​U kojim zemljama ima više muškaraca, a u kojima žena

Po prvi put u savremenoj istoriji, u mnogim evropskim zemljama sada ima više muškaraca nego žena, što je trend koji blago zabrinjava demografske stručnjake i lidere širom Evrope. Neravnoteža u rodnoj proporciji vezuje se za pregršt problema u zemljama širom sveta: od disproporcionalnog abortiranja ženskih fetusa u Indiji do povećane stope zločina zahvaljujući kineskoj politici jednog deteta.

Društvene implikacije rodne neravnoteže poslednjih godina u svetu nisu u velikoj meri uticale na zemlje Evrope — sve do sada.

Prema zvaničnoj statistici švedskih vlasti, muškaraca je počelo da bude više nego žena u ovoj zemlji od marta 2015. godine, javlja Associated press. Od tada, razlika među polovima samo nastavlja da raste. Ekskluzivne brojke koje je za VICE predstavio Tomaš Sobotka, stručnjak za stanovništvo pri bečkom Institutu za demografiju, pokazuju da je odnos među polovima u stanovništvima Norveške i Švedske u uzrastu između 17 i 20 godina u januaru pokazala izraženi sklad od 108 muškaraca prema 100 žena u Švedskoj, i 107 u Norveškoj, za razliku od normalnih 105 naprema 100.

Ovaj višak muškaraca Sobotka objašnjava sa dva glavna faktora. Napredak u savremenoj medicini znači da muškarci žive dužim, zdravijim životima — i da sustižu žene u očekivanom prosečnom životnom veku. U međuvremenu, Evropa je počela da oseća demografske posledice izbegličke krize, dok prevashodno muški migranti beže iz ratom zahvaćenih zemalja kao što su Avganistan, Irak i Sirija.

Teško je doći do tačnih brojki muških izbeglica koje su ušle u Evropu, zato što su potrebne godine i godine da bi se sakupila zvanična statistika o broju stanovništva. U kombinaciji sa produženom obradom zahteva za azil, to znači da nismo ni blizu procene istinskih implikacija uticaja talasa izbeglica na evropsku demografiju.

Međutim, Sobotka predviđa da će se, kad zahtevi za azil na koje se čeka budu obrađeni, pokazati da odnos polova među mladima uzrasta između 15 i 19 godina u Švedskoj i Norveškoj prelazi 110, što znači da će na svakih 100 tinejdžerki biti deset tinejdžera viška. Brojke iz Italije i Grčke (epicentra izbegličke krize) sugerišu da su 66 odsto izbeglica muškarci, mada muškarci često prvi odlaze na opasno putovanje i posle šalju po žensku rodbinu kada stignu na odredište.

Iako bi pomisao na višak muškaraca mogla da unese radost u srca tinejdžerki širom sveta, neravnoteža u proporciji muško-ženskog stanovništva mogla bi da se doživi kao razlog za zabrinutost — iz kog god razloga da je nastala. "U zemljama u kojima je brak gotovo univerzalan i gde je povezan sa jačanjem lokalnih kulturnih, političkih i ekonomskih struktura, lokalna nestašica žena mogla bi da naruši te strukture", kaže Džonatan Kejv, ekonomista i stručnjak za stanovništvo na Univerzitetu u Voriku. Osnaživanje žena (viša stopa obrazovanja koja dovodi do manjeg broja udatih žena ili da se udaju kasnije u životu) samo pojačava taj trend u većini Zapadnih zemalja.

Posledica? "Sa demografske tačke gledišta, najviše uznemirava efekat 'saobraćajnog zastoja'." Kejv objašnjava da se to dešava kad nesklad između broja ljudi koji ulaze u bračne godine i onih koji zapravo stupaju u brak izaziva nastajanje velikog "saobraćajnog zastoja" neoženjenih i neudatih: metaforički gledano, kolona usamljenih samaca usporava da pogleda saobraćajnu nesreću svadbene kolone.

Već neko vreme znamo da žene često pate u zemljama sa neskladnom proporcijom među polovima. Čedomorstvo ženske dece u Indiji traje već vekovima, sa procenjenih oko tri miliona "nestalih" devojaka kao posledice društvenog preferiranja muških naslednika. Jedan istraživač sa Univerziteta u Karolini objašnjava kineski šeng nu ili 'preostale žene' koje pate od efekta istorijskog nesklada među polovima, što znači da muškarci sličnog socio-ekonomskog statusa više vole da izlaze sa ženama niže obrazovne spreme.

Iako bi Kejv najradije bio oprezan kad je u pitanje izvlačenje negativnih zaključaka, on ipak priznaje da "veliki brojevi neoženjenih — i često raseljenih — mladih muškaraca zaista ume da izazove probleme, bilo u Aziji, Africi, Evropi ili Americi. U prošlosti, to je umelo da se pojavi u obliku zločina i nasilja; sada je to možda radikalizacija i uspon terorizma, i izazivanje opasnih kulturnih ili čak rasističkih reakcija."

Međutim Sobotka tvrdi da "iako ovaj odnos među polovima u nekim evropskim zemljama nije proporcionalan… pošto nemamo predstavu o tome koliko će dugo ovaj talas izbeglica trajati, teško je pretpostaviti šta će to značiti na duge staze", ističući da bi žene mogle da pođu za svojim muškim rođacima koji su se poslednjih godina već skrasili u Evropi, pomažući da se uspostavi ravnoteža među polovima.

Na nacionalnom nivou, on objašnjava da razlika u polovima ostaje relativno niska. "Apsolutni broj izbeglica je relativno mali, tako da bi bio neophodan ogroman neprekinuti priliv da bi poremetio apsolutnu strukturu i kretanja među polovima u glavnotokovskoj populaciji."

Feministički istraživači takođe tvrde da broj muškaraca u nekoj populaciji nema toliku važnost kao uloge koje igraju "hiper-muški" stavovi u tim društvima. "U obzir mora da se uzme način na koji muškost deluje u različitim društvima", kaže Anik Viben, profesorka na Univerzitetu u San Francisku, za Associeted press.

Važno je, kaže Sobotka, da evropske zemlje budu u stanju da integrišu nove članove u svoja društva na način koji iskazuje poštovanje prema kulturološkim različitostima. "Neki migranti stižu iz zemalja sa nešto tradicionalnijim vrednostima kad su u pitanju rod i seksualnost nego u evropskim zemljama, što može da izazove nesporazume u tome kako ti muškarci misle da treba da se ponašaju prema ženama. Izazov za društvo domaćina je da nauči te muškarce rodnim normama u Evropi i kako da se ponašaju u ophođenju prema ženama."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu