Sve fotografije: Bojana Janjić

Moj prvi put na festivalu Exit

Konačno sam skinula festivalski mrak.

|
jul 16 2018, 12:59pm

Sve fotografije: Bojana Janjić

Imam 25 godina, a nikada u životu nisam bila na muzičkom festivalu. Moji provodi tokom mladih i ludih dana su se uvek vrteli oko klubova i koncertnih hala. Kada sam kao klinka otkrila psihodelike, maštala sam da odem na Ozoru. Srećom, nikada nisam ostvarila taj zamišljeni plan. Vremenom, što sam bila starija, to su me manje zanimala bilo kakva festivalska dešavanja. Sada bih radije popila čašu izmrvljenog stakla nego da se valjam u blatu na jugu Mađarske.

Sećam se da sam silno želela da odem na Egzit pre desetak godina kada su organizatori najavili dolazak Plasiba na festival. Plasibo mi je tada bio omiljeni bend, a potajno sam se ložila na Brajana Molka. Moje devojačke fantazije su brzo pale u vodu kada mi je ćale zabranio da idem. Bila sam užasno besna i danima sam glasno puštala pasivno agresivne pesme Plasiba da mu to dam do znanja. Klasičnii tinejdžerski problemi.

Smešno je kako neke stvari u životu dobiješ tek kada ih više ne želiš.

Ove godine sam odlučila da odem na Egzit zbog Migos-a, ali i da konačno skinem sramotu sa svog imena, odnosno da skinem festivalski mrak. Svim ljudima koji me znaju je potpuno nenormalno to što imam već četvrtinu veka, a do sada nikada nisam bila na našem najpopularnijem festivalu. Skontala sam da je došlo krajnje vreme - sad ili nikad.

Poslednje pripreme pred ulazak.

Migose slušam svaki dan psolednjih godinu dana. Oni za mene predstavljaju muzičku revoluciju koja je bila potrebna svetskoj muzičkoj sceni. Iskreno, da nisu doveli Migose, verovatno se nikada ne bih ni iscimala do Novog Sada. Ali drago mi je da su organizatori prepoznali novije potrebe tržišta.

Kupila sam autobusku kartu za srpsku Atinu i na brzaka spakovala sve stvari u rančić. Nisam imala pojma šta mogu da očekujem od mog prvog puta na Egzitu. Bila sam pomalo uzbuđena, pomalo nervozna, ali i dosta srećna.

Ovogodišnji lajnap je u najmanju ruku bio interesantan - sa Migosa na Bajagu. Ja kažem što da ne. Neki moji poznanici su bili frustrirani zato što su organizatori pred Migose na mejn stejdž stavili bend Fever Ray pa su klinci koji ih ne inače slušaju kvarili provod dugogodišnjim fanovima. Meni se eklektičnost programa dopala, a klinci mi nisu smetali kao nekoj malo starijoj ekipi. Izgleda da još uvek postoji neki mladalački duh u meni.

Vatromet tokom ceremonije otvaranja.

Prvo veče sam se malo istraumirala jer mi prostor nije bio poznat pa sam konstantno strahovala da ću se izgubiti u masi ljudi. Sve mi je delovalo ogromno i haotično. Izgledalo je kao da svi osim mene znaju kuda idu i gde se šta nalazi. Osećala sam se kao izgubljeno tele koje je zalutalo u pogrrešno krdo i pokušava da nađe mamu. Nemam pojma kako bih se snašla da nisam bila u društvu iskusnije Egzit ekipe.

Egzit kao festival nemam sa čime da uporedim, ali izneću nekoliko generalnih utisaka. Prva zamerka koju imam je opšte stanje higijene. Već drugi dan je sve smrdelo na neku buđ, a toaleti su često bili razdrnani toliko da nisi mogao da ih zatvoriš pravilno. Takođe bih volela da sam videla više ljudi u festivalskim kombinacijama, kostimima, šljokicama i histeričnim bojama. Očekivala sam modnu havariju, a videla tek poneku zanimljivu kombinaciju.

Sa druge strane, izbor hrane i pića je bio skroz na mestu. Ništa ne može da me razveseli kao sveže kiflice sa sirom posle burne noći. Ipak, najbolja stvar na Egzitu su bili sami ljudi. Naravno, bilo je neprijatnih klinaca koji su se ponašali kao debili i kvarili zabavu ostalima, ali takvih nije bilo dovoljno da upropaste pozitivan vajb koji je vladao festivalom.

Ljudi su uglavnom bili opušteni, raspoloženi, nasmejani. Spremni da zastanu i pomognu, ali i da se ubace u fotku.

Sa nastupa 'Fever Ray'.

Kada sam se našla u prvim redovima ispred bine na nastupu benda Fever Ray, skapirala sam da me okružuje nekolkomtinejdžera koji se tope i njišu uz muziku. Odmah mi je bilo jasno o čemu se radi. Kao odgovorna starija žena i jedina trezna osoba u toj masi, ponudila sam moju fašicu vode tim klincima. Oni su je sa zadovoljstvom prihvatili, jer im je i te kako bila potrebna, a zauzvrat sam dobila nekoliko izjava ljubavi i dva zagrljaja. Ispostavilo se da su priče koje sam prethodno slušala o Egzitu istinite, a ovaj simpatičan susret mi je probudilo neka zaboravljena sećanja na moje srednjoškolske dane.

Dok su se tinejdžeri sjajno provodili, ja sam već počela da zevam. Festival nije baš najbolje mesto za nekoga ko je navikao da leže pre ponoći. Kako se zakazani nastup Migosa bližio, tako je masa postajala sve veća. Nisam imala snage da se borim sa najvatrenijim fanovima i ubrzo sam izgurana iz prvih redova. Prihvatila sam poraz i povukla se na bezbednu distancu. U nastavku večeri sam strpljivo čekala Migose koji su zbog problema sa letom kasnili nešto više od sat vremena.

Čekanje se isplatilo jer su Quavo i Takeoff napravili zaista strava atmosferu. Ne znam tačno koji je kapacitet mejn stejdža, ali znam da je bilo prepuno. Totalno sam zaboravila na umor tokom njihovog nastupa koji je trajao oko sat vremena. Da mogu nešto da promenim, jedino bih koncert učinila malo dužim.

Sutradan sam, nakon ozbiljne kome od osam sati, obišla svaki stejdž da malo bolje upoznam prostor i različite fazone koji se mogu iskusiti na Egzitu. Uhvatila sam nekoliko proba i nastupa, ali je generalno sve bilo mnogo mirnije u odnosu na prethodnu noć. Festival me je u petak predveče podsetio na izduvani balon. Bilo je zanimljivo videti ceo prostor na dnevnom svetlu, bez tolike mase. Više ništa nije izgledalo zastrašujuće kao prve večeri. Upijala sam detalje, pričala sa ljudima, slušala nastupe poznatih i meni nepoznatih izvođača. Sve u svemu - nije bilo loše.

Upoznala sam nekoliko stranaca kojima je ovo takođe prvi put na Egzitu, odnosno u Srbiji. Svi su bili raspoloženi za priču i razmenu utisaka, a uglavnom su, kao i ja, došli na Egzit da bi videli Migose uživo.

Ne znam da ću ovu avanturu ponoviti u budućnosti jer je potpuno očigledno da ja nisam festivalski tip, ali mi je svakako drago da sam barem jednom otišla na Egzit. Sada više niko ne može da me proziva!

Pogledajte još fotografija sa mog prvog puta na Egzitu:

Više na VICE
Vice Channels