Od Lovćena do Medeljina: "istorijski sporazum" Crne Gore i Kolumbije

I dok se odnosi između raznih zemalja u našem regionu sada već redovno zatežu, izgleda da oni prekookeanski cvetaju. Vlada Kolumbije je, na osnovu reciprociteta, uvrstila Crnu Goru u listu zemalja čiji državljani mogu da borave u Kolumbiji do 90 dana bez vize. To je saopšteno nakon razgovora generalnog direktora za konzularne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore, Selima Like, sa direktorom za Evropu u srodnom ministarstvu u Kolumbiji, Huanom Guljermom Kastrom Benetijem.

Oni su ocenili da Crna Gora i Kolumbija imaju odlične bilateralne odnose, kao i da postoji prostor za dalje unapređenje, uz obostran interes i bliže povezivanje ove dve države.

I da li je ovo najočigledniji diplomatski potez današnjice?

Jer zaista, kojoj državi bi više odgovorali odlični bilateralni odnosi sa Crnom Gorom od Kolumbije? Ove dve države već dugi niz godina očigledno imaju fenomenalnu saradnju koja, eto, igrom slučaja, nije bila ovako zvanična. Bez obzira na neformalne ambasadore dobre volje poput Darka Šarića, koji je imao dugu i plodnosnu istoriju poslovanja sa ovom južnoameričkom državom. Doduše, nimalo legalnu.

Interesovalo me je šta ova turistička olakšica znači državljanima ovih dveju zemalja. Super je što mogu da provode četvrtinu godine jedni kod drugih, ali mogu li da urade nešto više? Da li će se ovim sporazumom smanjiti slučajevi poput ovog u kojem su potomci Crnogoraca u Južnoj Americi zaboravili jezik, ali ne i poreklo. Jer ako rodbina može da im boravi 90 dana godišnje, povećavaju se i šanse da se kulturna baština domovine održi u životu.

Postoji mit, ili vic, mada ta dva termina imaju gotovo jednako značenje na ovim prostorima, da u samoj Crnoj Gori ima manje Crnogoraca nego u ostatku sveta. Prema podacima koje iznosi Ivan Ivanović, asistent za međunarodnu ekonomiju na odseku za Latinsku Ameriku i Karibe u Beogradu najveći talas migracija Crnogoraca u Južnu Ameriku kreće 1870. Glavne destinacije su bile Buenos Ajres i Montevideo, ali Crnogorci uskoro naseljavaju Čile, Peru i gorepomenutu Kolumbiju.

On takođe ističe da je jako teško odrediti tačan broj crnogorskih iseljenika na ovom kontinentu. Zapravo, rekao bih da je jako teško odrediti tačan broj Crnogoraca koji su napustili Budvu, a kamoli one koji su otišli preko granice. Nije da vas ne razumem, isto je i sa našim državljanima (malo političke korektnosti zarad dobrih komšijskih odnosa ALI NE ZABORAVLJAMO ONO SA NATO PAKTOM. AKO JE TRAMP GURNUO MARKOVIĆA. I MI TREBA DA UĐEMO U NATO SAMO KAKO BI GA I NAŠ PREDSTAVNIK GURNUO, PA ONDA ODMAH DA IZAĐEMO!!!).

Jedini podatak do kojeg sam uspeo da dođem jeste sa foruma srpskih nacionalista koji su na osnovu zvaničnih statistika, izjava srpskih nacionalnih lidera u dijaspori, procena diplomatsko – konzularnih predstavnika i sinteze iznesenih procena u dostupnoj literaturi iz ove oblasti (i još par nekih parametra koji zvuče kao da su uzeti iz epizode Rika I Mortija) procenili da ukupan broj Srba, Crnogoraca i Jugoslovena srpskog porekla u Južnoj Americi u 1994. godini iznosi između dvadeset i trideset hiljada.

Koliko tu ima Crnogoraca i koliko današnja cifra varira, pojma nemam, ali dozvoliću sebi tu slobodu da pretpostavim da ih (ili nas, zavisi iz kog nacionalnog ugla posmatrate), s obzirom na ukupno povećanje svetske populacije i migracionu prirodu naroda sa ovih prostora, danas ipak ima više.

Međutim, jedan argument ide u prilog tome koliki je veliki uticaj Crnogoraca u Kolumbiji. Puka činjenica da tamo postoji grad pod imenom Montenegro. Ne znam da li može da postoji direktinija asocijacija?

Zapravo i može, jer u samom Montenegru (ili na jeziku drevnih kolumbijskih starosedeoca iz Čibča plemena – Crnogorosu) postoji restoran koji se zove YU EXPRESS. Evo, čak ima i dva komentara na TripAdvisoru koji kažu da je klopa strava. A svi znaju da nema boljih kuvara od jugonostalgičara koji koriste Titov kuvar sa kolumbijskim začinima.

Ostaje pitanje koliko kolumbijskom imidžu štete ovako sjajni odnosi sa državom na čijem je čelu bio Milo Đukanović, čovek koji je bio pod istragom italijanskog tužilaštva zbog krijumčarenja cigareta. Doduše, optužnica je povučena 2009. godine, kada se Đukanović pozvao na premijerski imunitet.

Možda ja propuštam ili pogrešno kopčam nešto ako stavim šverc cigareta i Kolumbija u istu rečenicu. Pa da, ko zna koliko i Kolumbija ima problema sa tim, koliko je oštećena. Pa su rešili da zajedničke muke podele turističkom razmenom.

Ali šta ja lupetam. Mogu da nalazim hiljadu nerealnih poveznica i mana u čitavoj ovoj priči, ali šta bih sve dao za crnogorski pasoš sada? 90 dana u Kolumbiji. Lagano.

Još na VICE.com:

Duboka analiza bolnog snimka na kome Tramp gura crnogorskog premijera

Letnja doza nostalgije: Ljudi iz Srbije o omiljenim letovanjima iz detinjstva

U džamiji crnogorskog imama poginulog u borbi na strani Islamske države