je bio tvoj cilj sa tim onlajn hakerskim pokretom?
Shadow Crew je zaista bila prva organizovana mreža za sajber-zločin. Bila je preteča današnjeg dark net tržišta — zajedno sa Carder Planet, koji je vodio jedan moj saradnik. Kad sam učestvovao u suosnivanju Shadow Crew-a, nismo o tome razmišljali kao o nekakvom pionirskom projektu. Prosto smo gradili mesto gde ćemo moći da vodimo posao i lako dolazimo do novca. Trebao nam je neki način za udruživanje sa drugim kriminalcima i da bismo se postarali da naše članove ne potkradaju prevaranti. Mislim, na kraju krajeva, bili smo kriminalci. Morali smo da izgradimo sistem u kom bi postojalo poštenje među kriminalcima.Osudila te je američka vlada i jednom si se nalazio na američkoj listi najtraženijih kriminalaca. A opet si nastavio da se baviš hakovanjem. Šta te je navelo da nastaviš i da li si se brinuo da će te uhvatiti?
Razlog zbog kog sam nastavio da se bavim hakovanjem i kršenjem zakona je komplikovan. Prvo, bio sam očajan. Uhapsili su me i izgubio sam sve što sam ukrao. Ostala mi je samo moja devojka striptizeta. Toliko sam bio sjeban u glavu, da bih uradio sve samo da je zadržim. Za mene je to značilo ukrasti još novca. Potom je tu bila činjenica da me je angažovala Tajna služba — to je bila hrana za moj ego. Potom, kršenje zakona iz kancelarija Tajne službe, nije mnogo ljudi bilo u prilici da to uradi. Još malo hrane za ego. Znao sam da će me uhvatiti: pre mog prvobitnog hapšenja, presreli smo poruke Tajne službe kako vode istragu protiv nas. Ali smo ipak nastavili. Posle mog hapšenja i dok sam radio za njih, znao sam da će oni za to saznati. Bio sam prosto toliko depresivan, toliko očajan, da nisam mogao da stanem. Predao sam se fatalizmu.
Reklame
Moje hapšenje. Uhapšen sam tri nedelje pre nego što je trebalo da se oženim sa mojom verenicom — striptizetom. Toliko sam očajnički želeo da spasem tu vezu da sam smesta pristao da budem doušnik. Elizabet, moja verenica, nije znala ništa o tome šta radim pre mog hapšenja. Mislio sam da mogu da spasem vezu, te sam tako postao doušnik.Naravno, čim me je Tajna služba pustila iz zatvora, počeo sam ponovo da kršim zakon. Istog dana. Morao sam da kupim Elizabetinu ljubav. Mislim da je deo mene mislio da istovremeno mogu da radim za Tajnu službu i kršim zakon. Bio sam prilično sjeban u to vreme.Kako porediš kalibar današnjih sajber-kriminalaca sa nekadašnjim kolegama?
Kriminalci su tada bili mnogo veštiji. Zato što smo morali da u hodu prokljuvimo razne zločine, razumeli smo dinamiku tih zločina, uzduž i popreko. Poznavali smo svaki detalj.Većina današnjih sajber-kriminalaca ne razume dinamiku zločina koje čine. Pročitaju članak o tome koliko je novca haker ukrao i misle da mogu isto. Odu na forum kriminalaca, kupe vodič ili plate časove i počnu da krše zakon. Današnji sajber-kriminaci ne moraju ništa da znaju, oni su praktično neka vrsta "dece skripti" [izraz koji se koristi da bi se diskreditvao neko ko tvrdi da je vešt haker].To ne znači da je sajber-zločin danas išta manje uspešan. Sam ogroman broj ljudi koji pokušava da krade znači da se čine uspešniji zločini. Mnogo je verovatnije da će današnje kompanije postati žrtve ove nove vrste kriminalaca nego nekog eksperta.Koliko je lako sajber-kriminalcima da rade svoj posao? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavaju?
Ovih dana je to prilično lako. Nova osoba koja tek ulazi u sajber-kriminal može da se bavi nečim kao što je Amazonovo refundiranje i ostvari profit od 10.000 dolara mesečno. To ambicioznom kriminalcu početniku omogućuje da zaradi novac dok se uči drugim tipovima kriminala. To nekada nije bilo moguće sa sajber-kriminalom. Nekada su kriminalci praktično umirali od gladi sve dok nisu naučili kako da počine zločin.Sajber-zločin je postao toliko sofisticiran danas da kriminalc može da uđe u posao tako što će kupiti vodič za nekoliko dolara, koji mu daje uputstvo korak-po-korak kako da počini dotični zločin. Ili mogu da uzmu onlajn časove koje drže vrhunski kriminalci i uče ih kako da ukradu novac. Ti časovi obično koštaju 600 dolara i traju oko šest nedelja. Mnogi dolaze sa garancijom da ako učenik ne zaradi novac, biće refundiran.