Fudbal

Šta je dobro a šta je loše u svakom klubu Premijer lige

(Pomalo) hejterski vodič pred novu sezonu

pisao Vuk Bošković
11 Avgust 2017, 2:36pm

 Flickr, Stacey MacNaught

Počinje nova sezona najbolje muške sapunice na svetu i ja sam već malo umoran. Nije baš da sam hejterski raspoložen i da sam spreman da bacam oganj i vatru, ali uzbuđenje nije na istom nivou. Posle deset godina, klipovi se potroše. Pri tom, moderni fudbal se primarno konzumira kroz medije koji sve postavljaju u poznate šablone melodramatičnih sukoba (iako se sve u stvari svodi na pare) tako da razrešenje svake „transfer sage" i „priče o iskupljenju" vidi se deset koraka unapred.

Međutim, razlog zašto se ti šabloni koriste je to što oni i dalje šljakaju, čak iako nisu podjednako efektni kao ranije. Ima nešto jako umirujuće u činjenici da ovog vikenda pa do juna, bez obzira na sve drugo što se dešava u životu, uvek možeš da se osloniš na to da ćeš za vikend moći da gledaš novu epizodu svoje omiljene sapunice o trijumfu, rivalstvu, lojalnosti, prevari i izdaji. Ispod je kratak vodič o tome šta je sve dobro a šta loše u svakom od 20 glavnih likova.

Arsenal

Dobro: Venger. I dalje je lepo videti nekog ko ostaje isti u svetu koji se konstantno menja. Ima herorjstva u tome. Plus, dokazao je da može da se makar malo promeni uvodeći novu formaciju odbrane.

Loše: Venger. To što je nešto lepo, ne znači da ne treba da umre. Ne postoji tenzija ili neizvesnost šta će Arsenal uraditi ove godine. Zna se. U nekom trenutku će izgledati kao da je ovo „njihova godina" i onda će doći do kolapsa i poslednja tri meseca sezone će se provesti udrama oko Vengerovog ugovora. Navijači će se blamirati emotivnim ispadima i to će biti zabavno za gledanje.

AFC Bournemouth

Dobro: Solidan tim sa sredine tabele se dodatno pojačao dolascima Begovića, Dofoa i Akea tako da će zacementirati svoju poziciju među „teškim gostovanjima za velike timove" (jedan od pilara melodramske postavke lige). Takođe, stadion izgleda kao stadioni u starim FIFA igrama kroz koje sam se i zaljubio u engleski fudbal tako da ih je uvek zabavno gledati.

Loše: Saga o Ediju Hou. Pošto je Hou mladi, perspektivni engleski menadžer, a podzaplet o „prokletstvu engleske reprezentacije" je uklesan u kamen Vemblija kao obavezna tema, sve što ovaj menadžer uradi se gleda kao priprema za preuzimanje reprezentacije, mesta, na kome će ako ga zauzme, propasti kao i svi pre njega i svi koji će doći posle njega.

Brighton & Hove Albion/ Burnley FC/ Huddersfield Town

Dobro: David protiv Golijata. Ovo je jedan od retkih, još uvek zabavnih podzapleta. Da li mali klub sa ograničenim sredstvima (jer još uvek nije dovoljno dugo u ligi) može u borbi za opstanak da pobedi giganta sa svim parama ovog sveta? Ovo je pogotovu zabavno kada je „Golijat" neko od klubova koji su rivali kluba za koji ti navijaš.

Loše: Sve ovo gore isto, samo kada je Golijat klub za koji navijaš.

Chelsea

Fotografija: Nick Potts / PA Wire/Press Association Images

Dobro: Otarasili su se Džona Terija i tako ligu i gledaoce spasili od još jedne sezone svopšteg slavljenja precenjenog foliranta čiji je najveći adut tokom cele karijere bio odličan odnos sa novinarima koji su u zamenu za intervjue prali svaku glupost koju je pravio.

Loše: Ovaj tim je pokazatelj koliko je konkurencija u ligi u stvari slaba. Oni su glavni fovorit za titulu i najveća opasnost za njih je implozija odnosa između vlasnika i menadžera.

Crystal Palace/ West Bromwich Albion / West Ham United/ Stoke City/ Southampton

Dobro: Ovi klubovi žive san zapadne civilizacije. Imaju sigurnu poziciju, ne moraju preterano da ulažu u svoj napredak, nemaju velike troškove, ne moraju da se izlažu rizicima i znaju da ih na kraju svakog meseca čeka ogromna uplata na bankovnom računu. Da, postoji razočaranje zbog toga što nisu postigli nešto veliko, ali su koncentrisani na obavljanje svakodnevnog posla i raduju se malim radostima u životu (prodaja igrača za veliki novac ili uspeh u kup takmičenju).

Loše: Njima je lepo, ali mi moramo da ih gledamo. A stvarno treba kopati po sećanju da biste došli do neke velike, upečatljive, značajne utakmice u kojoj su ovi klubovi učestvovali u poslednjim godinama. Gledati ove timove je kao gledati sposobnog bankara kako radi svoj posao. Da, profesionalnost je pozitivan kvalitet, ali postane mnogo dosadno posle 5 minuta.

Everton

Dobro: Kuman je zanimljiv trener i njegovo konstantno eksperimentisanje u pristupu je uvek jedna od najzanimljivijih događaja u sezoni. Plus, treba saosećati sa čovekom čiji se života pretvorio u seriju neuspešnih pokušaja da postane menadžer Barselone.

Loše: Kompleksi su užasna stvar. I gledati Everton je gledati hodajući kompleks. Stadion, navijači i povremene uzbudljive utakmice su super, ali sve uvek izgleda kao da potiče iz mesta velike frustracije jer će zauvek biti „manji klub" u gradu. Sve je uvek bazirano na negativnoj emociji. Zbog toga je Mojs toliko dugo bio menadžer kluba: jer je on otelotvorenje tog stava prema svetu. Čak u Runijev povratak upada u ovu kategoriju. Ne postoji niko (osim možda Runija i njegove porodice) ko misli da on može da igra na nivou Premijer lige, ali to je moralo da se uradi, jer eto, „povratak heroja" podzaplet izaziva stvarne emocije. Isto kao i razočaranje koje se nalazi na kraju svake Evertonove sezone.

Leicester City

Fotografija: Nick Potts PA Archive/PA Images

Loše: Ljudi su mislili da se pretprošle sezone, kada je Lester osvojio titulu, desilo čudo. Ljudi su pogrešili. Ono što se desilo je trenutak kada je liga narativno pojela samu sebe jer je ultimativni kliše: „autsajder koji postaje šampion" ostvaren čime je krug zatvoren i dalje nema gde da se ide. Od tog trenutka pa na dalje, liga je krenula u svoj pad, pošto je nemoguće da se desi bilo šta neverovatnije od Lesterovog osvajanja titule. Ali nova sezona je počela posle tri meseca. Što znači da liga ide protiv zakona priče, i neko mora da plati za to. A platiće Lester. Jer će Lester zauvek morati da živi sa činjenicom da nikada više neće ostvariti veći uspeh od tog osvajanja titule. Nijedan postupak nema poentu jer nema šta više da se uradi. Život je izgubio smisao. Lester je kao tip koji je dobio loto, ali deset godina kasnije, nakon što su skoro sve pare nestale.

Gore: Menadžer se preziva Šekspir. Hiperinflacija forica na račun tog prezimena od strane komentatora i novinara će trajati dokle god on bude zaposlen.

Liverpool

Dobro: Liverpul će osvojiti titulu. Verovatno ne ove godine, verovatno ne i sledeće, ali jednom, u budućnosti, ako ne bude nuklearnog rata i Brexit ne uništi celokupno britansko društvo, to će se desiti. Možda.

Loše: I ta titula treba da se desi jer kriza identiteta koju Liverpul ima već četvrt veka postaje nepodnošljiva za gledanje. On ima previše bogatu istoriju da bi ikada mogao da bude „šarmentni večni luzer", a opet, nema dovoljno para i dovoljno dobre igrače da bi se vratio na vrh. Tako da postoji taj rascep u glavi svakog navijača koji ima očekivanja bazirana na uspešnoj dalekoj istoriji, ali ga je prethodnih 25 godina naučilo da se nikada ne nada. Što nije najlakši način da se živi.

Manchester City

Dobro: Genijalac pred izazovom je verovatno najbolji mogući kliše. Imate junaka (Gvardijolu) koji je postigao sve što je mogao u svojoj sredini, otišao u svet i opet ponovio sve to, i onda je otkrio da postoji samo još jedna planina na koju se nije popeo. Pri prvom pokušaju, potpuno samouveren u svoje sposobnosti, lupio je glavom o kamen. To ga je nateralo da preispita svoje prioritete, da malo sumnja u sebe, da promeni pristup i prilagodi ga izazovu. I sad je spreman za novi pokušaj.

Loše: Moguće je da je „genijalac" u stvari folirant, a da ni on, ni ceo svet nisu svesni toga. I sada, svi ,mi zajedno smo u procesu otkrivanja.

Manchester United

Dobro: Cela Murinjova karijera je kao Liverpul, samo uspešno. Užasni kompleksi, užasne frustracije, užasna potreba za dokazivanjem, ali sve to upotrebljeno tako da dovede do uspeha. Junajted će verovatno biti bolji nego prošle sezone. I dalje neće biti zabavan (jer Murinjovi timovi nikada nisu zabavni) ali će verovatno biti efikasna mašina za sakupljanje poena. Verovatno.

Loše: Pogledati pod Manchester City.

Newcastle United

Dobro: Lepo je imati veliki klub sa velikim stadionom i dugom tradicijom nazad u Premijer ligi.

Loše: Radi se o klubu koji nikada nije postigao ništa sa menadžerom kome stvarno nije potrebno više da radi, ali plaši se usamljenosti i starosti. Na papiru, sva gostovanja „velikih" bi trebalo da budu dobre utakmice. Verovatno neće biti.

Swansea/ Watford

Nikog nije briga.

Tottenham Hotspur

Fotografija: Flickr, dom fellowes

Dobro: Stvarno uzbudljiv tim sa odličnim, mladim, perspektivnim igračima i inovativnim menadžerom, koji može, ako se okolnosti poklope, da bude ozbiljan kandidat za titulu.

Loše: Kao saga o Ediju Houu, ali na nivou celog tima. Mediji su se prošle godine pretvarali da postoji neizvesnost oko titule, iako je nije bilo, samo zato što je „za petama" Čelziju bio tim čiju srž čine engleski igrači. Poketinu i njegovim igračima trebaće mnogo sreće i pomoći od strane drugih timova da bi se stvarno uključili u borbu za titulu. Problem je to što ako se ne računaju Kejn, Ali, Eriksen i Rouz, ostatak tima više liči na Stouk nego na Čelzi. Ali to neće sprečiti buku oko tima i loženje novinara jer ovo je engleska liga i ovo su engleski igrači i celokupna fudbalska javnost u zemlji i dalje je pre spremna da veruje da strani igrači sprečavaju nebrojane mlade Engleze da postanu fudbalski genijalci. A samo treba da prihvate prostu istinu da je dolazak stranaca podigao kvalitet lige i omogućio joj da postane najpopularnije sportsko takmičenje na svetu.

Još na VICE.COM:

Kult: Vejn Runi

Fejsbuk, poslednje utočište lovaca na piratske fudbalske lajv strimove

Analiza pušačkih navika fudbalera i čuvenih trenera