Da li biste pojeli ove ozbiljno bolesne torte?

Pravljenje ekstremno bolesnih, realističnih torti kako bi se zakuvala žurka, na primer, uz pomoć poslastičarske verzije očerupanog, sjajnog crvenog labuda, postala je prava mala industrija domaće radinosti. Ali čak i po standardima izopačenih deserta, ono što pravi Katarina Dej je, ono, prilično žestoko. Galerija njenih torti predstavljena je ove nedelje na sajtu Newyork post-a i, nakon što sam video par primera — kao što je kombinacija krvavog mozga i kičmene moždine ili uneređeno dupe sa termometrom — morao sam da saznam nešto više o njoj.

Ona mi je u mejlu ispričala da je išla u Školu dizajna na Rod Ajlendu, gde se usredsredila na ilustracije i vajanje, a da se potom zaposlila u robotičkoj kompaniji koja je izrađivala prave, čovekolike robote. Od tada je postala registrovana medicinska sestra u Ročesteru, u državi Njujork, ali se i dalje se bavi kreativnim poslovima. Evo ostatka našeg razgovora, koji je prošao blagu redakturu da bi bio čitkiji.

VICE: Kako si počela da praviš ove torte?

Katarina Dej: Pravljenje torti je zabavan izazov za mene zato što se radi o prehrambenom proizvodu, a imam ograničen vremenski period da ga završim. A zabavno mi je zato što, kad je gotovo, imam priliku da nahranim ljude. Jedna od prvih torti koju sam izradila bila je za Mikološko udruženje oblasti Ročester (članica sam lokalnog kluba ljubitelja pečuraka u Ročesteru). Želela sam da uradim nešto što bi imalo direktne veze sa pečurkama, tako da sam napravila panj prekriven lycoperdon pyriformom ili kruškastim puharama. Vremenom sam sve više ovladavala materijalima i razvijala proces.

Torta u obliku pečurki.

Kako taj proces sada izgleda?

- Prvo odlučim kako želim da izgleda moja torta. Onda odaberem materijale. Ako postoji šansa da će se preturiti, napravim armaturu koja će je držati uspravno. Obično napravim tortu, pa je zamrznem. Kad je zamrznuta, isečem njen osnovni oblik. Ponovo je zamrznem i onda radim detalje, sa marcipanom, fondanom ili čokoladom za modeliranje. Koristim fondan što manje mogu jer mislim da mu je ukus grozan. Ako imam elemente koji zahtevaju mnogo detalja, za te delove uzmem dehidrirani pirinač prekriven čokoladom za modeliranje. Uglavnom se odlučujem za taj pristup kad vajam glave, jer onda mogu da budem veoma precizna. Površinski nanosim farbe koje sam napravila mešanjem boje za kolače i glazure.

Da li ih praviš iz zabave ili planiraš da ti to bude posao?

- Ove torte uglavnom pravim iz zabave. Ponekad ih radim za prijatelje i posebne prilike. Volela bih da pokrenem sopstveni posao, da bih mogla da ih prodajem. Međutim, morala bih to da radim u kuhinji sa posebnom dozvolom, a to je teško postići zato što živim u izolovanoj kolibi u brdima na severu savezne države Njujork. Dakle, zabavljam se dok ih pravim i delim to zadovoljstvo sa drugima u okvirima sadašnjih mogućnosti.

Videla sam da je jedna torta pravljena po modelu glave tvog muža — da li su i druge torte zasnovane na konkretnim modelima?

- Napravila sam par torti na osnovu različitih ljudi. Volim da radim portrete. Mislim da ne sagledam dobro lice neke osobe sve dok ne počnem da radim njen portret. Uradila sam tortu u obliku glave svog oca koja je prilično dobro ispala. Trenutno sa jednim parom radim na njihovoj svadbenoj torti. Žele da se njihove gosti služe njihovim odsečenim glavama! To je veoma zabavan projekat.

Na čemu trenutno radiš?

- Trenutno snimam svoj prvi video spot. Ljudi mi već dugo vremena traže snimak sa uputstvima kako se pravi torta, pa sam odlučila da se okušam u tome. Jedan moj dobar prijatelj će uraditi montažu. Trebalo bi da bude spreman za prikazivanje za nedelju ili dve!

Možeš li mi reći nešto o "medicinskim simulacijama" u svom portfoliju?

- Počela sam da radim kao pomoć u laboratoriji za simulacije još dok sam išla u školu za medicinske sestre. Imali smo grozne rekvizite ili ih uopšte nismo imali, tako da sam izrađivala različite stvari za lutke koje bi se koristile tokom medicinskih simulacija. Izradila sam različite rane, krvne ugruške i tome slično. Studente bi sprovodili kroz određeni scenario i oni bi morali da odlučuju kako da reaguju, a onda bismo pričali o tome šta je moglo da se uradi bolje. Rekviziti pomažu da sve izgleda stvarnije. Uvek sam uzbuđena kad treba da radim na medicinskim simulacijama i mulaž-tehnikama kad god se za njima ukaže potreba.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu