​Kako da se izboriš sa beskonačnim notifikacijama na telefonu kada imaš poremećaj pažnje

Ako želiš da znaš koliko si postao opsednut telefonom, samo pitaj mamu. Svoju sirotu mamu koja ima prilike da te vidi samo jednom u dva meseca, jer uvek imaš neki važan branč. Svoju sirotu mamu koja, kada se konačno pojaviš kod nje na 45 minuta u četvrtak popodne, mora da gleda kako sve vreme zuriš u ekran, odgovaraš na komentare na Instagramu i postavljaš Snepčetove njenih groznih kičerica.

Stvar je postala toliko očajna da su rezultati nove studije 211 mladih ljudi otkrili „simptome nalik poremećaju hiperaktivnosti i deficita pažnje (ADHD)", kada je u pitanju njihovo korišćenje mobilnih telefona. Tokom eksperimenta su mereni „nepažnja" i „hiperaktivnost", tako što su ispitanicima postavljana pitanja o tome koliko često su iskusili jedan ili više od 18 simptoma povezanih za ADHD kod odraslih.

Studenti Univerziteta Britanske Kolumbije su učestvovali u dvonedeljnom eksperimentu. Bili su podeljeni u dve grupe. Tokom prve nedelje, jednoj grupi je naloženo da aktivira „ne ometaj", a drugoj da ostavi uključene notifikacije. Tokom druge nedelje, zarad jednakosti, grupe su zamenile uloge. U studiji se zaključuje sledeće:

Ali šta je sa ljudima koji zaista pate od poremećaja hiperaktivnosti i deficita pažnje? Kako konstantno zujanje notifikacija na telefonu utiče na njihovo stanje? Pitali smo jednu ženu i jednog muškarca sa ADHD-om (U Britaniji dečaci šest puta češće oboljevaju od ADHD-a od devojčica) kako to stanje utiče na njihov odnos prema tehnologiji.

KLAUDIJA, 24, BERMUDA

VICE: Zdravo, Klaudija. Da li se kod tebe javljaju „nepažnja" i „hiperaktivnost" kada koristiš mobilni telefon?

Klaudija: Kada pogledam telefon, sve oko mene biva blokirano. Neko bi mogao da mi se obrati, ali ja ne bih imala pojma. Slično tome, kada učim, a telefon mi nije utišan, ili je okrenut ekranom nagore, to me stvarno ometa. Brza provera Instagrama, Fejsbuka ili Snepčeta se pretvara u višesatnu pretragu. Izgubim se u mreži društvenih medija. Ponekad previše ishitreno postavljam komentare. To zavisi od mog raspoloženja. Ako sam u jednom od svojih hiperaktivnih stanja, umem da se upustim u terevenku komentarisanja koje može satima da me drži na Instagramu.

Šta te natera da se probudiš iz transa?

Ili kada primetim da isuviše dugo gledam jednu te istu stvar, ili kada sam na poslu i dođe mi neki klijent. To me obično prene.

Da li ti telefon na bilo koji način olakšava ADHD?

Meni je telefon kao dnevnik. Koristim aplikacije kalendara da podsetim sebe kada treba da uradim nešto što je drugim ljudima najprirodnije, na primer, da uzmem vitamin, ili da odem na zakazani sastanak. Tako da mi na neki način pomaže sa ADHD-om. Ali kada je reč o uslugama poruka i društvenih mreža, veoma mi određuje fokus. Situacija je definitivno pola-pola. Ali kada bih morala da se izjasnim, rekla bih da mi je telefon više determinativan oko ADHD-a nego što nije.

I da li bi uopšte i razmislila o tome da ne nosiš telefon?

Mnogo ljudi koristi smartfon kao prenosivi računar, zato što u suštini danas možeš sav svoj posao da obaviš na telefonu. Ali ja to ne mogu. Podsetnici na telefonu nisu uvek korisni za mene. Ja zapravo sa sobom uvek nosim svesku u koju zapisujem dnevne obaveze. ADHD ima širok spektar. Mogu da razumem zašto bi neko sa težim oblikom ADHD-a oklevao da uopšte ima pametni telefon.

Kažeš da ima širok spektar. Gde ti tu potpadaš?

Da, ADHD je raznolik. Ima onih koji se odjednom fokusiraju na previše stvari, i onih koji ne mogu da se fokusiraju ni na šta. Ja sam od onih koji se fokusiraju na previše stvari odjednom. Ali kada postane previše, ne mogu da se fokusiram ni na šta. Ne mogu da obavljam više stvari odjednom, ne mogu da proveravam Instagram i u isto vreme razgovaram s nekim, mada je to ionako nepristojno.

Postoje li lekovi za to?

Kada sam uzimala lekove za ADHD, pomagali su mi da se fokusiram na jednu stvar u datom trenutku. Prestala sam da pokušavam da uradim 100 stvari odjednom. Ali više ne uzimam lekove za ADHD. Nuspojave su mi zaista uticale na raspoloženje, bivala sam ljuta i depresivna.

Onda shvataš zašto naučnici način na koji smo u interakciji sa smartfonima opisiju kao „nalik ADHD-u"?

Definitivno. Primetila sam da ljudi koji ne pate od ADHD-a imaju slične posledice. Svi su toliko opsednuti svojim telefonima, da nemaju predstavu šta se oko njih događa.

AKSEL, 22 GODINE, PRODAVAC LUKSUZNIH AUTOMOBILA

VICE: Kada ti je dijagnostikovan ADHD?

Aksel: Nekako je uvek bilo očigledno da ga imam, ali dijagnozu sam dobio verovatno sa nekih osam godina.

Da li si pokušao da se izboriš s njim na razne načine?

Pio sam ritalin, i išao sam na bihevioralnu terapiju. Ali prilično sam zadovoljan sadašnjim stanjem. Trebalo mi je dosta vremena da nađem svoje mesto, ali mislim da sada imam posao koji mi godi – prodajem automobile.

Kako to što imaš ADHD utiče na tvoju interakciju sa telefonom?

Pa, uvek sam obuzet telefonom kada ne bi trebalo da budem, i stalno ga proveravam. Ali u isto vreme, ortaci i porodica me cimaju zbog toga što im nikada ne odgovaram na poruke i pozive. Mislim da na kraju telefon ipak češće ometa mene.

Kao neko ko pati od ADHD-a, da li si primetio da ljudi pokazuju nedostatak pažnje kada su prilepljeni za svoje telefone?

Kada sam bio na večeri sa svojom porodicom, primetio sam da svi stalno proveravaju svoje telefone. Ali to je pomalo smešno, pa se šalimo oko toga. Priznajem da ponekad počnem da surfujem po telefonu, kada sedim s nekim i dosadno mi je. Trudim se da budem suptilan, ali verovatno je očigledno.

Postoji li nešto što radiš sa telefonom što ljudi koji ne pate od ADHD-a ne rade?

Uvek bez razmišljanja postavljam stvari na Fejsbuku. Jednostavno vidim nešto što mi je kul i to postavim, a onda saznam da je prevara, ili tako nešto. Ali ljudi stavljaju toliko mnogo sranja na takve sajtove, da ili svi oni takođe imaju ADHD, ili to jednostavno nije važno.

Da li misliš da je loše kada su ti stalno uključene sve notifikacije?

Može da bude, ali u isti mah, ja se mučim da se organizujem, što je uobičajeno kod ovog poremećaja, pa je dobro što imam telefon da me na nešto podseti.

Da li ADHD i na druge načine utiče na tvoj odnos prema tehnologiji?

Pa, volim da igram igrice. Volim pucačine, kao što su Kol of djuti, i takve stvari. Te stvari me veoma opuštaju, sve što je dinamično, da mogu jednostavno da sedim i zanimam se nečim. Mada, teško podnosim vožnju vozom i autobusom, pa zbog toga imam mnogo igrica na telefonu.

Da li smatraš sebe drugačijim od ljudi koji ne pate od ADHD-a, po bilo kojem od ovih pitanja?

Mislim da da. Kada sam prvi put gledao filmove Gospodara prstenova , otišao sam i kupio sve figurice koje sam mogao, postao sam opsednut time da ih sastavljam i farbam. Ako se upustim u nešto, to me zaista obuzme, što je mnogim ljudima čudno, zato što misle da zbog ADHD-a ne mogu ni na šta da se usredsredim na neko duže reme. Ali ja stvarno umem nečemu da se posvetim, i provodim vreme razmišljajući o tome, umesto o onome što bi trebalo da obavim. Zbog toga sam počeo da se bavim prodajom automobila, zato što sam zaista u stanju tome da se posvetim, i to je jedna od retkih stvari na koje mogu da se koncentrišem po više sati odjednom.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu