​Ekskluzivno: dokumenti pokazuju da je Snouden pokušao da upozori NSA na neustavnu prismotru

Jednog tmurnog četvrtka ujutro, 29. maja 2014. u Vašingtonu, savetnik Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe ( Office of the Director of National Intelligence , ODNI) po imenu Robert Lit poslao je mejl visoko rangiranim zvaničnicima Agencije za državnu bezbednost ( National Security Agency; NSA) i Bele kuće.

Tema: šta da radimo sa Edvardom Snoudenom.

Snoudenovo iznošenje prljavog veša počelo je prethodnog juna, kada su Glen Grinvold ( Guardian) i Barton Gelman (Washington Post) objavili priče zasnovane na visoko poverljivim dokumentima koje im je nekadašnji saradnik NSA dostavio. Godinu dana kasnije, pošto su nad Snoudenom demonizaciju vršile i NSA i Obamina administracija, počeo je da javno tvrdi nešto novo, što je izazvalo uzbunu u Agenciji: Pre nego što je plasirao poverljive dokumente u javnost, kaže Snouden, više puta je pokušao da skrene pažnju nadležnima unutar NSA na nezakonitu prismotru američkih građana, a Agencija je odbila da reaguje.

Neki učesnici ove grupne i-mejl rasprave, kao što je NSA savetnik Rađeš Di, predlagali su da se javnosti na uvid pruži Snoudenov mejl iz aprila 2013. u kom bivši saradnik traži „zakonodavnu interpretaciju" u vezi sa programom prismotre. Ovo je bio jedini dokument na raspolaganju Agenciji koji se koliko-toliko poklapao sa Snoudenovim tvrdnjama, a Di je procenio da je taj mejl dovoljno slabašan da ospori Snoudenov kredibilitet i tako opere ruke NSA.

Lit se nije slagao. „Nisam siguran da bismo tim mejlom mogli da dokažemo da laže", poslao je Ketlin Hejden, portparolu Bele kuće za pitanja državne bezbednosti, kao i ostalim zvaničnicima u. „Moglo bi se reći da je tehnički tačno da je time 'skrenuo pažnju' NSA na probleme sa zakonodavnom interpretacijom prismotre. Koliko se sećam, u mejlu dovodi u pitanje dokument koji po njemu tvrdi da su izvršne naredbe bile u skladu sa statutom. Iako to nije ta vrsta pitanja koje Snouden tvrdi da je postavio, ipak ne bih rekao ni da ih ovo ubedljivo osporava."

Dva sata kasnije, Lit se predomislio. Kasnije istog dana, mejl je objavljen uz komentar NSA portparola Marsi Grin Miler: „U ovom obraćanju nipošto nije skrenuta pažnja na nezakonite radnje."

Pet dana kasnije, krenula je sledeća razmena mejlova, ovog puta uključujući NSA direktora Majka Rodžersa i još tridesetak ljudi. Naizgled je ustanovljeno da NSA javnosti nije predstavila celu priču po pitanju Snoudenovog obraćanja zvaničnicima pre nego što je on pretvoren u najslavnijeg i najomraženijeg uzbunjivača u istoriji SAD.

U odgovoru na naš zahtev i sudsku tužbu po Zakonu o dostupnosti informacija (FOIA), VICE News je primio stotine internih NSA dokumenata, koji ekskluzivno dokazuju da ne samo što se Snoudenovo upozorenje nije svodilo na „jedan jedini i-mejl", već se radilo o sastancima licem u lice sa nekima od osoba uključenim u kasniju internu razmenu mejlova. Sva ova dokumentacija je u značajnoj meri cenzurisana, ali ipak pruža uvid u način na koji se NSA ophodi prema medijima, kao i u detalje o Snoudenovom poslu unutar Agencije. Ovaj pogled iza kulisa demonstrira zapanjujuće napore koje su NSA, Bela kuća, i senator Dajen Fajnstajn uložili da bi diskreditovali Edvarda Snoudena.

Na kraju članka nudimo PDF od preko osam stotina strana, kao i nekoliko intervjua za VICE News datih tokom ove krize. Sve ovo dovodi u pitanje razne aspekte narativa o Snoudenovoj interakciji sa NSA koji su američke vlasti uspostavile.

* * *

Obamina administracija je tokom proleća 2014 sprovodila razgovore na najvišem nivou povodom tri događaja: Snoudenovog svedočenja pred Evropskim parlamentom u martu, Vanity Fair tekstom od 20,000 reči povodom Snoudena, i njegovim prvim intervjuom za američku televiziju koji je u maju Snouden dao za NBC News.

U sva tri slučaja, Snouden je insistirao na tome da je više puta skrenuo pažnju nadležnima u NSA, i da su njegova upozorenja bila zanemarena. U svedočenju pred EP sedmog marta, pitali su ga da li je „pokušao sve što mu je bilo na raspolaganju unutar sistema pre nego što se obratio javnosti".

„Jesam," rekao je Snouden. „Prijavio sam ove očigledno problematične programe u komunikaciji sa dvocifrenim brojem zvaničnika, ali niko od njih nije ništa preduzeo da bi situaciju rešio. Kao sekundarno zaposlena osoba, a ne primarni službenik Agencije (Snoudenova firma Booz Allen Hamilton bila je pod ugovorom sa NSA), nisam bio pod zaštitom zakona o uzbunjivačima, pa bih bio izložen odmazdi i sudskom gonjenju ako bih objavio poverljive informacije o kršenju zakona po protokolarnom procesu."

Četiri dana pre svedočenja, šef kontraobaveštajne divizije NSA poslao je mejl pod naslovom „Snoudenove tvrdnje" Ričardu Ledžetu, zameniku direktora NSA i šefu takozvane Radne grupe za medijske rupe, koja je bila osnovana godinu dana ranije upravo zbog Snoudenove objave poverljivih informacija novinarima. U razgovor su bili uključeni i drugi NSA zvaničnici, od kojih je jedan bio šef obezbeđenja Leoinel Kemp Ensor.

„Kao što je bilo traženo, mi, ADS&CI, i FBI smo obavili ekstenzivnu istragu povodom Snoudenovih izjava pred EP. Ove radnje obuhvatile su proveru svih iskaza i dokaznog materijala, sve dokumentacija i intervjua prikupljenih od Dell i Booz Allen Hamilton."

„U ovom materijalu nisu otkriveni nikakvi dokazi koji bi podržali njegove tvrdnje", nastavlja ovaj NSA zvaničnik. Ipak, ističe da je Snouden u najmanju ruku usmeno raspravljao sa kolegama o pitanjima privatnosti. „Neki od zaposlenih prijavili su da su sa Snoudenom vodili razgovore povodom njegovog crno-belog tumačenja ustava. Neki su takođe diskutovali sa njim o opštim pitanjima zaštite podataka na internetu."

Ipak, pošto niko od ispitanih službenika NSA nije izjavio da je „Snouden pomenuo određen program koji Agencija sprovodi", dok su mnogi od njih „decidirano izjavili da im nije izrazio pritužbe ni na jedan konkretan program", šef protivobaveštajne službe došao je do zaključka da se ovi razgovori o ustavu i privatnosti ne mogu smatrati kao skretanje pažnje nadležnima unutar NSA na činjenicu da NSA špijunira građane.

Javno izražen stav NSA bio je baziran na ovom zaključku, kao i izjave Ledžeta u TED govoru istog meseca: po njima, Snouden nikad nije pokušao da zvanično prijavi svoje pritužbe povodom NSA prismotre unutar Agencije.

* * *

Snouden nije želeo da odgovori na nekoliko konkretnih pitanja vezanih za ovu priču. Njegov advokat, Ben Vizner iz ACLU, kaže za VICE News da je Snouden ambivalentan po pitanju diskusije na temu NSA dokumentacije jer ne veruje da su oni dati na uvid iz iskrenih motiva.

„[Snouden] smatra da NSA i dalje selektivno objavljuje, pa zato odbija da učestvuje u takvim igrarijama," kaže Vizner. „Ne veruje u motivaciju obaveštajnih službi."

Zbog prirode procesa revizije koji vlada sprovodi pre objave poverljivih zapisa, FOIA dokumentacija je uvek „selektivna". Široko definisana uputstva određuju šta vlada sme a šta ne sme da sakrije od javnosti, a interpretacija je relativno subjektivna. Ovaj proces ne koristi samo NSA.

Zanimljivo je da su iz NSA priznali da su izmenili sadržaj mejlova u kojima se diskutovalo o Snoudenu. VICE News redakcija primila je pismo u kojoj zastupnik Ministarstva pravde Brigam Boven kaže da „Zbog tehničkih manjkavosti operativnog sistema, neke vremenske odrednice i neki naslovi mejlova bili su neizbežno izmenjeni. Iz istih razloga, kao pošiljaoci/primaoci ovih poruka navode se aktuelna radna mesta zaposlenih, umesto radnih mesta na kojima su se nalazili u vreme komunikacije."

* * *

Snoudenov mejl o kom će se toliko raspravljati na najvišim nivoima vlasti, od NSA do DOJ, preko Kongresa do Bele kuće, bavio se jednim ispitnim pitanjem. NSA je 2014. ovu razmenu predstavila kao bezazleno pitanje na koje je stigao direktan odgovor. Ipak, nedavno obelodanjeni dokumenti pričaju neku drugu priču; brojni zvaničnici iz nekoliko različitih odseka Državne bezbednosti zajedno su radili da bi sročili odgovor Snoudenu.

Petog aprila 2013., Snouden je poslao interni mejl NSA Odseku za opšta pitanja (OGC), u kom je stajalo „Imam pitanje o obaveznoj USSID 18 obuci."

Ova obuka, kroz koju je Snouden prošao u tranziciji od pozicije administratora do pozicije analitičara, obuhvata pravila kojih se službenici NSA pridržavaju da bi štitili privatnost komunikacije građana SAD. Tokom obuke, video je slajd na kom se naizgled tvrdilo da je savezni statut iste zakonske težine kao i predsednička izvršna naredba (EO). Snouden u mejlu kaže „Čini mi se da ovaj podatak nije tačan, jer deluje kao da tvrdi da je EO istog nivoa kao zakon. Ako sam dobro obavešten, federalni statut može da kontrira svakoj EO, dok nijedna EO ne može da kontrira statutu."

Dvadesetak minuta pošto je Snouden poslao ovaj upit, on je iz OGC bio prosleđen u odsek koji je sastavio ispitna pitanja.

„Ovo nam je stiglo u OGC povodom USSID 18 treninga, ali čini mi se da je trebalo da bude upućeno vama. Možete li da preuzmete?" Snouden je takođe bio uključen u ovu razmenu.

Ali sledećeg radnog dana, 8. aprila, mejl i pitanje je bio vraćen u OGC. Žena koja je ovo odlučila da uradi kasnije je obrazložila postupak tokom istrage. „Iako mi nije bilo teško da mu odgovorim na upit, bila sam pod utiskom da je OGC više vlastan da to učini jer se pitanje bavi rangiranjem stepena nadležnosti." Stoga je prosledila mejl paru OFC advokata koji su se „nedavno bavili hijerarhijom legaliteta" unutar obuke kroz koju je Snouden prolazio.

Jedan od advokata se kasnije prisetila da je Snoudenov mejl bio neobičan. Godinu dana kasnije, istražitelji su primetili da je istakla da ta vrsta upita obično ne postavlja, pa je mislila da ga pozove lično. Ipak, odlučila je da mu samo pošalje mejl i ponudi mu da joj se telefonski obrati ako bi želeo detaljnije obrazloženje.

Sam dogovor na upit glasio je: „Predsedničke izvršne naredbe (EO) u praksi imaju težinu zakona. Ipak, ispravno ste zaključili da EO nije sposobna da kontrira postojećem statutu."

Jedva mesec i po dana posle ove razmene, Snouden se našao na letu za Hong Kong, a sa sobom je poneo više hiljada poverljivih dokumenata. Istražitelji su kasnije istakli koje korake je Snouden već preduzeo u vreme kad se gorepomenuta razmena mejlova odigrala.

„Treba istaći da je on Glena Grinvolda kontaktirao četiri meseca pre, a Loru Poitras tri meseca pre tog upita. Dakle, taj mejl ne može nikako biti dokaz da je pokušao da se obrati nadležnima unutar NSA pre nego što se okrenuo ka medijima."

* * *

Maja 2014. Metju Kol, tada reporter NBC News, obratio se mejlu odseku NSA zaduženom za odnose sa javnošću i najavio im da će NBC uskoro objaviti ekskluzivni razgovor sa Snoudenom, po prvi put na jednoj američkoj TV mreži.

„Kao što ste možda već čuli, NBC News planira da uskoro objavi dug intervju sa Edvardom Snoudenom," pisao je Kol Vani Vajns i Šonu Tarneru. „Pošto sadrži brojne neproverene tvrdnje, meni je zapalo da ih sa vama proverim. Da li bi bilo moguće da se čujemo telefonom kad god vama to odgovara?"

Vajns mu je tražila da im pismeno navede informacije koje su mu potrebne.

„Da počnemo ovako, ali moraćemo i da porazgovaramo telefonom," pisao je Kol. „Da li NSA ili DNI mogu da potvrde ili opovrgnu tvrdnju gospodina Snoudena da se obratio putem i-mejla OGC ili drugim internim odeljenjima unutar Agencije povodom pitanja legaliteta? NBC News zna da je NSA već porekla takve tvrdnje."

Istog dana, Kol je podneo zahtev po zakonu o dostupnosti informacija u kom traži da mu se obezbedi „sva dokumentovana komunikacija" između Snoudena i svih legalnih predstavnika Agencije. Mnoge druge medijske kuće, uključujući i VICE News, podnele su iste vrste zahteva bez uspeha, ali NSA je počela da interno razmatra da na ovaj zahtev odgovori pošto se NBC spremao da objavi intervju.

Vajns je bila deo tima koji se već bavio identičnim tvrdnjama koje je Snouden izneo u intervjuu za Vanity Fair mesec dana ranije, tako da je bila dobro upoznata sa ozloglašenim jednim mejlom. Ali sa Kolom se pravila nevešta.

„Kako to mislite? Da li je poslao mejl na neku određenu *temu*?" Zatim je ponovila zvaničnu NSA izjavu iz decembra 2013. u kojoj se kaže da istraga nije otkrila nikakve dokaze da se Snouden obratio nadležnima u Agenciji pre odlaska u medije.

Kol je ponovo zatražio pristup dokumentima, „u vezi sa detaljnim tvrdnjama sadržanim u našem intervjuu."

Vajns je prosledila razmenu Rađešu Di, savetniku NSA.

„Priča im je već spremna, pa zovu nas samo da provere. Neviđeno. Dobićemo tačnije podatke uskoro od producenta. U međuvremenu, izgleda da ima neke nove tvrdnje o mejlu koji je navodno posla u OGC ili nekom iz nadležnih sektora."

Di, koji se snažno zalagao za objavu Snoudenovog mejla, je obavestio Vajns da NSA već vodi razgovore sa Belom kućom na tu temu, i zamolio je da pokuša da izvuče iz Kola šta je tačno Snouden ustvrdio u intervjuu.

Sledećeg jutra, Di je poslao interni mejl pod naslovom „NBC/mejl."

„Potrebna mi je najviša moguća potvrda (od Kempa ili Moltrija) da su preduzeti svi mogući koraci da bi se utvrdilo da nije poslao nijedan drugi mejl u OGC."

Izgleda da ovu potvrdu niko nije bio spreman da mu pruži, iako je Agencija javno tvrdila već godinu dana da nikakva druga relevantna komunikacija sa Snoudenom nije postojala.

„Rađ, ako tražiš stopostotnu sigurnost da nikad ništa slično nije poslao što nam je promaklo, to ne mogu da ti dam," odgovorio je jedan od zvaničnika čiji identitet je bio zaštićen. „Ali ako me pitaš da li smo uradili sve što je u okviru razuma moguće i odgovorno i promišljeno da bismo te poruke pronašli, rekao bih da jesmo, pa u tom smislu potpisujem da ništa osim tog jednog mejla ne postoji a da se odnosi na Snoudenove optužbe. Znajući koliko je istinoljubiv, može se očekivati da ponudi neki falsifikovani mejl i kaže da nam ga je poslao. Onda bismo mi morali da dokažemo da nije, a već znaš kako bi se to završilo."

Predveče 24. maja, Rodžers je predložio da NSA najzad objavi Snoudenov mejl. „Voleo bih da podelimo sa javnošću taj jedan njegov mejl koji imao, u kom postavlja samo široko teoretsko pitanje o hijerarhiji zakona, i nigde se ni ne dotiče pitanja privatnosti."

Usledila je razmena poruka između Ketlin Hejden, Rađeša Di, i Roberta Lita koja je trajala celog vikenda. Hejden, portparol Bele kuće, je naizgled imala veliki uticaj na odluku da li će NSA objaviti mejl ili ne.

Deluje da se tokom ove razmene neko obratio Kolovim šefovima u NBC News. Vajns 28. maja obaveštava ponovo Hejden da joj se Kol ponovo obratio i tražio zvanični odgovor.

(Nedavno obelodanjeni mejl iz 2013 po prvi put zvanično potvrđuje da je Snouden takođe bio zaposlen pri CIA.)

„Metju Kol, tzv. istražni producent NBC projekta, ponovo je pitao o mejlu," piše Vajns. „Rekla bih da mu šefovi nisu javili kako stoje stvari."

Iste večeri, NBC News objavio je prvi deo svog intervjua sa Snoudenom u kom je tvrdio da se obratio NSA zvaničnicima povodom programa prismotre, pre nego što je u maju 2013. zbrisao sa poverljivim dokumentima pod miškom.

„Trebalo bi da objavimo Snoudenov mejl što pre," pisao je Di iste večeri Ledžetu i još jednoj osobi.

Za razliku od Vanity Fair priče, NBC izveštaj privukao je pažnju šire javnosti. Vajs je pred pomoć 28. Maja obavestila ostale o „razvoju događaja".

„Rojters forsira pitanje mejla. [Brajan] Vilijams je jasno rekao da mu je više izvora potvrdilo da postoji bar jedan mejl u kom je Snouden izrazio zabrinutost."

Vajns se nadala da će NSA momentalno odgovoriti objavom mejla i tako potkopati Snoudena. Hejden je, sa druge strane, rekla da administracija neće moći da iste večeri reaguje na to pitanje, i da postoji „relativno malo diskusije na Tviteru oko intervjua".

Sledećeg jutra, NSA je krenula u užurbanu pripremu za objavu mejla. Pripremili su set pitanja i odgovora za zvaničnike Bele kuće i ministarstva: „Kakva se obuka sprovodi sa trajno i privremeno zaposlenima po pitanju prijave zakonsko-etičkih manjkavosti? Da li smo primili komunikaciju Edvarda Snoudena u kojoj se ističu njegove primedbe? Kako je sprovedena potraga za ovom prepiskom? Da li je moguće da je prepiska promakla istražiteljima, ili da slučajno nije ostala zabeležena…?"

Di je počeo da gubi živce.

„OK, ako sam ja jedini među nama koji misli da nešto ovde mora da se uradi, povlačim se ako me niko ne podržava."

„Rađ, diskusija je još uvek otvorena," odgovorila je Hejden.

Tri sata pre nego što su objavili Snoudenov mejl, dok su Hejden, Di, Lit, i ostali zvaničnici i dalje raspravljali da li vredi izlaziti u javnost sa njim ili ne, agent iz kontraobaveštajne službe NSA poslao je mejl kolegama na temu dodatne Snoudenove korespondencije otkrivene na serverima odseka koje je navodno kontaktirao.

U pitanju je bilo tridesetak mejlova, a agent kaže da je većina bila automatizovana, masovnog tipa, pa je slučajno zakačila mejling listu na kojoj se i Snouden nalazio. Postojala je i kraća razmena oko tehničkog pitanja Snoudenove kartice. Takođe, otkrivena je prepiska u kojoj Snouden kaže da su njegovu devojku pozvali da prisustvuje kineskom takmičenju u plesu na šipci; pitao je ostale bezbednjake da li bi im bilo dozvoljeno da prisustvuju.

Agent kaže da im je „bio sugerisan… odrečan odgovor."

Samopouzdanje sa kojim je NSA uskoro javno nastupila ni u kom smislu ne odražava haos iza kulisa. Di je još uvek tražio garancije da Snouden nije poslao više od jednog mejla, ali niko nije mogao da mu sa sigurnošću kaže da im ništa nije promaklo.

Rodžersu je javljeno da je plan sastavljen „u dijalogu sa Belom kućom" zahtevao da Obamin sekretar Džej Karni pročita pripremljenu izjavu u kojoj se kaže da je otkriven „samo onaj jedan benigni mejl o kom smo ranije razgovarali". Karnija su pripremili za redovni pres brifing zakazan u 12:30 i dali mu izjavu NSA povodom Snoudenovog mejla, kao i podatke o NSA odgovoru na zahteve za izdavanje poverljivih dokumenata po zakonu o dostupnosti informacija.

Vajns je rekla da će kontaktirati Kola i ostale novinare da bi im dostavila mejl uz zvaničnu izjavu NSA. Pa ipak, čak i u toku Karnijevog izlaganja, NSA zvaničnici su užurbano tražili preostalu prepisku.

Tokom dve godine od kako je mejl objavljen, NSA nije pristala da insistira da je Snouden odbio da interno skrene pažnju na propuste.

Juna 2014., glavni koordinator Pomoćnog direktorata za kontraobaveštajne radnje izdao je pojašnjenje prethodno objavljenog dokumenta i istakao da je bila „istražena sva korespondencija Edvarda Snoudena putem i-mejla i NSANet postova do koje je bilo moguće doći," što sugeriše da nisu sigurni da su svemu imali pristup. Ipak, brojne druge razmene internih poruka zrače poverenjem da je sve bilo ispitano.

Isti zvaničnik priznaje da je moguće „da je ostala nezabeležena verbalna komunikacija između Snoudena i nekog od navedenih osoba, ali tokom istrage nismo naišli ni na jednog zaposlenog koji se tih hipotetičkih razgovora mogao setiti."

Kako se kasnije ispostavilo, dodatna prepiska jeste bila otkrivena ali su ljudi unutar Agencije odlučili da sakriju te detalje od medija, a u startu čak i od Rodžersa.

* * *

Sat vremena pošto je mejl objavljen, par sati pošto je Karni rekao da je otkriven samo jedan primer komunikacije između Snoudena i NSA zvaničnika, član Radne grupe za medijske rupe poslao je grupni mejl u kom navodi da ih je Direktorat za pitanja nadzora i saglasnosti „podsetio na neke interakcije sa Snoudenom koje je možda trebalo razmotriti".

„[Cenzurisano] je iskopao ovo iz SSCT fajlova…. Bilo je još 2-3 kontakta da kontingentom Direktorata [za pitanja nadzora i saglasnosti]… ali ne bi se reklo da su se bavili ikakvim Snoudenovim brigama ili primedbama povodom nezakonitog nadzora."

Ovi primeri uključuju „privatnu razmenu" između Snoudena i neimenovane članice Direktorata u kojoj se „pojavio pored njenog stola i požalio se na trikove u pitanjima koja su mu postavljena tokom testiranja.

Nekih 10 minuta kasnije, agent iz kontraobaveštajnog odseka odgovorio je da, na opšte iznenađenje, nisu bili svesni ove verbalne razmene između Snoudena i Direktorata.

„Meni je bila nepoznata ta instanca ličnog kontakta, ali slažem se da tu nije bilo pritužbi na zakone i programe vlasti (osim u vezi sa nekim pitanjem na testu)", piše ovaj agent.

NSA kontraobaveštajac otkriva, sa skoro godinu dana zakašnjenja, da nisu bili upoznati sa svim razgovorima uživo unutar Agencije kojima je Snouden iznosio svoje pritužbe.

Četrdeset pet minuta kasnije stigao je još jedan odgovor, ovog puta od šefa Direktorata za strateške komunikacije, vojnog potpukovnika, koji je zamolio kolege iz NSA da se zapitaju da li bi možda trebalo da se ostave Snoudenove odgovornosti i počnu da rade na popravljanju „brenda" NSA.

„Begunčeve tvrdnje da je izneo pritužbe na programe ni u kom slučaju nisu evidentne iz ovih razmena," pisao je potpukovnik, i dodao da je testiranje kome je Snouden bio podvrgnut karakteristično za mlađe analitičare i niže obaveštajce pri NTOC. To po njemu dokazuje da Snouden nije ni imao dubok pristup informacijama u NSA.

„Pritužbe na nefer pitanja prave isključivo mlađi NOTC analitičari, meni je stiglo jedno osam takvih u poslednjih dvadeset meseci. To su ljudi njegovog ranga – sveže pridošlice i stažisti. Ljudi koji su takve tekstove polagali već nekoliko puta, ili radili na stvarima tipa [cenzurisano] par godina i više prosto se ne bi na tako nešto žalili."

„Naravno da je Snouden ostvario brojne kontakte za zaposlenima u raznim odsecima kojima je imao pristup," pisao je savetnik NSA za zakonska i etička pitanja 29 maja 2014. „Ali ako se ti razgovori nisu vodili o njegovim relevantnim stavovima povodom prijava i prekršaja ovlašćenja, pitanja zakonitosti i sl., naš pristup je i dalje validan."

Kasnije istog dana, Rodžers je poslao mejl odseku za odnose sa javnošću u kom navodi da bi NSA morala da bude proaktivna i transparentna po ovom pitanju „sve dok time ne ugrožavamo potencijalno zakonsko gonjenje koje bi moglo da usledi u budućnosti."

„Senatorka Fajnstajn bi takođe mogla da se oglasi, njen glas bi bio od koristi javnosti", dodao je Rodžers.

Fajnstajn je istog dana na svom sajtu objavila da je sama dala odobrenje da se mejl objavi, i da su iz NSA njenoj komisiji rekli da „nije pronađena ikakva relevantna komunikacija sa Snoudenom, preko i-mejla ili drugih puteva." Ovo se pokazalo netačnim.

Nedugo posle objave mejla, Barton Gelman iz „Vašington Posta" razgovarao je sa Snoudenom koji je izjavio da je NSA objava njegove prepiske bila „nepotpuna" jer „ne sadrži korespondenciju sa Direktoratom za nadzor i saglasnost, koji je smatrao da predsednička poverljiva izvršna naredba ima veću težinu od skupštinske uredbe, čime je porečeno ono što su upravo objavili. Takođe nisu izneli u javnost moje primedbe o neoprostivom prikupljanju informacija – upadima u arhive velikih internet kompanija, na primer – koje se krije iza izvršne naredbe br. 12333 i tako izbegava polaganje računa pred kongresom.

Posle ove izjave usledio je novi niz medijskih upita na osnovu zakona o dostupnosti informacija, u potrazi za dodatnim materijalom koji bi dokazao da on jeste izrazio svoje protivljenje programima prismotre. Na žalost, NSA je odbila da razmotri ove dodatne zahteve; umesto toga, medijima je poslala samo pripremljenu izjavu i objavljen mejl.

* * *

Samo sat vremena posle objave Snoudenovog mejla, bilo je razloga da se posumnja u opsežnost NSA pretrage koja ga je iznedrila.

Istog dana u 13:13 on, neko iz OGC otkrio je novu verziju kontakta sa Snoudenom koja je, čini se, promakla istražiteljima jer znamo da su se iz OGC obratili odseku za kontraobaveštajne usluge umesto MLTF. Već u 15:00, otkrivena su još dva do tada nepoznata detalja; žena iz Direktorata za pitanja nadzora i saglasnosti je prijavila razgovor licem u lice, a druga osoba iz istog odeljenja razgovarala je sa Snoudenom o pitanjima tehničke prirode.

Potraga za dokumentima se nastavila, a od 13. juna postala je još užurbanija. Elizabet Bruks, glavni koordinator NSA, počela je „reviziju utemeljenosti procesa ispitivanja materijala koji je mogao da dokaže navodno obraćanje Edvarda Snoudena nadređenima unutar Agencije." Do kraja dana, neidentifikovani član Radne grupe za medijske rupe izvinio se Rodžersu zbog toga što ga nije adekvatno izvestio o svim interakcijama sa Snoudenom, a ista poruka prosleđena je na još tridesetak adresa.

„Ja, kao glavni NSA zvaničnik zadužen za pitanja dostave informacija medijima, preuzimam na sebe odgovornost za činjenicu da smo uspeli da otkrijemo samo jednu interakciju Snoudena sa NSA savetništvo putem veb platforme odnosno i-mejla." Priznao je da su krivicom radne grupe članovi rukovodstva Agencije ostali „nedovoljno informisani po ovom pitanju", i obavezao se da će „tako nešto više neće ponoviti".

(Prva strana izvinjenja upućenog Rodžersu i ostalim članovima rukovodstva NSA.)

Dalje se objašnjava da je naknadno ustanovljeno da su postojale bar tri interakcije između Snoudena i Direktorata: osim mejla posvećenom pitanju sa obuke koji im je stigao a zatim bio prosleđen nazad u OGC, postojala je i interakcija licem u lice sa osobom zaduženom za trening analitičara, kao i razgovor tehničke prirode koji je Snouden obavio kao administrator u službi Dela 2012.

„Nemoguće je potvrditi sa 100% sigurnošću da je ovaj set informacija konačan, ali ove interakcije nam ipak daju mogućnost da izvučemo zaključke kojima je moguće odbraniti Agenciju od Snoudenovih navoda," kaže se dalje u izvinjenju. „Nismo otkrili primere komunikacije u skladu sa njegovim tvrdnjama." Ovaj mejl predstavlja izuzetno redak primer preuzimanja lične odgovornosti, ali čak ni on ne pruža dovoljno široku sliku.

NSA je originalnom objavom Snoudenove razmene mišljenja sa OGC sugerisala da je njegovo pitanje bilo jednostavno, te da mu je pružen jasan odgovor. Ovo je naizgled tačno. Da li NSA mora da sledi zakone koje Kongres izglasa – Uredbu o obaveštajnim aktivnostima u inostranstvu, tzv. FISA zakone – ili se može osloniti na izvršnu naredbu koju im izda predsednik – u ovom slučaju EO 1233 o obaveštajnim aktivnostima – i tako ignorisati postojeće zakone? Iz OGC su Snoudenu prosto odgovorili da NSA mora da sledi zakone koje Kongres izglasa

Pa ipak, Direktorat za nadzor i saglasnost je tek počeo da radi na predmetu Snoudenovog pitanja tokom revizije procesa obuke. „Dva OGC advokata su nedavno zacrtala hijerarhiju autoriteta koju koristimo u OVSC1800 [USSID 18] kursu," pisala je godinu dana kasnije žena iz Direktorata u pokušaju da objasni zašto je Snoudenovo pitanje vratila u OGC i prepustila njima da na njega odgovore. Možda su zato ova dva odseka NSA počela da raspravljaju o tome ko je nadležan da na ovakva pitanja odgovara; šestoro ili sedmoro ljudi se umešalo u ovu razmenu mejlova.

Zatim, tu je susret uživo između Snoudena i žene iz Direktorata za nadzor i saglasnost koji je ona opisala na sledeći način. „Neočekivano se pojavio pored mog stola nedugo posle ručka. Nije se predstavio, ali bio je uznemiren i tvrdio da je pao na osnovnom testiranju za uvod u sekciju 702." Smatrao je da su ga ljudi iz obuke prevarili trik pitanjem, zbog kog će morati ponovo da prođe testiranje. Pošto mu je dala „uobičajene zvanične odgovore, malo se smirio, ali i dalje je tvrdio da je pitanje bilo nepošteno formulisano da bi se polaznik obmanuo."

Možda je to zaista njena interpretacija ove razmene, ali zvuči malo verovatno da bi Snouden, koji je mesec i po dana pobegao iz NSA i napustio zemlju sa poverljivim podacima na svom fleš drajvu, bio toliko uznemiren zbog neophodnosti da ponovi nebitno testiranje radi potencijalnog unapređenja.

Pitanje da li predsednička izvršna naredba EO 1233, kojom obaveštajne službe pravdaju svoje inostrane aktivnosti, ima legalnu težinu veću od zakona koji je Kongres izglasao 1978. da bi ograničio špijunske aktivnosti, ostaje bez odgovora još od 2001 kada je Džon Ju iz Ministarstva pravde tajno ustvrdio da FISA zakon kojim se ograničavaju obaveštajne mere dostupne izvršnoj vlasti u stvari neustavno narušavaju autoritet institucije predsednika države. O ovome se od 2006. pričalo javno, kada je DOJ objavilo ideju po kojoj rat protiv terorizma znači da predsednik ima pravo da krši važeće zakone; ovim se bavi uredba o amandmanima FISA zakona iz 2008. Snouden je između ostalog pokazao da NSA hakuje servere Gugla u inostranstvu, i tako omogućava sebi da zaobiđe FISA, direktno pristupivši podacima prikupljenim unutar granica SAD. Ovim pitanjem bavili su se i senatori Fajnstajn odnosno Udal nekoliko meseci pre nego što je Fajnstajn zatražila agresivan odgovor na Snoudenove tvrdnje 2014. godine.

* * *

Snoudenov video koji je Guardian objavio 9. juna 2013. možda je pomogao neimenovanoj ženi iz Direktorata za nadzor i saglasnost da ga naknadno prepozna i seti se da je sa njim razgovarala u NSA. Sledećeg jutra, pokušala je da nađe njegove podatke iz obuke, ali istražitelji su ih u međuvremenu uklonili sa sistema. Prijavila je razgovor nadležnim licima i zaključila da je što se nje tiče, to pitanje rešeno.

Ako je pismenim putem ovo učinila, taj dokument nije bio među onima koje su iz Agencije dostavili u VICE News. Iz zabeležene razmene mejlova ne može se zaključiti da je javila nadležnima o ranijem kontaktu sa Snoudenom; prosledila je samo lanac poruka vezanih za Snoudenov OGC mejl u 9:15 tog jutra.

U 10:02, šef Direktorata poslao je Ensoru, šefu obezbeđenja NSA, treći od tih mejlova uz napomenu: „Evo još jednog detalja o Snoudenovoj situaciji."

Pošto ni NSA ni Snouden nisu spremni da razgovaraju na ovu temu, nemoguće je utvrditi koliko je značajan taj kontakt bio. Zvanična verzija koju Agencija trenutno nudi deluje kao da je konstruisana u odgovoru na Snoudenove tvrdnje. Ipak, o ovom pitanju je bio spreman da govori Tomas Drejk, uzbunjivač i bivši član NSA. Pitali smo ga kako tačno funkcioniše Direktorat, iako nismo sa njim podelili detalje u vezi sa ovom pričom. Evo šta je Drejk rekao: „Postoje pozicije unutar te institucije kreirane isključivo da bi zaštitile članove institucije od loših vesti, interno gledano. Znači ono, moramo da pretvorimo lošu vest u dobru vest pre nego što je prosledimo šefu."

Ako je nešto jasno u celoj priči, onda je to činjenica da izvinjenje upućeno Rodžersu nekoliko dana kasnije izostavlja jedan ključan detalj – da su se razmena mejlova sa OGC i suočavanje uživo potencijalno odigrali istog dana, pa bi ih stoga vredelo posmatrati kao deo iste razmene mišljenja. Još značajnije, u izvinjenju se tvrdi da je službenica u odgovoru na memorandum iz juna 2013. pružila na uvid svoje viđenje ovih interakcija". Ali ako su datumi na razmeni mejlova tačni, a iz NSA su nam priznali da po tom pitanju nisu sasvim sigurni, službenica Direktorata je svoje viđenje interakcije sa Snoudenom u OGC dala na uvid čak pre nego što je Agencija poslala svim zaposlenima memorandum. Ipak, nemamo uvid u podatke koji bi pokazali kada je tačno obavestila nadležne o ovim interakcijama; ako je to učinila sa manje od godinu dana zakašnjenja, Rodžers je o tome morao biti ranije obavešten.

* * *

Snouden je u svom svedočenju pred EP istakao da nije postojao bezbedan način za osobu sekundarno zaposlenu u Agenciji da digne glas protiv načina poslovanja.

„Američko zakonodavstvo reformisalo je propise o uzbunjivačima tek 2012., u okviru WPEA zakona, ali svesno su odlučili da iz njih izostave obaveštajne agencije," rekao je Snouden. „Predsednik Obama je takođe reformisao ključnu izvršnu naredbu svojom Direktivom 19 iste godine, ponovo navodeći sekundarno zaposlene u obaveštajnim agencijama kao izuzetak. Osobe kao što sam ja bile su dovedene u bezizlaznu situaciju."

Direktor NSA u vreme Snoudenovog odlaska, General Kit Aleksander, po svemu sudeći nije bio upoznat sa činjenicom da propisi o zaštiti uzbunjivača ne pokrivaju zaposlene u kompanijama koje NSA unajmljuje. Poslao je sledeću poruku Ledžetu četiri dana posle Snoudenovog svedočenja pred Evropskim parlamentom 11. marta 2014.

„Rik, mora da postoji neka uzbunjivačka metodologija za ove honorarce. Imamo li to?"

„Gospodine, tako nešto se ne nalazi u aktuelnim propisima, ali postoje ranije doneti zakoni koji bi se na sekundarno zaposlene mogle promeniti. Uputiću vas na Rađa i [cenzurisano], oni mogu da vam pruže više informacija," odgovorio je Ledžet.

Neimenovana osoba iz NSA odgovorila je Aleksanderu na sledeći način:

Uredba o zaštiti uzbunjivača iz 1998. i predsednička direktiva PPD-19 nude put kako za primarno tako i za sekundarno zaposlene da bezbedno skrenu pažnju na navodne prekršaje ovlašćenja. Uzbunjivačima je omogućeno da „hitna pitanja" regulišu sa internim inspektoratom ili NSA ili Ministarstva odbrane. Svi uzbunjivači, pa i sekundarno zaposleni, mogu da prijave probleme obaveštajnim komisijama pošto obaveste NSA ili DOD inspektorat o svojoj nameri da taj korak preduzmu. Statut svakako dozvoljava da prijave situacije vezane za poverljiva pitanja bez potrebe da naruše poverljivost istih na neodgovarajući način.

U startu je NSA istakla da „tehnički gledano, na sve prijavljene aktivnosti za koje se utvrdi da predstavlja kršenje zakona ili direktiva neophodno je primeniti korektivne mere". Ipak, kasnije su ovu formulaciju promenili u sledeće: „Aktivnost za koju se utvrdi da predstavlja kršenje zakona ili direktiva biće temeljno ispitana da bi se utvrdile eventualne korektivne mere."

Jedan od advokata je sugerisao da pitanja na koje je Snouden skretao pažnju nisu vezana za etiku. „Preporučujem da se ovde umesto etike fokusiramo na direktive. Ne postoji redovno testiranje etičkih sposobnosti kojima se svi zaposleni podlažu," istakao je. „Takođe, navodna etička pitanja obično se bave trošenjem javnih sredstava i slično, a ne interpretacijom četvrtog ustavnog amandmana."

NSA je pokušala da postavi stvari kao da je Snouden znao da postoji odgovarajući način da se ovakva pitanja interno reše, što dokazuje (nekad obavezna) obuka koja informiše zaposlene o ograničenjima autoriteta Agencije za državnu bezbednost, i o metodima za prijavu kršenja ovih ograničenja. „Ovi trening programi bave se ograničenjima propisanim SIGINT službama i operativcima, a navode i kontakt informacije za interne službe koje se prestupima ovih ograničenja bave," kaže se u dokumentima dostavljenim Beloj kući.

Dokumenti dalje tvrde da osnovna obuka pod nazivom NSA/CSS obaveštajni trening omogućava većini zaposlenih da nauče da se problemi prijavljuju internom Inspektoratu. „Većina sekundarno zaposlenih kroz ovu obuku obavezno prolazi," kaže se i dodaje da je Snouden kao administrator sistema do 2012. odnosno mlađi analitičar 2013. bio na pozicijama koje ga obavezuju da savlada ova pitanja protokola. Pa ipak, ne tvrdi se otvoreno da Snouden jeste prošao kroz tu obuku.

Pre Snoudena, većina prijava upućene Inspektoratu bavile su se „traćenjem agencijskih resursa odnosno zloupotrebom položaja". Posle Snoudena, u proleće 2014., Inspektorat je poslao svim zaposlenima memorandum kojim ih podseća da su na osnovu propisu NSA/CSS 1-60 „dužni da prijave i sva moguća kršenja zakona, propisa, i pravila unutar Agencije". Takođe se poziva na Uredbu o zaštiti uzbunjivača unutar obaveštajnih službi

(ICWPA).

Dakle, dokumenti upućeni Beloj kući ne samo što pružaju uvid u putanje kojima je predviđeno da se usmere sve zakonske pritužbe, već i uvid u dodatne mere koje su uspostavljene tek posle Snoudenovog slučaja. To jasno ukazuje na činjenicu da su mere u Snoudenovo doba bile neadekvatne.

Uz sve ovo, i dalje nije jasno koji se propisi prijavljuju na sekundarno zaposlene. Kongres tek sledeće godine treba da počne da se bavi ovim pitanjem, pa je iz Inspektorata objavljeno da je „zabeležen izvestan broj odmazdi kojima su bili izloženi sekundarno zaposleni u Agenciji tokom prethodnih pet godina," i da najavi da će obaviti reviziju „procene primenjivosti propisa kojima bi se zabranjivale sve mere odmazde upućene sekundarno zaposlenim uzbunjivačima, da bismo ove osobe ohrabrili da bezbedno skrenu pažnju mehanizmima interne kontrole na potencijalne nepravilnosti."

Iako je Lit naveo da će pokušati da pruži dodatne informacije o zakonskim merama kojima se štite sekundarno zaposleni službenici, nije to uspeo da obavi do trenutka kada smo sa njim razgovarali. „Ruke su nam donekle vezane kad su u pitanju sekundarno zaposleni saradnici," objasnio je. „Nemamo sposobnost (…) da izmenimo stavke ugovora koji ti zaposleni imaju sa svojom firmom, samo one koje firma ima sa Agencijom."

* * *

Bivši javni tužilac Erik Holder nedavno je izjavio da je Snoudenovo iznošenje poverljivih informacija bilo od javnog značaj, iako protivzakonito, jer je tako započeta javna rasprava o legalnosti programa prismotre, pa su određene promene sprovedene.

Senator Ron Vajden, jedan od demokrata u Senatskoj obaveštajnoj komisiji, slaže se sa tom ocenom. „Senator svakako veruje da je potrebno ojačati mere zaštite uzbunjivača unutar obaveštajnih službi, da se oni odbrane od osvete nadređenih, i da se ohrabri prijavljivanje ozbiljnih sistemskih problema," kaže Kit Ču iz Vajdenovog kabineta. „Što se tiče masovnog prisluškivanja, svi u rukovodstvu obaveštajnih agencija i relevantnih nadzornih tela bili su već svesni činjenice da se ti programi sprovode; niko nije bio spreman da pokuša da reši zakonske probleme sve dok nisu dospeli u javnost."

Iz NSA su odbili da odgovore na niz pitanja poslatih iz VICE News. Umesto toga, njihov predstavnik Majkl Halbig nas je 3. juna obavestio da postoje metode kojima uzbunjivači kao što je Snouden mogu interno da reše sva eventualna pitanja zloupotrebe i prevare. Ova izjava se praktično podudara sa ranije navedenom dokumentacijom koju su iz NSA dostavili Beloj kući, u koju smo imali uvid ranije na osnovu zahteva po zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Moguće je i da su iz NSA pokušali da preduprede izveštaj VICE News. Trećeg juna u 11:40, javila nam se Vani Vajns (ista osoba koja se ranije borila sa Metju Kolom, reporterom NBC News, i kritikovala način na koji se mediji bave Snoudenom). U mejlu je istakla da su dokument od 800 strana, koji su nam dostavili tek posle dvogodišnjeg sudskog procesa, učinili javno dostupnim na sajtu Agencije.

Uz tu arhivsku objavu, na sajtu navode da „ova dokumentacija ilustruje da je NSA sprovela vrlo temeljitu pretragu i nije otkrila mejlove koje je Edvard Snouden, bivši sekundarno zaposleni operativac Agencije, navodno poslao rukovodiocima da bi im skrenuo pažnju na probleme u vezi sa određenim programima."

„Agencija je zaključila da te pritužbe nikad nisu bile upućene rukovodstvu – ni direktoru NSA, ni zameniku direktora, ni izvršnom direktoru."

Ovim poriču samo tvrdnje koje Snouden nije ni izneo.

Ceo dokument možete pogledati ovde.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu