Vidi Napulj i umri: Fotografije jedinstvenog grada

Ovaj članak je prvobitno objavljen na i-D IT.

"Toliko sam vremena proveo u inostranstvu da sam jednostvano zaboravio kako je to biti Britanac," kaže fotograf Sem Greh u jednom tekstu na svom sajtu. Rođen u Londonu 1990. Sem već godinama neumorno putuje svetom tražeći nove teme za svoj rad. On je tako, na primer, posetio Bangkok kako bi fotografisao ozloglašeni kraj Klong Toei, kao i Puket, gde je dokumentovao čuveni Festival of the Nine Emperors.

U poslednje vreme, Sem se malo zadržao u Napulju, gde je fotografisao grad i njegove stanovnike. i-D Italija se našao sa njim i popričao o projektu koji će biti rezultat njegovog boravka, koji se zove Vidi Napulj i umri (See Naples and Die).

Zašto si izabrao baš Napulj od svih italijanskih gradova?
Prvi put sam posetio Napulj pre nekoliko godina i zaljubio se u ovaj grad. Sećam se da sam posle toga govorio sebi "Pre nego što umrem, moram da živim u Napulju." Kada sam napunio 26, pomislio sam "sad ili nikad" i preuzeo inicijativu. Dao sam otkaz u Londonu, našao sobu u centru Napulja i počeo da predajem engleski. Pošto sam želeo da dokumentujem gradu, ovo je bio jedni način da to radim i preživim. Davao sam časove ujutru i uveče, a između toga fotografisao.

Šta je to po čemu se Napulj i ljudi koji žive u njemu razlikuju u odnosu na ostale gradove i njihove stanovnike?
Napolitanci, posebno oni koji žive u centralnim područjima Spanjole, Sanite i Forčele, predano veruju i ponašaju se kao da su odsečeni od ostatka sveta. Način na koji pričaju, oblače se, šminkaju, je skroz drugačiji od svega što sam dosad video. Neverovatno u strastveni, živahni, ljubazni, glasni, ponosni, melodramatični i često neshvaćeni. Lista prideva koje možete da upotrebite da ih opišete je beskonačna. Napulj je sam ovlapoćenje života.

Ako me pitate zašto su takvi, mislim da je to do istorije. Napulj je bio pod mnogo različitih vladara u tokom ova dva milenijuma, i to je dovelo do mešanja različitih obrazaca i običaja od kojih je nastao jednistveni napuljski duh.

Tvoje fotografije su uglavnom portreti. Kako prilaziš ljudima koje fotografišeš?

Ljudi su uglavnom bili jako srećni što ih fotografišem. Oni su po prirodi teatralni i veoma ponosni na to ko su i kako izgledaju i uopšte nisu stidljivi pred kamerom. Kao Englez, pretpostavljam da sam i ja njima bio zanimljiv. U krajevima u kojima sam se ja kretao nije bilo puno turista.

Zašto si izabrao da se projekat zove baš Vidi Napulj i umri?
To je italijanska izreka. Napulj je nekad bio jedan od najbogatijih gradova na svetu, toliko glamurozan da za mnoge nije postojao razlog da ga uopšte napuštaju. Napulj je toliko lep, da kada ga vidiš možeš slobodno da umreš jer nijedan grad na svetu ne poseduje tu vrstu lepote. U savremenom kontekstu, ova izreka referira na mafijaško nasilje koje je postalo fenomen ovog grada.

Kako si ti uopšte počeo da se baviš fotografijom?
Radio sam u filmskoj industriji nekoliko godina, ali mi je postalo dosadno i fotografija je bila zamena za to - kreativna paleta načina za izražavanje. Bio je toj pravi način da zamenim celodnevno sedenje ispred kompjutera. Uvek sam imao puno kreativnosti koju sam osećao, ali nisam imao prostora da je izrazim. Fotografija je bila moj način preuzimanja kontrole i zadovoljavanja tih potreba koje sam osećao.

Kako želiš da se ljudi osećaju kada vide tvoje radove iz Napulja?
Želim da se osete bar malo drugačije. Kao autsajder u ovom gradu, mislim da sam uspeo da uhvatim tu strast svakodnevnog u Napulju na koji su Napolitanci navikli. U mom radu pronalazim lepotu u zemaljskom, naglašavajući ono što je izvanredno u nečemu običnom. Moje slike ne inspiriše politika, već su one dokumentacija živopisnih karaktera na koje sam naišao u nepoznatim područjima ovog grada.

Da li postoji fotografija iz ovog serijala za koju si posebno vezan?
Da, fotografija čoveka u odelu na pruge. Njegovo ime je Luiši, ali ga svi u kraju znaju kao Forčela Plejboja.

Fotografija: Sam Gregg

Ovaj članak je originalno objavljen na i-D IT.