Apple je izgubio najviše novca u istoriji u jednom danu, a i dalje vredi 2 triliona dolara

U toku prethodna dva dana tržište deonica je pretrpelo potres nakon što su velike kompanije poput Facebook-a, Apple-a, Amazon-a i Tesla izgubile velike količine novca. Dok jedni spekulišu o potencijalnim razlozima zbog kojih bi moglo da se dešava ovo masovno prodavanje deonica tehnoloških kompanija, drugi racionalizuju čitavu priču, navodeći da se tržište vraća “u normalu”. Ipak, tržište nikada nije u normali.

Veliki broj deonica kompanije Apple prodato je u ponedeljak, tako da je ova kompanija u samo jednom danu izgubila 180 milijardi dolara. Kako navodi Berons, ovo je najveća svota novca koju je bilo koja kompanija izgubila u jednom danu, što je šokantna činjenica sama po sebi. Sada, treba uzeti u obzir sledeće činjenice: nakon što su izgubili najviše novca u istoriji ikada, Apple i dalje vredi preko dva triliona dolara, što je besomučna svota novca. I uprkos ogromnom gubitku, deonice ove kompanije i dalje su 65 posto vrednije nego što su bile u januaru ove godine, a 127 posto vrednije u odnosu na prošlu godinu u ovo vreme.

Facebook, Amazon, Apple, Microsoft, i Alphabet dominiraju tržištem deonica na načine koji deluju gotovo besmisleno. Svaka od ovih kompanija ruše vrednost velikih kompanija u nekim od najbogatijih država sveta. Alphabet je veći od švajcarskog tržišnog indeksa, Microsoft je veći od nemačkog, Amazon je veći od tržišnog indeksa Francuske, a Apple od Ujedinjenog Kraljevstva. Ukupno tržište deonica tehnoloških kompanija ove godine procenjuje se na oko devet triliona dolara, što je više novca nego što vredi čitavo evropsko tržište deonica.

Sve nas ovo dovodi do zaključka da prisustvujemo postojanju neodrživog tehnološkog mehura. U Atlanticu, Derek Tomson piše da je, sa druge strane, u toku deflacioni period za kompanije ovog tipa, kojima je potrebno da se uklope i u polja kao što su tržište nekretninama, pa čak i taksi usluge kako bi podigli svoje valuacije (WeWork, Uber, Lyft, Peloton, itd.).

Kako Tomson piše, ključni dokaz je to da javni investitori gube novac kada se uključe u ovaj mehur. U ovom mehuru, neprofitne i neodržive firme gube na vrednosti mnogo nakon što dobiju priliv sredstva od strane javnih investitora. Iako javno razmenjive deonice kompanije Apple gube na vrednosti, opšti kolaps vrednosti dogodio se mnogo ranije — pre nego što je to postalo javno—a kao rezultat, privatni, ne javni investitori, izgubili su najviše novca. Tomson takođe ukazuje i na to da tehnološke kompanije koje posluju sa drugim tehnološkim kompanijama posluju i dalje sasvim dobro, što ovim kompanijama obezbeđuje većinu profita i održivi rast.

Ipak, postoji velika rupa u ovom narativu: prava ekonomija i dalje se nije oporavila od takozvane Velike recesije. Kada velike kompanije prave dobre profite, a države i dalje osećaju efekte krize, jasno je da tržište ne treba posmatrati kao zdravo. Ipak, velike kompanije se i u ovakvim okolnostima snalaze, i koriste globalnu monetarnu klimu da osiguraju dugove od više milijardi dolara kako bi slobodno finansirali startape i kompanije-saradnice.

Dalje, Financial Times objavio je u petak da je direktor Softbank Masajoši San prošlog meseca potrošio milijarde dolara na deonice tehnoloških kompanija. Drugim rečima, deonice nisu izgubile na vrednosti zbog okolnosti na tržištu, već zbog jednog milijardera. U pitanju je isti milijarder koji je sam samcijat ubrzao porast dugovima finansiranih tehnoloških kompanija i to samo kako bi uvećao sopstveni profit.

Ukoliko mislite da je cela ova priča o tehnološkom mehuru nestvarna, alternativa bi bila podjednako zabrinjavajuća. U tom slučaju, živimo u letargičnoj ekonomiji gde monopolistički tehnološki giganti i različiti ekosistemi njihovih klijenata opstaju u najboljim uslovima.

Pojedinci i korporacije ostaju u ogromnim dugovima i preživljavaju u opasnim spekulativnim šemama u gorepomenutom mehuru, a giganti uživaju. Sve ovo utiče na tržište deonicama. Ali, koga je briga za to? Bilo da živimo u tehnološkom mehuru ili ne, činjenica je da se čak 90 posto tržišta deonicama nalazi u rukama deset posto najbogatijih Amerikanaca, dok ostalih devedeset posto živi u mizeriji. Bilo da se tržište ovim deonicama popravi ili pogorša, milioni ljudi ostali su bez posla, žive nesigurni da će imati siguran sledeći obrok, pa čak rizikuju i svoje domove, dok svet ulazi u period još jedne recesije.