Sve uloge hrane u filmovima

Sada je već bolno očigledno da je breskva izgubila nevinost. Hoću reći, da je, do juče totalno obična voćkica, pronašla svoje mesto u istoriji filma i pop kulture. Međutim, ono što je dodatno zanimljivo u kombinaciji namirnica, jela i ostalih gurmanluka kada je u pitanju filmska umetnost je to što hrana u njima uvek ima neku veću ulogu.

U slučaju filma „Call me by your name“, ili „Američka pita“ i breskva i pita imaju sasvim konkretnu ulogu, ali nisam na to mislila. Mislila sam na to da je u kinematografiji hrana uvek znak za nešto, nekada za igru moći koja se odvija u sceni, nekada da opiše poreklo junaka, a nekada samo da scenu napravi dinamičnom, živom i okej, u mnogim slučajevima seksi.

Budući da je leto i da mnogi od nas imaju možda malo više slobodnog vremena, uparivanje ljubavi prema filmu i hrani deluje kao sasvim logičan potez. Dok pod kauč na koji smo opustili naša debela mlitava tela trpamo misli o kilogramima kao što trpamo u sebe nudle, suši, čizburgere i kile čokalade društvo nam prave i vrhunski glumci, pa šta reći osim – mljac! Ovo su naši predlozi za jedan gurmansko filmski ugođaj, sa malim disklejmerom da se ne završi baš svaka hrana tamo gde je uobičajno.

Tarantino je hrani, kao i svojim junacima definitivno dao višu svrhu. To je uradio čak i kada je pisao scenario za „True romance“ koji je režirao Toni Skot. U ključnoj sceni kineski boks i rolnice su hrana koju jede glavni i neponovljivi negativac koga tumači Geri Oldman, trenutak pre epske tuče dok zastrašuje glavnog junaka. Kako je Tarantino krenuo u režije sopstvenih filmova, tako je i hrana dobila značajnije mesto, ali dovoljno je samo uzeti „Petparačke priče“ za primer. Pored čuvenog milkšejka Ume Turman, tu je i razgovor o čizburgerima, kojim dominira Semjuel L. Džekson.

Da li stvarno mislite da je nekome prosto palo napamet da navali na šlag i jagode u trenutku zavođenja? To je sto posto krenulo sa nekog filma. Pitam se samo koliko devojaka se nakitilo sušijem nakon čuvene scene iz filma „Seks i grad“ u kojoj Samanta dočekuje Smita, željna akcije. Okej, ako ga režira Giljermo Deltoro, žena će vodozemca mamiti barenim jajima, ali i to je nešto. U suprotnom, ubedljivo najzavodljivija je senkvenca sa hranom iz „Devet i po nedelja“, erotskog filma koji je posramio sve delove „Pedeset nijansi: siva“. Tu je još i jako vrela scena iz filma „Kao voda za čokoladu“, iako u njoj likovi zapravo samo jedu.

Svo ovo zavođenje ne može a da nas ne dovede do čokolade a zatim i do istoimenog filma. Pregršt čokolade, Žuliet Binoš i preplanuli mladi Džoni Dep, pa daćete mi kilo odmah. Pored čokolade tu su još i druge slatke delicije kakvi su kolači i torte u „Mariji Antoaneti“, Sofije Kopole. Ali ipak, neprikosnoven po slatkišima ipak mora biti onaj o Čarliju i fabrici čokolade. Mada, kada se setim dečijih filmova setim se slatkiša iz Hari Potera i uvek se zapitam kog je ukusa ona čokoladna žaba koja skače po staklu voza koji se uputio za Hogvorts.

Međutim, kada pričamo o hrani, ne možemo bez Italijana. Prosto, nije moguće. Hrana je svuda čak i kada su filmovi u kojima se mafija nemilosrdno kolje, od Kopolinog „Kuma“ pa sve do „Dobrih momaka“. I okej, da ne bi bilo da robujemo etiketma, kada italijanski film nije o mafiji i o hrani, onda je najčešće samo o hrani, kao što je to preukusni „Big night“ čija se radnja i dešava u kuhinji jednog restorana.

Ipak, koliko god sva ova hrana delovala preukusno i izazivala vodu u ustima, meni je, ne znam zašto, apetit uvek mnogo više otvarala nacrtana hrana. Batak iz gozbe u crtaću „Uspavana lepotica“ me je uvek terao da mami tražim batak za ručak i onda se razočaram jer to nije to. Na kraju prva pomisao na ćufte biće uvek scena iz „Maze ilunje“. Uostalom jedan od najomiljenijih kuvara je upravo mali crtani pacov iz „Mućkalice“, a ultimativni test da je crtana hrana sto puta primamljivija je činjenica da scena raspevane gozbe u „Lepotici i zveri“ izgleda mnogo bolje u crtanoj nego u igranoj verziji.

U svakom slučaju, za šta god da se odlučite, neka bude prijatan filmski obrok.