Mnoge prebijene LGBT osobe neće na Prajd, a šta o nasilju kažu aktivisti

Reč NASILJE se toliko ponavlja u srpskim medijima da je, čini se, gotovo izgubila i smisao i težinu koju nosi. Izgleda da smo toliko oguglali i na tu reč, ali što je još strašnije, i na sam taj čin. Postoje, međutim, ljudi koji za razliku od javnosti i medija, ne da nisu oguglali, nego su jedva izvukli živu glavu zato što je neko mislio da su gej, ili zato što su gej.

- Ljubio sam se sa dečkom na klupi u sedam ujutru. Videli su nas i sa leđa napali. Iz čiste homofobije su nas napali - kaže dvadesetšestogodišnjak iz Beograda koji je želeo da ostane anoniman. Lekarima u Urgentnom centru je opisivao kako su mu nanete povrede, ali slučaj nije prijavio policiji.

- Ne želim da ih neko osudi na dva meseca i onda da me nađu i ubiju - neka hvala - kaže i dodaje da veruje da njegovi napadači verovatno nikada neće biti uhvaćeni.

Kaže i da neće ići na Prajd.

- Na srpski Prajd ne. Nemam poverenja u organizatore. Bio sam skoro na zagrebačkom Prajdu i planiram opet da idem sledeće godine.

Još jedan slučaj fizičkog napada zabeležen je u samom centru Beograda, kada je grupa muškaraca srušila jednog mladića na zemlju i šutirala ga.

- Vraćao sam se s posla i oko 20:30 su me napali u parku ispod Terazija, i to trojica muškaraca uz povike 'Gde si poš'o pederčino?' Pretpostavljam da su me napali zbog autfita koji sam tog dana nosio. Prijavio sam slučaj, naravno - Urgentni, policija - ali uz pomoć prijateljice pravnice, jer sam bio u prevelikom šoku, tako da je ona bila uz mene - priča za VICE dvadestpetogodišnji A.S. Kaže da se napad odvijao jako brzo, nakon čega su napadači pobegli i nije mogao da upamti kako su izgledali. Smatra da njegovi napadači nikada neće biti uhvaćeni.

Ni A.S. neće ići na Prajd, iz razloga koje nije želeo da iznosi. On smatra da održavanje Prajda može da pomogne u smanjenju nasilja, ali da su za to potrebne decenije.

Dvadesetogodišnja Kristina Kastelac kaže da su joj meseci pred prošlogodišnji Prajd bili poprilično strašni, kada su tri puta fizički nasrtali na nju na ulici. Ona kaže da nije doživela fizičko nasilje između dva Prajda, ali da je ipak bilo incidenata.

- Desila se samo jedna stvar u julu, dok sam išla iz Batajnice do grada. U autobusu su mi prišla dva lika, jedan je seo pored mene, a drugi iza i pitali su me da li sam peder ili lezbejka. Ignorisala sam ih jer iz prethodnih iskustava znam da ništa što kažem ne može da vodi nečemu dobrom. Onda su se primakli skroz uz mene i pretili mi da će proveriti šta sam ako me ikada sretnu u nekoj mračnoj ulici - priča Kristina za VICE.

- Znam da se ovo ne se smatra 'pravim' nasiljem, ali je bilo poprilično stresno. Nisam prijavila, generalno ništa ne prijavljujem jer imam blokadu kad su te stvari u pitanju. Možda je najgore od svega što znam kome mogu da se obratim i što znam da bi se sve to dobro završilo, ali prosto ne mogu. Moja devojka mi je najveća podrška kad se bilo šta desi.

Uprkos ovim napadima, ona kaže da ne samo što će ići na Prajd, već će i volontirati. - Mislim da Prajd pomaže smanjenju nasilja, uprkos tenziji danima pred samu šetnju. Čini mi se da nasilja tokom godine ima sve manje.

Kada bacimo pogled na komentare čitalaca članaka sa gej tematikom, videćemo jezivu lakoću ispisivanja otvorenih poziva na ubistvo, prebijanje, silovanje i mučenje pripadnika ove manjinske grupe. Zidovi na ulicama Beograda vrište zastrašujuće pretnje ispisane sprejevima "NEĆE ŠETATI" i "UBI PEDERA".

Za većinu medija, širu javnost, ali i za državu i političare, održavanje Parade ponosa je krunski dokaz da manjine u Srbiji imaju jednaka prava kao većina. Broj napadnutih i prebijenih LGBT osoba u poslednjih godinu dana dokazuje upravo suprotno. Istina je daleko od demokratsko-humanističke idile.

Pošto je 2014. godine uz ogromnu policijsku zaštitu održana prva Parada ponosa bez nereda, zanimalo nas je i da li se broj napada od tada do danas smanjio, ili je, kako barem za sada deluje u ovih godinu dana možda u porastu.

Zaključak ovih razgovora je da se LGBT organizacije u Srbiji uglavnom bave pružanjem psihološke i pravne pomoći žrtvama koje su pretrpele nasilje. Mnoge to rade na volonterskoj bazi, neke na nivou pravnih konsultacija, a neke i kroz besplatno zastupanje na sudu, kao i psihološka savetovanja. Ni jedna LGBT organizacija u Srbiji se ne bavi prevencijom nasilja.

Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM je, prema rečima pravnice Milene Vasić, od prošle Parade ponosa identifikovao 10 slučajeva nasilja prema LGBT osobama.

- Uglavnom se radilo o neposrednim fizičkim napadima na ulici, ali je jedan verbalni napad zabeležen u državnoj instituciji, kao i dva slučaja nasilja u porodici. U jednom slučaju je, čak, napadač bio maloletno lice. U svim slučajevima homoseksualna orijentacija je bila neposredan povod za napad. U dva od 10 slučaja napadnute su osobe ženskog pola, ostali napadnuti su bili muškarci. Jedan od ovih muškaraca je napadnut čak dva puta - navodi Milena Vasić.

Ona kaže da se kroz razgovor sa osobama koje su tražile pomoć, kao i kroz praćenje ove teme u medijima, stiče utisak da je u odnosu na prošlu godinu povećan broj napada na LGBT osobe. Međutim, Milena ističe da veliki broj napada ostaje neprijavljen i nepropraćen u medijima, kao i da ne postoji zvanična statistika o broju napada, te da se zato ne može sa sigurnošću tvrditi da je nasilje u porastu.

- Pripadnici LGBT populacije kojima su ugrožena prava mogu se neposredno obratiti mejlom na office@yucom.org.rs ili telefonom na broj 0 700 400 700 - poručuju iz YUCOM-a.

Većinu organizacija muči i nedostatak sredstava za pružanje usluga gej zajednici. Beograd nema nijedan drop-in centar koji bi prihvatao LGBT osobe žrtve nasilja u porodici. Organizacije civilnog sektora vide svoju ulogu uglavnom kao neku vrstu servisa koja nakon samog nasilja pomaže žrtvama ili ih ohrabruje da slučajeve u što većem broju prijave.

Po istraživanju Centra za kvir studije iz 2013. godine o stavovima LGBT populacije o Prajdu, upravo je nasilje prepoznato kao jedan od najvećih i najvažnijih problema sa kojima se LGBT osobe suočavaju. O tome svedoči i podatak da čak 97 odsto ispitanika/ca smatra da zaštita od nasilja treba da bude jedan od glavnih ciljeva rada LGBT organizacija u Srbiji. Potom sledi borba za ekonomska i socijalna prava i zaštita od diskriminacije na radnom mestu, a zatim i psihološka pomoć i SOS telefoni. Ovi podaci govore da su elementarna bezbednost i borba za opstanak i dalje goruće pitanje za najveći broj LGBT osoba u Srbiji.

Gej Lezbejski Info Centar - GLIC se ne bavi direktno nasiljem, ali se na sajtu www.gayecho.com redovno objavljuju informacije o slučajevima napada i diskriminacije prikupljene iz drugih medija. Predrag Azdejković iz ove organizacije kaže da su se prikupljanjem podataka o nasilju bavile organizacije Gej Strejt Alijansa, Labris i Gayten. (Od Gej Strejt Alijanse u vreme pisanja ovog teksta na žalost nismo dobili nikakav odgovor.)

Inicijativa mladih za ljudska prava prati suđenja koja su u toku. Anita Mitić iz Inicijative takođe kaže da ne postoji mogućnost da se utvrdi tačna statistika o napadima na LGBT osobe i da bi te informacije ili približne podatke trebalo da ima oficir MUP-a za vezu sa LGBT populacijom.

- Kada se osobe žrtve nasilja obrate Inicijativi za pomoć, upućujemo ih na neku od organizacija koje pružaju pravnu pomoć, kasnije pratimo suđenje, a svakako se trudimo da pomognemo i na neki drugi način - kaže Anita u razgovoru za VICE.

- Mi u Inicijativi verujemo da je Parada ponosa način da se formira društvena svest u kojoj nije dozvoljeno nasilje prema LGBT populaciji kao grupi, skupu pojedinaca, i da je, u tom smislu, ostvaren veliki napredak od 2010. do danas. Uviđamo promenu u javnom diskursu, ali takođe i u postupanju pripadnika policije, i ostalih državnih organa u pozitivnom pravcu - rekla je Anita Mitić.

Oficir MUP-a za vezu sa LGBT populacijom Aleksandar Stojmenović kaže da evidencija u vezi sa prijavljenim nasiljem nad LGBTI populacijom nije predviđena zakonom i da Uprava za analitiku MUP-a vodi internu statistiku ovih slučajeva. VICE je uputio zahtev Upravi za statistiku o prijavljenim slučajevima nasilja nad LGBTI populacijom i čeka odgovor.

Iz organizacije Gayten kažu da ni oni nisu u mogućnosti da kažu da li je broj napadnutih u porastu ili opadanju u poslednjih godinu dana.

Gayten direktno radi sa LGBTIQ populacijom i ima telefonsku SOS liniju i onlajn kanale za pružanje podrške i psihološke pomoći (Fejsbuk i mejl), preko kojih dobija najveći broj prijava nasilja. Jelena Vidić iz ove organizacije kaže da sada imaju više mogućnosti za individualno savetovanje i psihoterapiju. Gayten takođe pruža i pravnu podršku u vidu konsultacija.

Jelena je priložila i kratak izveštaj za projekat Gaytena realizovan uz podršku organizacije ILGA Europe o prirodi prijavljenih slučajeva nasilja i diskriminacije.

Jelena Vasiljević iz Labrisa kaže da je njima prijavljeno šest slučajeva fizičkog i psihičkog nasilja u toku ovih godinu dana, ali da je po nezvaničnim informacijama koje imaju taj broj mnogo veći.

- Najučestaliji su napadi na parove i u blizini klubova. Žrtve su u većem broju gej muškarci, a po iskazima, napadani su zbog pretpostavljene seksualne orijentacije - kaže.

Nasuprot tvrdnji da je nasilje prema LGBT osobama u opadanju koju je GSA iznela u godišnjem izveštaju, Jelena kaže da je "broj napada koji je prijavljen u porastu u odnosu na predhodne godina, ali broj procesuiranih slučajeva je nažalost isti".

Iz Labrisa poručuju da su njihova vrata uvek otvorena za sve.

Prema Marku Iliću, iz Parade smatraju da je nezahvalno baviti se procenama o porastu ili smanjenju nasilja jer ga sigurno ima, ali je pitanje koliko se ono prijavljuje ili ne. Oni takođe poručuju da im se osobe koje su pretrpele neki vid nasilja mogu javiti za pomoć. Ilić dodaje i da takvih slučaja već ima i da bi sigurno te usluge bile bolje ukoliko bi postojala sredstva za to, kao i za pružanje adekvatne pravne pomoći, koju oni trenutno pružaju volonterski.

- Uloga zaštite je na državi - rekao je Marko za VICE - LGBT+ osobe mogu pomoći tako što će, ako se nasilje već desi, slučaj prijaviti policiji, a potom počinilac bude adekvatno kažnjen. U generalnoj prevenciji je najbolja praksa što veći broj rešenih slučajeva u korist oštećenih. Uloga nas kao civilnog društva je osnaživanje zajednice da u većem broju prijavljuje pretrpljeno nasilje.

Organizacija Egal se takođe bavi pružanjem pomoći i direktnim radom sa transrodnim osobama.

Nažalost, nasilja i diskriminacije u Srbiji ima u velikoj meri, na ulici, u porodici, kod lekara, u državnim institucijama. Zasad ne nazire nikakvo rešenje za smanjenje nasilja. LGBT organizacije se dovijaju i snalaze na razne načine kako bi ukazale pomoć koja je potrebna, ali su suočeni sa problemom nedostatka sredstava i kapaciteta za rad.

Poražavajuća je činjenica da LGBT osobe, a samim tim i svako za koga napadači "pretpostave" da je gej, svakodnevno rizikuju da budu napadnute i pretučene, dok se očigledno skoro niko u Srbiji ne bavi direktnom prevencijom nasilja, već samo saniranjem njegovih posledica.

Za većinu LGBT osoba, svaki dan je neka vrsta ličnog Prajda, samo bez policijske zaštite. Ostaje da se vidi da li će se situacija nakon ovogodišnjih Prajdova promeniti?

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu

.