Pričali smo sa fotografom Petrom Stojanovićem čija se izložba rok fotografija otvara u četvrtak, 23. aprila, u osam uveče u kafiću Drinka u Beogradu. Pitali smo ga kako usklađuje dnevni i noćni posao, i ko mu je zanimljiviji, publika ili bend?VICE: Šta razlikuje tvoje rok fotografije od ostalih?Petar Stojanović: Pored samog nastupa, trudim se da uhvatim i sporedne spontane momente pre, za vreme i posle koncerta. U poslednjih pet godina, ovim talasom dolaska velikih bendova, u Srbiji se istaklo nekoliko odličnih koncertnih fotografa koji su podigli nivo u odnosu na novinske fotografije sa događaja.
Reklame
Šta najčešće pokušavaš da "uhvatiš" na koncertima, a šta ti je najteže?Atmosfera i emocija su sve. Ako ne uspeš da dočaraš deo atmofere nekome ko nije bio, nisi dobro uradio posao. Trudim se da vodim računa o tehničkim stvarima, o svetlu, kompoziciji, uglovima, momentu… Kada slikaš koncert, sve vreme moraš da paziš i da ne smetaš kolegi do sebe, da gledaš i binu i publiku u tom kratkom vremenskom periodu koliko ti je dozvoljeno da budeš ispred bine. Potrebna je koncentracija i oba oka otvorena. Takođe, ako si upućen u priču benda ili pevača, trudiš se da ga uhvatiš u što karakterističnijoj pozi, ili ako su pevač i gitarista bili u svađi, onda moraš da ih ukomponuješ jednog pored drugog, iako neki neobavezni momenat zna da bude mnogo jači. Veliki bendovi i imena znaju da si ti tu, i svesno poziraju.
Najteže je od statičnog benda izvući zanimljivu fotografiju, ili od DJ-a, njih moraš da vučeš za rukav, ako si u prilici, da bi ti pokazali nešto. U Areni smo jednom slikali Fatboy Slim-a, stajali smo ispred bine visoke tri metra, a on se nalazio iza pulta… Ili kada se Rijani naprasno ne svidi kako izgleda tog dana, pa nas pošalju sa tribina da slikamo. Tada praktično i nemaš fotografiju.Kako hendluješ dnevni posao sa noćnim fotografisanjem?Nakon koncerta, moraš da obradiš fotografije, a to je proces koji može da traje i do jutarnjih časova. Nakon toga moraš na posao. Ali to nije toliko često, jer slikam uglavnom samo srednje i velike bendove koji dođu u Beograd.
Reklame
Da li slikaš samo koncerte bendova koje gotiviš?Ne, posao mi je takav da sam u životu slikao od SKCa i splavova, Mejdena i Slejera, preko Paka Lusije i Plasida Dominga do Cece i Jece. Nažalost, neke od omiljenih bendova još nisam doživeo da slikam. Čeka se Pearl Jam.Koliko ti je zanimljiva publika a koliko bend?Publika često "izvuče događaj". Ljudi dolaze maskirani, sa zastavama, pokazuju tetovaže, vrište, skaču, često ima šutki. Desi se da imam tri dobre fotografije benda i 20 fantastičnih fotografija publike.
Najdraža i najomraženija fotka?Jedna od najdražih mi je sigurno Peti Smit na Exitu kada je pljuvala nas fotografe dok je pevala, a uhvatio sam baš taj momenat. Bilo nam je dozvoljeno po protokolu kao i uvek tri pesme slikanja, ali nas je ona oterala nakon prve. Tu fotografiju zovem Patti Spit. Tu je recimo i Rodžer Voters, koji upire prstom direktno u mene, ili Jamiroquai koji je skočio ispred mene dok su svi ostali fotografi bili na drugoj strani bine.
Imam "najomraženiju dobru" fotografiju. Na kocertu Svetlane Ražnatović sam uslikao kran sa kamerom, sa masom ljudi ispod, izgledalo je kao Crveno oko Saurona u Mordoru sa bezumnim orcima ispod…Koga bi voleo da vidiš na izložbi?Pretpostavljam da bi Bili Ajdol bio prilično harizmatična pojava na izložbi.Hvala Petre i srećno.
