​Mungos: Lekcije kojima nas uči najbolji bokser u životinjskom svetu

Imate slavnu rečenicu u Bubišiju, drevnom kineskom tekstu koji je mnogo uticao na razvoj karatea na ostrvu Okinava, koja se odnosi na postizanje snage uz pomoć težine. Kaže se da tigar ne obara plen kandžama, već su one samo instrument kojima on primenjuje svoju težinu.

Kad su u pitanju udarci, značenje ovog je prosto. Ne udaraj rukom, već unosi težinu u zamah. Ali kad gledate kako velike mačke love, prebacujući svoju težinu na plen u bekstvu, zakačivši se za njega kandžama i oborivši žrtvu na zemlju, tu možete dobiti inspiraciju za igru rvanja. Lav ili tigar će šamarati rivale ili mladunčad šapama, ali njihovo najveće oružje je ogromna težina u kombinaciji sa njihovom pokretljivošću. Lav može da teži i do dvesta kila, tigar može da ima još sto dvadeset kila pride — ništa što love neće moći dugo to da nosi sa sobom.

Pristup je jednostavan zbog ogromne razlike u sposobnostima u odnosu na plen, ali ne možete poreći rezultate. Evo u čemu je stvar: čak i na najvišim nivoima takmičenje u rvanju, iznova i iznova viđamo iste ideje — one se samo oslanjaju na malo više nijansi kako bi to sprovele u delo. Ščepaš ih, obično ih spotakneš i oboriš na zemlju. Ono kako Leo Vijera koristi svoju težinu da otpetlja protivnika iz "kornjače" i uđe nogama da bi mu "uzeo leđa" svakako deluje veoma poznato.

Iako vas to neće mnogo naučiti nijansama, oduvek sam smatrao da posmatranje životinjskog carstva može da vam svede mehaniku i taktiku borbe na apsolutno brutalne osnove. Pitanje života i smrti, razlike u veličini, neravan teren. Ciklus života nije fer niti sportski, ali znači borbu na svakom koraku.

Roj Džons Mlađi je našao inspiraciju gledajući i uzgajući borbene petlove. Hirokazu Kanazava je osvojio svoj prvi japanski šampionat u Karateu nakon što je strategiju zasnovao na priči koju mu je ispričala sestra o paru lisica koje rade u tandemu kako bih joj odvukli pažnju dok joj poharaju korpu za piknik. Ima toliko stilova kung-fua koji su nazvani po, inspirisani ili koji imitiraju životinje da ih je teško sve pobrojati. Čak i u nomenklaturi modernog brazilskog džiju-džicua, imamo kragnu anakonde, aligatorovo rolanje, oktopodov gard, kornjaču i leptirov gard. Iako je leptir najmanje opasna od svih tih životinja ali je najčešće korišćena tehnika, usudio bih se da predložim da izanđali leptirov gard zamenimo moćnim motrinim gardom.

Danas ne želim da pričam o velikim mačkama. One su fantastične grabljivice, ali njihova fizička prednost, kad se jednom okonča potera, sve to čini prosto suviše lakim. Danas želim da govorim o stvorenju koje se bori u naizgled podređenom položaju protiv nekih od najopasnijih grabljivica na svetu.

Mungos, mungosi, mungoščine?

Veliki Arči Mur imao je nekoliko nadimaka. Bio je poznat kao "Vanvremenski Arči" zbog poodmaklih godina i neprikosnovene veštine, ali su ga bolje znali kao "Starog mungosa". Nije mogao dobiti ime koje bi mu više pristajalo, jer na svetu nema lukavije životinje. Ime "mungos" odnosi se na porodicu Herpestidae, grupu sitnih sisara koji se — gotovo širom planete — bore protiv zmija otrovnica samo zato što mogu.

Oni među vama koji pamte pripovetke Radjarda Kiplinga, setićete se priče o Riki-Tiki-Taviju, mungosu koji ubija par kobri i uništava njihova jaja da bi spasao britansku porodicu kojoj služi. Tolika je mržnja čovečanstva prema zmijama da drčni mungos postaje omiljeni saveznik.

Iako mungosi imaju prirodnu otpornost prema neurotoksinima, još se ne zna koliko su otporni na hemotoksine — ulozi su manji, ali oni sigurno ne vole kad ih ugrizu. Lovačke navike koje su razvili fascinantne su zato što se njihovi napadi na zmije gotovo uvek pretvore u duele. Nema lova i potere, kao kad lav obara zebru, samo fajt. Kad biste zalepili bouvi noževe na svaki zebrin ud, lav bi možda morao sve to malo više da promisli.

U ovom slučaju, obratite pažnju na to koliko se mungos, zvaćemo ga Arči, oslanja na bočno kretanje. U boksu je bočno kretanje korisno zato što boksera u centru primorava da se okreće ("samo ga vrti!"). A kad se bokser obrće, težina mu se prebacuje na prednje stopalo dok se okreće oko njega. On to možda ne oseća, ali nije u mogućnosti da unosi težinu u udarce sve dok ne završi okretanje.

Ali zmija nema samo dve tačke dodira sa zemljom. Njeno okretanje je mnogo nespretnije. Obratite pažnju na to kako crna mamba na ovom snimku dozvoljava Arčiju da kruži oko nje sve do mrtvog ugla, a zatim se baca direktno u tom pravcu jer u stvari ne može da isprati mungosa do kraja. Naravno, to je i dalje opasna igra za mungosa, jer čim se približi zmijinom repu, zmija će se baciti na njega. Arči želi glavu mambe, da zmija ne bi imala slobodu da ga ugrize više puta.

S izuzetkom paradnih konja, većina četvoronožnih životinja nije posebno spretna u bočnom koraku. Zbog toga mungos kruži oko zmije trčeći u pravcu u kom se kreće. Kad su to isto radili u oktagonu, Džon Džons i Alister Overim optuženi su za kukavičluk. Ali pogledajte samo brzinu kojom se okreće ovaj četvoronožac. Dok Arči kruži, on čeka na zmijin skok, zatim se obrće na dve prednje noge dok traži kako da zabije zube u zmiju.

Ovaj put odustaje od te ideje.

Mungos je ovladao igrom reakcije i izmaranja. On mami i izaziva napad zmije, uporno ga izbegavajući.

Zmije otrovnice nisu građene za dugotrajnu borbu i vrlo brzo se uspore ili makar postanu opreznije. Sve manje spremna da napadne mungosa svaki put kad je ovaj izazove, mamba se na kraju zaleće i Arči uspeva da je obiđe i ščepa protivnicu iza glave.

Arči agresivno trese zmiju, a potom je baca od sebe. Primetićete ovaj zajednički faktor kod svih mungosa — to je ekvivalent onoga kad se izmaknete van domašaja nakon udarca sa potiskom kao što smo analizirali da to radi Đorđo Petrosijan. Nema smisla uložiti toliko trud zarad jednog dobrog udarca, a potom dozvoliti da vas ugrizu dok pokušavate da pojedete žrtvu. Zmija je već završila svoje i Arči prilazi da pokupi lovinu. Ubeležite još jednu pobedu za tim sisara.

Evo još jednog videa sa mnogo manje kružnog kretanja, ali jednako mnogo čikanja.

Nijedan mungos neće odmah prići i ubiti poveću zmiju otrovnicu, one su prosto suviše opasne. Mungos je, umesto toga, savršeni bokser od onih koji ne ulaze u klinč i koji uzvraćaju udarac punom snagom samo kad znaju da se zmija usporila.

Životinjsko carstvo je prepuno stvorenja sa fascinantnom opremom i metodama, ali za mene je mungos, istovremeno hrabar i prepreden, onaj na koga bi profesionalni borci najviše trebalo da se ugledaju.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu