Kako je to biti slep u doba interneta

Dok Petr Kučerjavi skroluje svoj Fejsbuk fid, njegov ajfon ispušta niz neprepoznatljivih slogova, prilično nalik onima koje ispušta C-3PO u „Imperiji uzvraća udarac", kada mu Čubaka zavrne glavu. Reči se kreću prebrzo da bih razumeo, ali Kučerjavi sa lakoćom upravlja svojim internetom baziranim na zvuku. Na ekranu se pojavljuju prizori, ali on ih ne vidi: Kučerjavi je slep od svoje devete godine.

„Kada odeš na neku od konvencija Nacionalnog saveza slepih, čuješ kako na hiljade telefona prozivode te zvukove", kaže on za VAJS. „U 'Eplu' su shvatili da ako montiraju ove stvarčice na prednju stranu i učine ih lako dostupnima, ogromna zajednica ljudi će se postarati za to da im se investicija isplati".

Dok Kučerjavi ovo objašnjava, nekoliko studenata Centra za slepe u Koloradu (CBB) sedi za svojim kompjuterima bez monitora, i na glavama nose „spavaće maske" i slušalice. Prizor je kao iz filma „Tomi" grupe „The Who", ali umesto da treniraju da budu čarobnjaci filpera, ovi studenti uče da upravljaju internetom, iako su slepi.

Obučavaju se na Jaws čitaču ekrana, koji pretvara napisane reči u govor, dok strelicama upravljaju kursorom i klikću na dugmiće na svakoj stranici. Kada uzmemo u obzir da svaka veb stranica sadrži poplavu informacija, možemo da zamislimo enciklopedijsku masu reči koje moraju da prelete proveravajući mejl, ili čitajući neki blog. Na neki način, ovi programi su božji dar za slepe, dajući im pristup univerzumu digitalnih informacija koje ne mogu da im budu dostupne na ekranu. Ali ipak, prilikom izrade mnogih aplikacija, sajtova i stranica društvnih mreža, programeri i dalje ne misle na slepe, i takvi sadržaji su često nekompatibilni sa programa koji oni koriste na internetu.

„Kompjuterska tehnologija za slepe uvek kaska za napretkom", kaže za VAJS Den Burk, čelnik akademske i omladinske službe u CCB-u. „Internet je podešen za kliktanje mišem, ali mi moramo da rešavamo stvari drugačije. Era operativnog sistema DOS je bila sjajna, jer su čitači ekrana radili dobro sa interfejsom za tekst, ali kada je korisnički interfejs postao grafički, stvari su postale zeznute".

Kučerjavi često kuje Stiva Džobsa u zvezde, jer je svoje proizvode učinio dostupnima za slepe. U klasičnom stilu „Epla", njihovi proizvodi imaju već ugrađene čitače. S druge strane, Jaws je zaseban uređaj koji mora da se kupi uz kompjuter – može da košta i do 900 dolara i nije kompatibilan sa svim sajtovima i operativnim sistemima.

Iako „Epl" danas prednjači u pomaganju slepima da pristupe internetu, Džobs je bio taj koji je prvi uveo grafički korisnički interfejs zbog kojeg su kompjuteri postali veći izazov za ljude sa slabim vidom. Da ne pominjemo da se godinama zalagao za ukidanje strelica – osnovnog alata za slepe – na svim „Eplovim kompjuterima. Ali u isto vreme, Džobs je uvek bio opčinjen kompjuterima koji govore, što je dokazano još na predstavljanju prvog „Mekintoša", 1984, kada se kompjuter sam predstavio okupljenima.

2007, kada se pojavio „ajfon", zajednica slepih je bila isključena iz eksplozivnog trenda pametnih telefona, jer je ekran na dodir u potpunosti zasnovan na vidu. Raniji mobilni telefoni su uvek na središnom tasteru imali dugme Brajevog pisma, ali glatka, staklena površina ekrana „ajfona" je slepim korisnicima onemogućila korišćenje tog uređaja.

Kao reakciju na prigovore zajednice slepih, u „Eplu" su za „ajfon 2" napisali VoiceOVer, program koji pretvara tekst u govor, i koji je postao najproslavljenije sredstvo za slepe korisnike interneta, koji je od kompanije koja je bila meta kritike napravio predvodnika u pristupačnosti. „Epl" sada u sve svoje uređaje ugrađuje alate za pristupačnost, bez dodatnih troškova. Iako su ove karakteristike pohvalili Stivi Vonder i američki Savez slepih, daleko su od toga da postanu unverzalni standard tehnologije za slepe.

„Jaws za Windows pravi Freedom Scientific, i to je daleko najpopularniji čitač ekrana, pokriva verovatno između 70 i 75 posto tržišta", kaže Čip Džonson, instruktor tehnologije na CCB-u. „Kod Mekova možete da naiđete na problem, jer programeri koji pišu aplikacije ne daju uputstvo za pristup. To što imaš govorni softver ne znači da će ti sve biti dostupno. Nekad kupiš aplikaciju i radi sjajno, ali onda je apdejtuješ, a VoiceOver ne može ništa da konvertuje sa ekrana".

„Svaki drugi Fejsbukov apdejt ja ne mogu da koristim", kaže Kučerjavi". I desi se da prođe više dana, nedelja, pa i meseci pre nego što to isprave. Pre neko veče mi je bio potreban Uber u 2 ujutru, ali nisam mogao da koristim aplikaciju dok je ne apdejtujem, a kada sam je apdejtovao, nisam mogao da joj pristupim. Takve stvari se često događaju".

Kada je Fejsbuk u pitanju, slepi korisnici će se često naći u situaciji da se prebacuju sa Meka sa VoiceOver-om na PC sa Jaws-om, pa na aplikaciju na pametnom telefonu, pokušavajući da nađu neku kombinaciju koja je u tom trenutku kompatibilna sa najnovijim apdejtovima. Kučerjavi kaže da prolazi kroz isti proces sa LinkedIn-om, kod koga jedan deo sajta radi na PC-u, a drugi na njegovom ajfonu. A onda ima delova LinkedIn-a kojima ne može da pristupi ni sa jednog uređaja.

„Dolazi vreme kada će pritisak da se standardi Zakona o Amerikancima sa invaliditetom primenjuju na internetu biti sve veći", kaže Kučerjavi.

Donešen 1990, Zakon o Amerikancima sa invaliditetom (ADA) zabranjuje brojne diskriminacije ljudi sa invaliditetom, time primoravajući sve trgovce da prilagode pristup svojim prodavnicima ljudima sa invaliditetom. Internet 1990. baš i nije bio mesto za trgovinu kao što je to danas, tako da ADA ne sadrži prevelike mere predostrožnosti kada je u pitanju internet tog vremena.

To je počelo da se menja 2006, kada je Nacionalni savez slepih tužio Target zbog toga što njihov sajt nije bio dostupan slepima. Jedan od tužitelja naveo je uobičajeni problem sa sajtovima koji nisu kompatibilni sa čitačima ekrana, rekavši da je kada je kliknuo na „Dajsonov" usisivač koji je hteo da kupi, čitač opisao taj proizvod kao „link Gp brauz dot html referens 06068963810729735 12 miliona 957 hiljada 121".

Slučaj je rešen dve godine kasnije, i Target se složio da tužiteljima isplati 6 miliona dolara, kao i da pokrije sudske troškove od 3,7 miliona.

2010. godine, Nacionalni savez slepih i Američki savet slepih predstavljali su studenta državnog Univerziteta u Arizoni, koji je tužio fakultet zbog probnog programa koji je uključivao korišćenje Kindl aj-buk čitača na predavanjima. Kindl ima audio funkciju koja prevodi napisani tekst u govor, ali da bi mogla da bude aktivirana, korisnik mora prvo da prečešlja meni koji je zasnovan na vizualizaciji. Tužba je rešena van suda, bez zahteva tužitelja za odštetu, a Amazon je obećao da će olakšati pristup Kindlu slepim osobama.

„Dugo vremena nije bilo odgovora napitanje da li sajtovi koji upravljaju svojim poslovima bez fizičke radnje – kao Amazon – potpadaju pod nadležnost Zakona o Amerikancima sa invaliditetom", kaže Mark Ričert, direktor javne politike u američkpk Fondaciji slepih. „Tokom suđenja Targetu, sudije su rekle da je što se pristupa tiče, bitno samo ono što je dostupno u radnji, a ne na internetu".

Ričert takođe navodi slučaj protiv Netfliksa, u kojem je federalni sudija presudio da standardi ADA zakona obavezuju tu kompaniju, kao što je obavezuje i zakon države Kalifornije, po kojima nema razlike između fizičkih i internet biznisa, kada je reč o pristupu licima sa invaliditetom.

„Kada su Netfliks i ajfon u pitanju, oni se koriste uglavnom za zabavu, ali problemi sa zdravstvenom tehnologijom su zaista otrežnjujući", kaže Ričert. „Ako je sve na internetu, a osobe sa oštećenim vidom ne mogu da pristupe svojim zdravstvenim sajtovima, ne mogu da vide svoje zdravstvene kartone ili da rešavaju svoje zdravstveno osiguranje, kao ni da komuniciraju sa svojim lekarom, to su prilično bitne prepreke".

Tokom čitavog mog boravka u Centru za slepe u Koloradu, svaki instruktor sa kojim sam razgovarao je posebno isticao pitanje nezavisnosti. Biti u mogućnostida se krećeš po svetu po svom nahođenju je od suštinskog značaja za porast samopouzdanja slepih. U CCB-u, studenti koriste motorne testere, kuvaju ogromne obroke, i ostavljaju ih same u delovima Denvera koji su im nepoznati i od njih se očekuje da se vrate kući tako što će samo jednoj osobi postaviti samo jedno pitanje, bez pomoći pametnog telefona.

„Neki ljudi ne očekuju mnogo od slepih, i iznenade se kada vide da možemo sami da se hranimo i da se vozimo gradskim prevozom", kaže Burk. „Oni misle da slepi ljudi nisu svesni svoje okoline, da si izgubljen, ako ne možeš da vidiš. Ali najbolji način da se pomiriš s tim što si slep je da znaš da ne moraš da menjaš svoj život. Možda nisi u stanju da voziš kola, ali to ne znači da ne možeš da izađeš u grad, ili obavljaš posao na kome si prunuđen da se osloniš na tehnologiju".

„Primetio sam da neke slepe osobe poprilično zavise od svojih ajfona", kaže Kris Parsons instruktor tehnologije na CCB-u. Parsons svoje studente često upozorava da ne postanu previše zavisni od svojih pametnih telefona, pošto su aplikacije s vremena na vreme nepouzdane, i zato što neki studenti koriste glas da pišu poruke, ne trudeći se da isprave neizbežne greške u spelovanju.

„Na neki način, tehnologija je sjajna stvar za slepe ljude, jer nam daje šansu da pristupimo kompjuteru, ili da skeniramo listove hartije i čitamo dokumente (preko softvera za optičko prepoznavanje karaktera i čitača teksta)", kaže Kučerjavi. „Ali s druge strane trpimo, jer ljudi koji koriste tu istu tehnologiju postaju sve distanciraniji na ličnom nivou, po mom mišljenju. Tehnologija je grozna za ličnu socijalizaciju. Na ulici si u okolini u kojoj niko ne komunicira s tobom. Kada ti na ulici u susret ide neka slepa osoba, jednostavan pozdrav bi joj bio dovoljan da te zaobiđe u tom bučnom okruženju. Ali mi ne pozdravljamo jedni druge. Suviše smo zauzeti svojim telefonima".

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram