Na svetu ima mnogo više Hitlerovih imenjaka nego što mislite

Imena jesu važna. Bez njih je veoma teško kupiti šolju na kojoj je ispisano baš vaše ili se predstavljati ljudima. Međutim, ona mogu biti i teret. Tako se, recimo, jedan od mojih učitelja u trećem razredu prezivao Himen, zbog čega mu život sigurno nije bio lak. A zamislite tek kako je to kad se zoveš Đoka Guzić ili kako je nekome ko se zove i preziva isto kao i neka potpuna debilčina iz javnog života.

Režiser Met Ogens, tip koji stoji iza takvih naslova kao što su Ispovesti superheroja, u novom dokumentarcu Upoznajte Hitlere pokušava da otkrije u kojoj meri ime može da utiče na identitet. Film se bavi veoma raznolikom grupom ljudi koje vezuje samo zajedničko prezime Hitler (ili ponekad Hittler), za koje se sa popriličnom dozom sigurnosti može reći da sa sobom nosi više negativnih asocijacija nego bilo koje drugo od već postojećih, kao i time kakav je sve uticaj, i dobar i loš, ono imalo na živote svojih vlasnika.

Zato sam okrenuo Metov broj telefona da sa njim malo popričam o tome.

VICE: Zdravo Met. Kako si se odlučio na potragu za gomilom Hitlera?

Met Ogens: Jedna moja drugarica sa koledža se udala za tipa koji se preziva Hitler. Sećam se samo kako mi je bilo kad sam išao da ih posetim i video prezime na interfonu. Slali su mi čestitike za Božić u kojima je pisalo „Srećni praznici i puno pozdrava od Hitlerovih!". Sve u vezi s tim bilo je u isto vreme simpatično i čudnjikavo. Pitao sam se kako je to kad uzmeš takvo prezime ili kad se sa njim rodiš i kako se to odražava na tvoj život, pozitivno ili negativno.

Hteo si da otkriješ u kojoj meri ime određuje identitet.

Tačno tako. Svi mi imamo imena, ali ljudi koji nemaju neobična prezimena skoro po pravilu uzimaju to zdravo za gotovo. Ali ako imaš neobično prezime, kako to utiče na tebe? Kako sve može da ti oblikuje život? Zato sam izabrao verovatno jedno od najozloglašenijih prezimena u ljudskoj istoriji i iz te perspektive izveo društveno istraživanje.

Da li ti je bilo teško da privoliš te ljude na saradnju? Verujem da ima puno Hitlera koji nemaju ništa protiv da zadrže prezime, ali koji nisu baš spremni da oko toga prave mnogo buke.

Za početak, gomila njih se ne nalazi u telefonskom imeniku jer neće da ih uznemiravaju. I da, nažalost, jeste bilo teško nagovoriti ih da pristanu na snimanje. Imali su utisak da bi zbog toga mogli da budu predmet osude, ali jedna od poenti filma jeste da se o čoveku ne sudi po odelu koje nosi. Da se ne sudi nekome zbog prezimena koja ima, već zbog stvari koje radi. U filmu se pojavljuju i dobri i loši ljudi sa tim prezimenom.

Trejler za dokumentarac "Upoznajte Hitlere"

Da li si upoznao nekoga ko se stvarno namučio zbog prezimena?

Postoji tu par priča. Jedna od njih je i o Džinu Hitleru, jednom dekica – sad mu je oko 83 godine – ima četiri ćerke, ženu i sasvim lepo živi. Ime je, kako kaže, zadržao jer je ono deo porodične tradicije koja seže dublje u prošlost od Adolfa Hitlera. Zašto bi ga uopšte i menjao? Rekao mi je kako on lično zbog prezimena nije imao problema, ali kada je po sredi školovanje njegove četiri ćerke, e onda… tu stvari stoje malo drugačije. Jedna od njih se, ako se dobro sećam, kandidovala za predsednika odeljenske zajednice, ali su je tako izviždali da je morala da napusti govornicu. Nije pobedila. Tako vam je to, neko izvuče deblji kraj, neko ne.

Da li je bilo i onih kojima prezime nije uopšte smetalo? Onih čiji je spokoj po tom pitanju čak i tebe iznenadio?

Pada mi na pamet devojka po imenu Emili Hitler koja je u vreme snimanja filma imala 16 godina. Živi u varošici nedaleko od Sent Luisa i okružena je porodicom i prijatejima koji je štite. Mada je pitanje šta će biti ako ode na studije, dobije posao ili se odseli. Sa druge strane, to je još jedna generacija dalje od Drugog svetskog rata, Holokausta i Adolfa Hitlera. Šesnaestogodišnjaci u današnje vreme ne moraju da imaju onako snažne stavove o Hitleru kako što smo ih mi imali. Za nju bi možda bilo gore da se preziva Bin Laden.

Baš sam to hteo da te pitam – da li si se susretao sa slučajevima da stav o nečijem imenu konkretno zavisi od godina i kulture? Jer, na primer, u Indiji imamo lance butika odeće koji se zovu „Hitler" pošto u tom delu sveta to prezime nije tako važan deo istorije kao što je to slučaj u Evropi i Americi.

Apsolutno. Sve smo to istražili. Takve stvari su nam i poslužile kao jedna od priča za film – čak smo istraživali i druga imena da bismo i njih uključili – ali smo na kraju odustali. Naravno da ovo prezime sasvim drugačije odjekuje u različitim kulturama. Kao što si i sam rekao, postoji ta prodavnica u Indiji. U stvari, do pre samo par godina, postojao je i lanac restorana na temu Hitlera, ali je većina njih danas zatvorena.

Kakav je tvoj komentar na onu porodicu koja se pojavljuje u filmu i koja je sinu dala ime Adilf Hitler?

Meni je posao da snimam dokumentarce i zato treba da budem objektivan. Ali sam ipak i ljudsko biće. Neko bi rekao da Prvi amandman daje tim ljudima pravo da klincu daju ime koje žele. Ako mene pitaš, kad se detetu nadene takvo ime, onda će posledice trpeti do kraja života. Mislim da je za to u prvom redu odgovoran sam otac, Hit Kembel, koji je neonacista. On u to veruje. Ima istetoviran kukasti krst. Takvo ime je dao da bi poslao poruku. Ne o detetu, već o sebi samom.

Da li si očekivao da ćeš se sretati sa neonacistima tokom snimanja?

Za vreme snimanja dokumentaraca, na samom početku ne znaš kakav će biti kraj i to je strašno. Što dublje ulaziš u priču, stvari se sve više menjaju. U početku sam mislio „Ej, ima da snimim nešto opičeno o ljudima koji se prezivaju Hitler". Neku vrstu mračne komedije. Ali stvari su otišle dalje od toga. Još uvek je to film sa autorskom idejom – ne radi se ni o spašavanju kitova, ni o sličnim stvarima. U centru pažnje je povezanost imena i identiteta.

Koliko tesno misliš da su ta dva pojma vezana?

Verujem da ime utiče na to kako ljudi reaguju na tebe još od malena, a to je period kada se formiraju i um i karakter. Stoga nije nevažno za tvoj identitet da li su ti se rugali kad si bio mali.

Da li bi zadržao prezime Hitler da si sa njim rođen?

Kad se čovek već rodi sa takvim prezimenom, to mu je što mu je. Da je o meni reč – a ja sam Jevrejin – uzeo bih drugo prezime. A ni deci ga ne bih dao. Shvatam ljude koji na to gledaju kao na deo porodične tradicije, ali po meni to nije vredno svih muka koje kroz život treba preturiti preko glave. A ni decu ne treba tome izlagati. Ali to je samo moj stav.

Međutim, poštujem odluku Džina Hitlera da zadrži prezime koje je u njegovoj porodičnoj istoriji još od 18. veka. To uvažavam i cenim njegovu odluku da ga ne menja. Trudim se koliko mogu da ne sudim ljudima. A što se tiče Hita Kembela, koji nije rođen sa prezimenom Hitler, ali mu to nije smetalo da klincu nadene ime Adolf Hitler i to iz vrlo konkretnih pobuda, e to je onda sasvim druga priča i to mi je mnogo teže da progutam.

Imaš pravo. Šta si još naučio tokom rada na filmu?

U njemu se pojavljuje i lik po imenu Džim Risvold. Čovek je prava ikona u svetu advertajzinga i veoma je kreativan, ali sa strane voli da radi puno konceptualne satirične umetnosti. U jednom delu svog opusa, on se izruguje diktatorima i nešto od toga je posvećeno i Hitleru. Džim mu dođe nešto kao glas razuma u našem filmu. I sam kaže kako ljudi sve nekako krišom govore o Hitleru, ali bi se samom Hitleru, da je danas živ ili da nas sve posmatra iz pakla, to svidelo: „Pa oni me obožavaju", pomislio bi. Risvold je kroz svoju umetnost poželeo da uradi nešto čime bi iznervirao Hitlera i narugao mu se. A to vam je isto kao da kaže „ako mu se rugaš, pobedio si ga".

Naša primarna poruka glasi da o drugima treba suditi po njihovim delima i kakvi su ljudi, jer to uvek više govori nego samo prezime.

Hvala ti, Met.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu