Reklame
Mentalno zdravlje

Kako stres utiče na mlade u Srbiji

Razgovarali smo sa psihologom Stevanom Stanojevićem, koji objašnjava kako stres utiče na mentalno zdravlje mladih danas.

pisao Anđela Jovanović
30 Januar 2020, 12:01pm

Fotografija: flickr

U periodu ispitnih rokova i završetka polugodišta u školama, mladi u Srbiji suočavaju se sa nivoima stresa uporedivim sa onime što su proživljavali naši praistorijski preci kada se nađu oči u sa morskim prasetom od tonu i po. Ipak, ovaj period nije izolovani fenomen po pitanju količine stresnih situacija - baš kao i odrasli, i mladi su sve opterećeniji, imaju sve više obaveza, a sve neizvesniju budućnost.

I koliko god odraslima delovalo da su mladi premekani, ili da previše drame, pogotovo u poređenju sa njihovim dedovima koji su pet kilometara uzbrdo svakoga dana pešačili do škole, ali i ponovo nazad kući, izvesno je da stručnjaci za mentalno zdravlje zaista prepoznaju ovaj problem, ali i upozoravaju na to da je brigu o mentalnom zdravlju neophodno povesti još od ranog životnog doba.

Iz tog razloga sam kontaktirala Stevana Stanojevića, psihologa i bihejvioralnog terapeuta iz Centra Psihonega, kako bi mi razjasnio na koji način tačno stres utiče na mlade ovih dana, ali i kako bi predložio neke tehnike koje uspešno pomažu u borbi protiv stresa, ali i pri očuvanju dobrog mentalnog zdravlja.

1580464538210-stevan
Stevan. Fotografija ljubaznošću sagovornika.

VICE: Možeš li za početak da probaš da razjasniš šta je to stres, ali i šta sve utiče na njegovu pojavu?

Stevan Stanojević: Postoje određena neslaganja u svakodnevnoj upotrebi ovog pojma i onoga što on zaista znači. Naš organizam je u stalnom odnosu sa okolinom. Različite situacije i promene u okolini i u našoj interakciji sa okolinom postavljaju ispred nas zahtev da im se prilagodimo. Te promene i zahteve možemo tumačiti kao preteće i ugrožavajuće. Njih zovemo stresorima.

Postoje svakodnevni stresori koji nas ne ugrožavaju odmah i direkno, ali ukoliko konstatno deluju na nas, iscrpljuju naše kapacitete, njih zovemo “mikrostresorima”. I postoje, uslovno rečeno, univerzalni stresori, izazivaju ono što nazivamo šokom, traumom. Različite nesreće i nedaće koje, čini se, kod bilo koga izazivaju stres, na primer smrt bliske osobe, rat, fizičke povrede, silovanje, prirodne katastrofe i sl. Njih zovemo “makrostresorima”.

Naš doživljaj, naš emotivni, fiziološki odgovor na stresore je ono što nazivamo stresom. Dalje, ukoliko nas taj stres čini jačima, daje nam vitalnost, priliku da napredujemo, naučimo nešto prevazilažeći ga, to je ono što zovemo “eustres”, ali ukoliko crpi naše resurse i ugrožava nam zdravlje, onda je to ono što zovemo “distres”.

Od čega sve zavisi kako će osoba reagovati na stres?

Koliko će nas neka situacija, neki zahtev “pogoditi” odnosno da li će biti u pitanju eustres ili distres, pa čak i makro ili mikro stres u mnogome zavisi od naše procene. Primarne procene: Da li je to pretnja i koliko ugrožavajuća? Kao i sekundarne: Da li ja imam kapaciteta da odgovorim tom izazovu i da li u svom inventaru ponašanja posedujem ono koje će mi pomoći da adekvatno otklonim pretnju, prilagodim se, ili pobegnem. I to je prva linija odbrane od stresora. Koliko ćemo doživeti jak stres u mnogome zavisi od naših obrazaca mišljenja koji tumače signale iz okoline. Naš organizam odgovara na našu procenu pretnje, a ne na objektivnu realnost. Ta obrasci kojima se vrše procene u mnogome se uče iz prethodnih iskustava, a pre svega u detinjstvu od roditelja, ali i od vršnjaka, medija ili nastavnika.

Na koji način oni utiču na naše reakcije?

Ukoliko je neko kao dete prezaštićen od strane roditelja, a ova zaštita i zavisnost se često produži i na ranu mladost, ako dobija sve što poželi, ne uči da toleriše određen nivo frustracije i neprijatnosti, malo se igra uživo sa drugom decom, puno vremena provodi uz ekran, to je podloga za mentalni sklop jako podložan stresu.

Da li i na koji način onda stres danas drugačije utiče na mlade ljude, u odnosu na formirane, odrasle ličnosti?

Kako je ovo o čemu sam pričao dominantni stil podizanja dece u dvadeset i prvom veku, odgovor na vaše pitanje je: Da, postoje specifičnosti u doživljaju stresa kod današnjih adolescenata i studenata.

Pre svega statistika je jasna i kaže da je poslednjih dvadeset godina izuzetno porasla stopa depresivnosti, anksioznosti i suicidalnosti kod dece i mladih. Imaju izmešten lokus kontrole, odnosno nemaju osećaj da mogu oni sami da kontrolišu okolnosti u svom životu. Većina nema izgrađene mehanizme za borbu protiv neprijatnosti i one za rešavanje problema, a život pred njih iznosi jednu odgovornost kojoj nisu naučeni. Shavataju jako lično i ugrožavajuće za njih ili njihov sistem vrednosti mnoge relativno neutralne signale iz okoline.

Kakvu ulogu konkretno igra uticaj roditelja?

Roditelji nekada nastupaju sa nečim što zovem “prećutni ugovor”. Taj ugovor su oni zamislili i po njemu je mladi potomak baš zato što su se toliko trudili da bude srećan, sada dužan da ostvaruje njihova očekivanja. Roditelji ovoga nisu ni svesni, ali dete nikada nije pristalo na takav ugovor i sada, kao adolescent ili mlada osoba, oseća pritisak sa njihove strane. Roditelji puno puta žele da ih tretiraju kao decu kada je u pitanju zaštita i kontrola koju žele nad njima, a u isto vreme da ih tretiraju kao odgovorne odrasle kada su u pitanju njihove obaveze i očekivanja.

Na koji način utiču vršnjaci i prijatelji?

Kod današnjih mladih ima manje empatije i empatičkog slušanja, odnosno teže nailaze na saosećanje i pravu podršku prijatelja kada su pod stresom, a i generalno je malo komunikacije licem u lice u odnosu na komunikaciju posredstvom sredstava moderne tehnologije, što sve ostavlja svoje posledice i na odrasle, ali pogotovo na mlade ljude kojima je ovo od malena dominantni vid komunikacije i druženja.

Generalno i društvo u kome živimo i institucija porodice su pretrpeli mnoge negativne promene poslednjih godina, što se sve odražava na mlade koji dolaze iz tih porodica i žive u tom društvu. Takođe, možemo govoriti i o stresu sa kojim se mladi ne suočavaju kasnije na osnovu toga kako ih je oblikovala porodica, već o stresu koji učestvuje u tom oblikovanju, jer je prisutan u samoj porodici kada su u pitanju disfunckionalne porodice. To je uglavnom priča poznata od pre, da ne širimo dalje diskusiju...

Koliko se često mladi ljudi suočavaju sa posledicama koje stres ima po mentalno i fizičko zdravlje i koliko često je upravo stres povod da se obrate za stručnu pomoć?

Kako ćete našim dalekim precima objasniti da jedna osoba od dvadesetak godina koja polazi na ispit ima jak strah, nije spavala, znoji se, trese se, povraća... Predak bi vas pitao: Gde to ide? Da li će tamo neko da je napadne? Da li je tamo divlja zver? ‘Oće li umreti od gladi ako ne stigne na vreme?

Nekada su ljude ubijale realne životne pretnje, odnosno stresori. Danas ih ubija stres. Jer fiziološki, na nivou organizma, odgovor i promene u organizmu koje su tu da nas zaštite iste su kao u to vreme, ali je to odgovor na sitnije izazove i zahteve. A ovih promena ima mnogo, jer se živi brže nego ikada, sve je brzo i instant. Tako da nije sve do pojedinca, okolina i vreme u kojem živimo diktiraju takav tempo da se jako često uočavaju posledice. Poznate posledice su razne psihosomatske bolesti, međutim od stresa pada i imunitet organizma, tako da je poduži spisak zdravstvenih problema koje lekari mogu da podvedu pod “na nervnoj bazi”. Takođe, stres je najčešći okidač mentalnih smetnji.

Na koji način stres utiče na mlade koji već imaju problema sa mentalnim zdravljem?

Stres kod ovakvih osoba pogoršava stanje, jer su njihovi mehanizmi za nošenje sa stresnim situacijama već narušeni.

Da li se burnout sindrom vezuje samo za odrasle, ili je to ujedno problem i kod mladih? Koje su razlike u manifestovanju simptoma?

Burnout se uglavnom vezuje za pojam rada. Jedna od razlika između sagorevanja na radu i stresa je i ta da je sagorevanje proces, i to proces koji ima definisane faze. Prva faza procesa je faza ranog entuzijazma. Nju karakterišu velike nade, energičnost, ali i nerealna očekivanja.

Ukoliko veliko angažovanje i posvećenost ne dovodi do zadovoljstva, osoba postaje razočarana i nezadovoljna. To dalje vodi ka fazama stagnacije, emocionalnog povlačenja i apatije. Obratite pažnju na prvu fazu. Jasno je da će brnout biti izraženiji što je više energije uloženo i što su veća očekivanja izneverena od strane radnog okruženja. Da li će, na primer, neko sa dvadeset godina radnog iskustva uleteti neoprezno i sa nerealnim očekivanjima u svoje novo radno okruženje ili ga njegovo iskustvo štiti? Mlađi su ambiciozniji, energičniji, neiskusniji i manje informisani što u startu stvara podlogu za prvu fazu procesa i to je razlika koju bismo mogli da istaknemo.

Inače, koncept burnouta se širi i na oblasti van rada. Pa se tako sada govori o roditeljskom ili studentskom burnautu. Jedno istraživanje među studentima medicine u SAD-u pokazuje da oko 50% njih ima prisutne simptome burnouta, te da je burnout povezan sa suicidalnim idejama kod studenata. Ovo zaista zvuči kao ozbiljan problem današnjih mladih generacija.

Kakve posledice može imati zakasnelo tretiranje, pa čak i zanemarivanje simptoma burnouta, ali i depresije i anksioznosti kod mladih osoba?

Duže prisustvo burnout sindroma prožima i privatnu sferu života. Takođe, burnout ima iste posledice kao i izloženost bilo kom drugom stresu, tako da može da “okine” depresivnu epizodu ili neki od anksioznih poremećaja. Što se duže zanemaruje, teže se neko vraća u prethodno stanje. Može doći i do poboljšanja koje nije posledica lečenja već promene konteksta u kom se pojedinac nalazi. Odnosno ukoliko je problem bilo toksično radno okruženje i on se preseli u radno okruženje sa kojim će biti usklađeni njegovi i zahtevi i potrebe okruženja.

Na koji način bi se mladima moglo pomoći, ili na koji način bi oni sami sebi mogli da pomognu da se na što efektivniji način izbore sa stresnim situacijama i periodima (ispitni rokovi, probni rad, prijemni ispiti, raskid veze…)?

Ne postoji univerzalni savet - svako proživaljava stresne situacije na svoj način. Čak pokušaji da pomognu sebi čitanjem ili slušanjem saveta sa interneta ili iz knjiga samopomoći mogu biti jako kontraproduktivni. Ohrabruje to što se mladi danas lakše i bez predrasuda javljaju za pomoć stručnim licima kada primete i prihvate da imaju problem. Na primer, savetovalište za studente u Nišu, koje besplatno pruža svoje usluge je jako aktivno i ima puno korisnika iz populacije studenata. Na obukama koje organizujem pokušavam da edukujem mlade o prevladavanju stresa.

Tagged:
stres
Burnout
Mladi
Depresija
umor
Anksioznost
burnout sindrom