Internet uništava mnoge stvari. Uništava nam vid, san, položaj kičme, ljubavne veze, ali možda najočiglednije uništava pravopis i gramatiku. Na netu smo počeli sami da smišljamo skraćenice, potpuno odustali od interpunkcije, velikih slova, koristimo "ošišanu" latinicu i sve što možemo, izrazićemo stikerima i emotikonima. Da, pravopis nam je baš sjeban i to je činjenica. Druga činjenica je da mene apsolutno zabole dupe za to.
Reklame
Možda sam ja predstavnik generacije koju generalno boli dupe za sve, ali stvarno osećam potpunu ravnodušnost kada je u pitanju kucanje poruka. To je čet prozor, aman, nije zvaničan dopis ministarstvu. Ukoliko treba bratu da javim da proveri da li sam isključio rernu, sigurno neću prebaciti tastaturu na ćirilicu i napisati „Можеш ли да провериш да ли сам искључио рерну?". Ne, nego ću samo naslepo iskucati "brt proveri rerna dal je ugasena pls". Jer neće mi pravopis spasisti stan od plamena, već brzina delanja.Ljudi koji pravopisno ispravljaju druge su dosta velike drkadžije na internetu. Raspon njihove nadrkanosti se kreće negde između manijakalnih napada Duška Vujoševića i konferencija za štampu pokreta DJB. Stvarno treba da budete poseban tip smarača da biste ukazivali ljudima na pravopisne greške.Gramar naci je osoba koja veruje da su gramatika i pravopis najbitnije stavke, kako u životu jedinke, tako i na nacionalnom, regionalnom, pa i globalnom planu. Gramar naci pokušava da ubedi ljude da se pravilno izražavaju i vode računa o pravopisu u bilo kojoj prilici. Gramar naci čak koristi gramatiku i pravopis kako bi ismevao druge ljude kojima nije toliko stalo do toga u svakodnevnoj komunikaciji. Ukratko, gramar naci je najblaže rečeno smarač, a preciznije rečeno kreten.Zato sam odlučio da nekoliko dana budem "gramar naci" koji će patrolirati četovima. Već dovoljno smaram sve ljude koje poznajem raznim glupostima, ništa im neće faliti ako ih maltretiram i oko pravopisa. Naoružao sam se gramatikom srpskog jezika (jer nisam ekspert, realno) i krenuo u ispravljački pohod. Da, ovo sam bio ja. Samo nisam koristio kvačice. Pa nisam toliki sadista.
Reklame
Glavna je fora da provalite kada je u pitanju greška u kucanju, a kada neznanje. Ovaj ortak je sam sebe ispravio i mislio sam da ima dovoljno poverenja u moje poznavanje maternjeg jezika i da će nasesti na moju dobro osmišljenu zamku, ali nije se dao. Ovaj čovek je jednostavno previše obrazovan, nije mi pružio priliku da ga ispravim. Da smo nastavili, verovatno bismo ušli u lingvističku raspravu, a to mi nije trebalo.Morao sam da nađem novu žrtvu. Shvatio sam da ne smem da provociram ljude da pogreše, previše je očigledno. Trebalo je samo da budem onlajn i greške bi se same pojavile. A onda bih počeo predavanje.Tako se i desilo, drug mi je poslao fotku i trebalo je samo da iskažem blago interesovanje. Ta-daaam! Greška.
Prva reakcija kada nekoga uhvatite kako greši - negiranje! Čovek smatra da mora da ima obavezu, da dekretom mora biti propisano da treba pravilno da se izražava na netu. I hoćete da nam ovakvi ljudi očuvaju jezik?
Da, ovo je zapravo najveći problem. Ljudi znaju kolika sam seljačina i da ne obraćam pažnju šta kucam i pre će pomisliti da me je neko kidnapovao ili hakovao profil, nego da ih ja zaista ispravljam. A u čitavom tom ispravljanju, odu u drugu krajnost - stisnu ALT+SHIFT.
U iščekivanju materijala za intelektualnu raspravu, prvi put mi se dogodilo da me startuje tip. Ne znam koliko se surovim smatra kada na ljubazno startovanje odgovorite porukom koja bi mogla da natera osobu da pomisli da je smatrate nepismenim dudukom. Konverzacija je vrlo brzo zamrla.
Reklame
Uspeo sam. Posramio sam čoveka, ali mislim da ga nije bilo sramota zbog nepravilne gramatike. Ja sam kreten koji je zahtevao od čoveka da piše pravilno u pijanom stanju. Ali baš me briga, ja sam gramar naci i nemilosrdan sam u svojoj misiji. Nema te droge, alkoholnog pića ili pesme Plavog orkestra koja bi opravdala vaše greške.
U bici koju sam vodio za spasenje srpskog jezika, shvatio sam nekoliko stvari o ljudima. Prvo, da imaju premalo strpljenja za onlajn časove srpskog. A drugo, da je spektar tema kojima se bavim toliko očigledan.
Ovo je bilo loše. Ja stvarno umem da budem naporan, ali sada sam se polako pretvarao u smarača. Umesto da ja budem taj koj napada, postao sam žrtva. Odgovori su počeli da me bole. Dobro je da se čovek nije uvredio i da je mislio da se zezam, ali najgore od svega je što je mislio da se loše zezam. Dobro, nacisti zaista nisu imali smisla za humor. Najbliže što su nacisti prišli humoru je trenutak kada su raketom V2 pogodili London. Ali ovo je bilo surovo.
Uspeo sam čak i da iznerviram ljude koji su znali o čemu se radi. Jedna osoba je htela da napravi foru i ispravi mene, ali ja sam se toliko uživeo, da nisam uspeo ni da se nasmejem ili stavim smajli kako bih ublažio reakciju. Jebote, pravopisno ispravljanje je zaista oblik fašizma.
Da sam nastavio još malo, izgubio bih sve bliske ljude. Priznajem, na neki čudan način sam uživao, ali to je bilo ona vrsta uživanja koju je imao Atila. Dobro ti ide, ali razaraš sve pred sobom.
Reklame
Oduvek sam bio pacifista koji sve želi da reši mirnim putem, zato mi je ova situacija posebno teško pala. Pružena mi je ruka pomirenja, bela zastava, lula mira, a ja sam odgovorio rafalnom paljbom. Gramarfašizam je u meni polako bledeo, ali nisam smeo da posustanem.
Što je najgore, u pravu je. Kada se dopisujem sa ljudima, naročito sa dugogodišnjim prijateljima iz Niša, zaboravim na sva pravila. Gutam slova, izbrišem sećanje na padeže, čak i izmišljam izraze. A sada sam morao da negiram to. Osećao sam se kao da pod zakletvom lažem na sudu.
U pravu je. Apsolutno za sve. Međutim, sada već nije bilo moguće povlačenje. Znate one scene u filmu kada klinac mora da otera psa zarad njegovog dobra? To sam ja sada radio. Napujdao sam prijetelje pravopisnim pravilima.
U iščekivanju materijala za intelektualnu raspravu, prvi put mi se dogodilo da me startuje tip. Ne znam koliko se surovim smatra kada na ljubazno startovanje odgovorite porukom koja bi mogla da natera osobu da pomisli da je smatrate nepismenim dudukom. Konverzacija je vrlo brzo zamrla.
Ovo je bilo loše. Ja stvarno umem da budem naporan, ali sada sam se polako pretvarao u smarača. Umesto da ja budem taj koj napada, postao sam žrtva. Odgovori su počeli da me bole. Dobro je da se čovek nije uvredio i da je mislio da se zezam, ali najgore od svega je što je mislio da se loše zezam. Dobro, nacisti zaista nisu imali smisla za humor. Najbliže što su nacisti prišli humoru je trenutak kada su raketom V2 pogodili London. Ali ovo je bilo surovo.
Da sam nastavio još malo, izgubio bih sve bliske ljude. Priznajem, na neki čudan način sam uživao, ali to je bilo ona vrsta uživanja koju je imao Atila. Dobro ti ide, ali razaraš sve pred sobom.
Bilo je zabavno, ali ne želim ovo više da radim. Nikada. Ne zato što mislim da sam bio suviše surov prema ljudima (nisam), već zato što se plašim odmazde. A zaslužio sam je.Još na VICE.com:Koliko nam srpski jezik dozvoljava da zaista izrazimo šta mislimoZašto smo u panici da će ćirilica da nestane?Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni
