Zašto muškarci počinju da varaju svoje žene dok su trudne

Noel Biderman je 2001. godine pokrenuo jedan od danas najvećih onlajn dejting sajtova na svetu za ljude koji žele preljubu — AshleyMadison.com. Nazvano po u to vreme dva najpopularnija devojačka imena u Sjedinjenim Državama, Bidermanovo čedo postalo je operacija vredna više miliona dolara sa konkretnom uslugom spajanja ljudi koji su već u vezama sa srodnim kandidatima radi neobaveznog spoja.

Gotovo 15 godina kasnije, Biderman — poznatiji kao "Kralj neverstva" — objavljuje novu knjigu pod imenom Prva prepreka na putu zasnovanu na korisničkim podacima više od 27 miliona njegovih klijenata i istraživanju sprovedenom na univerzitetima kao što su Kolumbija, Djuk i Njujork. Premisa? Većina muškaraca počinje da vara svoje supruge tokom ili odmah posle njihove trudnoće.

Srela sam se sa Bidermanom u njegovoj kancelariji u centru Toronta da bih saznala zašto objavljuje knjigu o tako odbojnoj temi koja će zasigurno razgneviti ljude i pokušala da otkrijem kako njegov privatni život utiče na njegovo poslovanje. Nećete verovati. On tvrdi da nikad nije prevario svoju ženu.

VICE: U prošlosti ste se bavili advokaturom, a ovo što sada radite deluje kao prilično drugačije zanimanje. Kako je došlo do toga da osnujete AshleyMadison.com?

Noel Biderman: Moja priča počinje, da sve bude čudnije, u jednom avionu. Tokom tog leta čitao sam neki poslovni časopis koji je govorio o velikom krahu dot-kom kompanija. Bilo je to 2001. godine. Novinarka je tvrdila da su dot-kom kompanije propale, ali da se svet već nepovratno izmenio. Više nikad nećemo posmatrati pornografiju na isti način. Više nikad nećemo slušati muziku na isti način. A onda je novinarka utvrdila kako nećemo ni izlaziti sa drugima na isti način — više niste osuđeni na to da čekate da vas vaša mama ili vaši prijatelji upoznaju sa nekim ili da se to dešava isključivo na koledžima ili univerzitetima. Možete zapravo da se okušate sa bilo kim širom zemlje — širom planete — i nađete tačno ono što tražite.

Najviše me je fasciniralo ono što je rekla o onlajn dejtingu, a to je da ona lično ne bi koristila usluge onlajn dejtinga — bar još ne, imajući u vidu da se tamo lažno predstavlja preko 30 odsto ljudi. Oni nisu bili samci; oni su već bili u vezama. I tad mi se, što se kaže, upalila sijalica.

Da nisam bio sporski advokat — već bilo koji drugi čitalac koji je mogao da pročita taj članak — možda bih samo okrenuo stranicu. Proveo sam, međutim, ogromnu količinu vremena baveći se porodičnim situacijama uključujući neverstvo, kad bi me igrači nazvali i rekli nešto poput: "Moja supruga želi da dođe i poseti me u gradu." A ja bih na to rekao: "I u čemu je problem?" "E, pa mojoj ženi iz grada se to neće dopasti." Znate, ne možete da se oženite sa dve osobe samo zato što imate dva mesta stanovanja. Eto, stanje je bilo toliko loše.

Dakle, na neki način sam se već bavio profesionalnim neverstvom mnogo pre nego što sam pokrenuo AshleyMadison.

U svojoj knjizi govorite o tome kako postoji skala od monogamije do poligamije i kako je to više seksualna sklonost ili seksualnost. Šta mislite koliko će biti potrebno da društvo to prihvati kao seksualnost?

Mislim da morate bliže da pogledate odakle je potekla monogamija. Možete da utvrdite dve tačke. Jedna je judeo-hrišćanska predstava o monogamiji stara 2.000 godina. Da bi se to prevazišlo, potrebno je neko vreme. Možda su im potrebne godine sa sagrade onu stambenu zgradu tamo preko puta [pokazuje kroz prozor kancelarije], ali TNT to može da sruši preko noći. Čak i ako je za tako nešto trebalo 2.000 godina, možda ćemo uspeti da ga prevaziđemo za 20.

Ali monogamija je istovremeno potekla i sa drugog mesta. U jednom trenutku tokom istorije, većina ljudi počela je da poseduje stvari i želeli smo da budemo sigurni da ćemo ono što imamo uspeti da prosledimo potomstvu — i pošto nije postojala DNK analiza, morali smo da ustanovimo pravila u vezi sa tim. Nismo želeli da žene budu neverne pa da ne možemo više da identifikujemo svoje potomstvo; to je zapravo suštinski nagon u čitavoj toj društvenoj priči.

Ja imam dvoje dece — niko ne može da kaže kako nisam sposoban da ih jednako volim oboje — ali kad bih nekom rekao da imam dve supruge i mogu jednako da ih volim, oni bi tu moju sposobnost doveli u pitanje. Kad se radi o romantičnoj ljubavi, ne verujemo da smo sposobni da volimo više od jedne osobe.

Dakle, mislim da će biti neophodan briljantan rad društvenih nauka. Ako parovi u poligamnim situacijama budu uspešniji od ovih u monogamnim situacijama… Mislim, ja sam prvi koji će reći da je definisanje uspeha odsustvom neuspeha užasan način da se definiše uspeh. Ali ako pogledate stopu razvoda, parovi u otvorenim brakovima mnogo su uspešniji od monogamnih parova.

To su zasigurno dokazi koje ćemo svi želeti podrobnije da ispitamo, a biće potrebna i generacijska promena. Dugo nam je trebalo da počnemo više da prihvatamo istopolne brakove, tako da je moja pretpostavka, ako me pitate kao eksperta za neverstvo, da govorimo o 40 do 80 godina pre nego što pola društva postane otvorenije prema seksualnosti nego što je danas.

Kako društvo bude više prihvatalo različite tipove kvir identiteta, šta mislite kako će se poligamija uklopiti u sve to?

Mislim da je to poslednji bastion, jer utiče na živote najvećeg broja ljudi. Na nekom nivou utiče na svakoga i u tradicionalnim medijima postoji verovanje da možemo da izmenimo sve što se tiče društva: kako se obrazujemo, živimo, jedemo, našu jednakost, prava. Ali moralnost nekako uvek mora da ostane statična. Čini se da je seksualnost taj poslednji bastion, neverstvo je poslednje uporište. Ljudi će morati prvo da se pomire sa svakim drugim tipom apetita i načina ponašanja pre nego što obična osoba bude mogla da kaže da smemo da izlazimo, da se volimo, da imamo decu — iako seksualni odnos s nekom osobom nije mnogo drugačiji od rukovanja s njom.

Jeste li vi oženjeni?

Jesam, ulovili ste me, u braku sam 12 predivnih godina.

Šta vaša žena misli o vašem poslu?

Evo šta ja mislim po tom pitanju. Imate situaciju u kojoj se obraćam svojoj tadašnjoj partnerki i kažem: "Slušaj, imam jednu ideju i evo šta ću da uradim." Mislim da možete da imate nekoliko reakcija na to —"Ti si lud", što je ona na primer rekla. Može da kaže: "Apsolutno ne dolazi u obzir, nemam poverenja u tebe, ne verujem ti, to mi se ne sviđa", što mislim da ljudi očekuju od nje da kaže. Ili može da se osvrne oko sebe, pogleda me i kaže: "To želiš da radiš? Verujem u tebe. Dakle, uradi to." Ako ništa drugo, dakle, to je na neki način učvrstilo moju veru u naš zajednički izbor. Od dana kada sam otpočeo ovaj biznis, ona je bila uz mene i bila je moj najveći navijač, moj najveći branilac.

A ja sam je uveravao: "Slušaj, ti ćeš uvek biti u mogućnosti da sudiš o meni na osnovu toga kakav sam čovek. Ovo je poslovna prilika. Ja ovo posmatram isključivo u profesionalnom smislu. Mislim da stvarno mogu da uspem u tome."

Jeste li u monogamnoj vezi?

Do sada sam, koliko znam, bio.

Kad vam deca odrastu, hoćete li im objasniti čime se bavite?

Hoću. Mislim da, pod jedan, mi potcenjujemo svoju decu. Ona ionako sve sama provale, tako da zašto onda ne bih obavio taj razgovor s njima? Pod dva: iskrenost je uvek najbolji pristup, pogotovo kad su u pitanju deca. I pod tri: prilično sam siguran da će ona o meni suditi na osnovu toga kakav sam muž, kakav sam otac i da je posao sekundaran u našim životima. Imam mladu ćerku. Da li se brinem oko toga da će jednog dana banuti u moju kancelariju uplakana zato što ju je dečko prevario i da sam ja delimično odgovoran za to zato što sam doveo AshleyMadison na svet? Svakako, ali isto tako znam i da je to lako moglo da se desi sa ili bez AshleyMadison.

Ja sam udata i u braku sam dve godine. Kakav savet imate za nekoga kao što sam ja ko je na početku braka?

Kad se osvrnem i analiziram period zabavljanja i ozvaničenja naše veze, bitno je da mi zapravo nikad ni na koji način nismo razgovarali o monogamiji. Nismo seli i rekli odsad smo monogamni. Uzgred, kako uopšte definišemo monogamiju? Šta mi je dozvoljeno? Je li mi dozvoljeno da gledam pornografiju? Da li ti to ne smeta? Ili ti smeta? Jesu li striptiz klubovi nešto drugo ili nisu? Mogu li da dodirujem druge ljude? Dobro, preljuba u hotelskoj sobi očigledno znači prelaženje granice, ali da li postoje granice i koje su? Ne verujem da većina parova to radi, ali mislim da je zdravo obaviti taj razgovor jer biste se iznenadili koje su granice, i u pozitivnom i u negativnom smislu.

Druga stvar, mislim da ne dobijamo dobru putnu kartu onoga kako će sve to izgledati i ono što sam ja pokušao da uradim, prvenstveno sa Prvom preprekom na putu, jeste da kažem: evo, ovo je mapa onako kako je ja doživljavam. Ne možete pronaći kulturu ili mesto na Zemlji gde ljudi nemaju preljubu. Šta više, postoje mesta na Zemlji gde je to kažnjivo smrću, pa žene to i dalje rade, i to vam je najbolji pokazatelj koliko je taj biološki nagon jak.

Dakle, ja bih želeo da znam kako izgleda ta karta. Voleo bih da znam gde su rupe na putu. Sve što u ovom trenutku znam o neverstvima tokom istorije svodi se na prepričavanje. To je svojevrsna retrospektiva. Znamo da političari to rade, često ih hvataju sa spuštenim pantalonama, znamo da sportisti to rade, ali da li to rade i vaše komšije? Jedan od mitova koji smo razbili je da i žene to rade.

Naglasak vaše knjige je na situaciji kad je žena trudna, ali čini mi se da ona govori o mnogo toga više. Zašto ste baš to izabrali kao glavu temu?

Zapitali smo se koje je naše ubedljivo najzanimljivije otkriće ili šta je ono što ima najviše uticaja na ljude od svega što smo našli. To svakako nije da su oni koji piju kafu u proseku neverniji od onih koji piju čaj. Za mene je od fundamentalne važnosti bilo kada zapravo počinju preljube u braku.

Svi smo čuli za krizu posle sedam godina vernosti. Imamo predstavu o tome da posle sedam godina braka nailazimo na turbulentni deo. E, pa ispostavilo se da je to užasno pogrešna mitologija, da se to prvi put dešava već posle tri ili četiri godine veze iz čitavog niza razloga. Ponovo, sociolozi će vam objasniti da zajednički život rađa nezainteresovanost, ali najveći faktor je da odjednom, naročito kad u čitavu priču uleti prvo dete ili trudnoća, vaš seksualni život sa 160 na sat pada na nulu. Bukvalno nastupi period apstinencije. Žene se ne osećaju više privlačno tako da za neke od njih, ne sve, to predstavlja emotivnu stranu, one ne žele da budu seksualno aktivne. Postoji vremenski period oporavka, a postoji i vremenski period zahtevnosti. Imati novorođenče je teško. Uskraćuje intimu.

I tako ispada da većina muškaraca počinje da razmišlja o preljubi u vreme te velike promene u njihovim životima. Tad počinjemo da primećujemo da traže usluge našeg sajta u milionskim brojevima — dolaze nam u gomilama, bukvalno — u želji da pokušaju da se oprobaju sa svojom prvom preljubom. Oni govore: "Nisam mislio da ću ovo ikad raditi, ali moj bože, prošlo je devet meseci. Čini mi se da više voli dete nego mene."

Oni prosto nisu dobro pripremljeni za to, tako da nikog ne okrivljujem, ni u koga ne upirem prstom — samo mislim da ako bih se ponovo našao u tom stadijumu života, kao oženjen muškarac voleo bih da znam šta me čeka.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu