Diler u studentskom domu objašnjava prodaju droge na fakultetu

Budimo iskreni, smisao pohađanja fakulteta nije sticanje akademskih znanja – barem nije za većinu ljudi. Smisao je da shvatimo ko smo. Šta volimo, šta ne želimo u svom životu, koga volimo da tucamo – i koje droge nas najbolje rade, a zbog kojih drhtimo sklupčani u fotelji i osvrćemo se na svakih 30 sekundi.

Ovo poslednje pitanje je od posebne važnosti za svakoga ko je nogom kročio u neku obrazovnu instituciju nakon srednje škole, jer su godine studija obično period kada probate „fenomenalan staf" koji vam na nekoj žurci da neki ortak, a završite sklupčani u svojoj kancelarijskoj stolici u sobi u domu, u tri ujutru, i plačete gledajući slike Prinsa na svojim boksericama.

Upravo zbog ovakvih stvari student koji je u tom fazonu mora da ima pouzdanog dilera. Srećom, slučajno poznajem veoma uspešnog (i finog) dilera droge sa kojim zajedno pohađam Univerzitet Rajerson u Torontu, i koji je bio raspoložen da sa mnom proćaska o svom iskustvu mešanja posla sa učenjem.

Ovaj diler, koji voli da ga zovu Robi, veoma je elokventan, skroman, i na odličnom je smeru na faksu. Krajem prošlog meseca mi je do detalja pričao o svom životu u senci.

VICE: Počnimo ispočetka. Kako si počeo da valjaš gudru?

Robi: Pa, u drugom srednje sam počeo da duvam, što me je dovelo do toga da valjam manje količine. Nastavio sam to da radim i u kasnijim razredima, ali u većem obimu, sve dok se nisam upisao na fakultet. Tada sam shvatio koliko u stvari mnogo mogu da zaradim. Sada uvek imam zalihe. Definitivno je isplativo.

Isplativo se? O kojim parama govorimo?

Ja to radim drugačije od većine. Moj snabdevač mi daje svu robu odjednom – oko 100 grama vutre po turi – a ja to rasprodam u roku od dve nedelje, otprilike. Ja zadržavam oko 500 ili 600 dolara, u zavisnosti od toga koliko love potrošim valjajući, a ostatak zarade dajem njemu.

Pomenuo si zalihe. Da li valjaš samo vutru?

Uglavnom vutru, ali valjam i ostalo. Ponekad koku, MDMA, psihoaktivne lekove – takve stvari. Kada imam to, više rizikujem, a i ne postoji tolika potražnja za njima. Ako mi neko zatraži, ja mu nabavim.

Kakva je tvoja klijentela? Pretpostavljam da su u pitanju uglavnom studenti?

Prilaze mi raznorazni ljudi, najiskrenije. To je skroz kul, jer skoro svako kupuje droge; samo to rade iz različitih razloga i potrebne su im različite količine.

Možeš li to da nam pojasniš?

Pa, mislim da mnogi misle da ljudi kupuju vutru i koks i takve stvari samo kada idu u provod, ali to nije sve. Na primer, lisdeksamfetamin je popularan tokom ispitnih rokova, kada klinci uče. Ne valjam samo raspadima, znaš. Ima mnogo knjiških moljaca i veoma pametnih klinaca, kojima je valjda samo potrebno da se usredsrede.

Koliko dilovanje ometa tvoj studentski život?

Uopšte ne, zaista. Uopšte mi nije teško da dilujem. Treba mi nekih 15 minuta nedeljno da prepakujem staf u kesice. Najteže je da mi se rasporedi uklope i da izvršim dostavu, ali stvarno nije neki problem.

Koja ti je najveća prepreka?

To što ne pipam svoj staf. Ja volim da duvam, ali trudim se da ne diram svoju robu, jer to je tanak led. Već sam popustio na faksu jer sam navikao da ga otaljavam, zbog duvanja, tako da ne duvam isuviše često.

Da li te ikada startuju devojke ili momci koji žele seksom da plate drogu?

Sve vreme, bukvalno. Malopre mi je jedna devojka ponudila da mi ga popuši za malo džidže. Stvarno sam se osećao kao kralj.

Malopre?

Baš pre nego što si me pozvao, stvarno.

Da li od para koje zarađuješ od droge plaćaš školarinu?

Skoro sve troškove pokrivam dilovanjem. Tim parama se hranim, izlazim, kupujem odeću, knjige, pribor, trošim ga na dokolicu. Na sve što nije sama školarina. To plaćaju moji roditelji.

Da li ti je zarada od toga veća na faksu nego u srednjoj školi?

Definitivno. U prošlom semestru sam živeo u studentskom domu, pa sam bio lako dostupan. Ljudi su mi bukvalno dolazili na vrata da im prodam drogu, jer su u toj zgradi svake večeri pravili žurke. Uvek sam bio tražen. Mnogo ljudi je tamo kupovalo travu, ali i psihoaktivni lekovi su bili hit. Za 300 ili 400 dolara mogu da prodam bočicu tableta (lisdeksamfetamin, aderal, ksanakas) koja košta 30 dolara.

A sada?

Pa, malo je usporilo. Leto je, većina ljudi je van grada, i definitivno mi je teže zbog toga što više ne stanujem u domu. Znam da ove godine neću zaradili koliko prošle, ali ionako pokušavam da smanjim obim posla, tako da je ovako verovatno najbolje.

Znači, želiš da se povučeš?

Da, čoveče. Ne želim ovo zauvek da radim. Osećam se pomalo posrano zbog toga što mi je ovo osnovni izvor prihoda, bez obzira što toliko zarađujem. Želim da budem u mogućnosti da roditeljima pokažem da mogu da se bavim nekim uglednim zanimanjem. Ponekad se stvarno osećam bedno kada shvatim da je taj novac sve čime mogu da se pohvalim.

Ali ne kaješ se zbog toga što si diler?

Nikako, čoveče. Najbolje u ovom poslu mi je to što upoznajem mnogo kul ljudi. Na primer, pre par nedelja, upoznao sam jednog profesionalnog gejmera, i on mi pomaže sa „Ligom legendi", jer želim dobro da je igram. Zbog toga sam mu dao popust, a on mene uči da igram. Takve stvari mi se stalno dešavaju.

Imate obostranu korist.

Apsolutno, i to je samo jedan primer. Preko ovoga sam upoznao mnogo sjajnih i zanimljivih ljudi. Najiskrenije, ovo je jebeno kul. Ne verujem da bih imao toliko mnogo prijatelja i poznanika da nisam diler. Ovo je za mene definitivno vrhunac studiranja.

U bliskim si odnosima sa mušterijama. Da li se brineš da će neko da te opelješi?

Apsolutno, uvek se strahujem da će me opljačkati – već su me i pljačkali – ali više ne prodajem ljudima koje ne poznajem. Na primer, nekom slučajnom prolazniku nikada neću uvaljati više od 5 grama vutre odjednom.

Da li prodaješ žutokljuncima? Ljudima koji ne znaju ništa o tome što kupuju?

Zapravo, to se dogodilo koliko juče (smeh). Ortak jednog mog ortaka nije znao koliko vutre će dobiti za pare koje je dao, i mogao sam da ga zajebem. Nisam, ali prilika za to uvek postoji, naročito kada su brucoši u pitanju.

Ima li glupih naziva za džidžu? Pretpostavljam da ti stalno traže „staf", i tako to?

Sve vreme, jebote. Zapravo, urnebesno je smešno. Jedan tip mi uvek govori da mu treba „zeleniš".

Misli na travu?

Da.

I za kraj, šta je najuvrnutije što su ti tražili?

Nekoliko puta su mi tražili LSD. Ali sedativi za konje, to je ludilo.

Šta će im sedativi za konje?

Nije mi rekao. Ali zašto ljudi inače traže drogu? Pretpostavljam da su sedativi za konje prilično kul.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu