Festival umetnosti D9VET u Beogradu

Jeste li čuli za Burning Man festival? "Pozajmivši" ime od tradicionalnog spaljivanja drvenog strašila, ovaj festival na otvorenom u Blek Rok pustinji u Nevadi svakog leta okuplja ostvarene i neostvarene umetnike, radikalne levičarske mislioce, slučajne prolaznike, narkofile i biljofile, bogatašku decu koja žele da otkriju sebe i bog te pita koga sve ne.

Za poznavaoce i one koji to žele da budu, za umetnike i početnike, od ponedeljka, 8. juna, u Ciglani u Beogradu, ekipa Dev9t organizuje nešto nalik na ovaj festival, pa smo odlučili da saznamo o čemu se radi.

VICE: Šta je D9VET tačno?

DEV9T: Mesto za sve. Za umetnike i one koji to žele biti. Za sve pojedince i grupe koji žele da stvaraju, da uče, da probude sopstvenu kreativnost, da se druže i zabavljaju, da budu korisni… Zamišljen je kao umetnička kota, na kojoj će se desiti sinergija između posetilaca i učesnika, između dnevnog i noćnog programa, između onih koji su umetnici profesionalci, onih koji to tek žele da postanu, ali i onih koji samo žele da probude svoju umetničku stranu. Jedini način da se to zaista i desi, jeste da svi učestvuju.

Koja je tačno korelacija D9VET i Burning Man?

Organski pristup. Mi ovde ne pravimo kuću od temelja, već krećemo od nule. Kopamo temelje za kuću koja će biti zajednička posledica. Glavni program na Dev9t, kao i na Burning Man-u čine svi posetioci koji svojom pojavom i kreativnošću oblikuju festival, a ne, kao što je to slučaj na većini drugih festivala, pojedinci, DJ-evi i bendovi. Na Burning Man-u možete doći i sprovesti u delo vaše kreativne zamisli, a možete biti tu samo kao posmatrač. Možete biti šta god poželite. I koju god poziciju da izaberete, ona vas čini delom tog festivala, direktnim učesnikom. Drugim rečima, tamo su svi dobrodošli i to se oseti na svakom koraku.

Da li ste bili na Burning Man i kakva su vam iskustva, koji je najjači utisak sa tog okupljanja?

Bili smo prošle godine, a pre odlaska tamo mnogo smo se spremali, jer nam nije bila ideja da samo odemo i vidimo šta se to tamo dešava, već smo želeli da sa nečim i doprinesemo, da se na neki način izrazimo, da budemo deo te priče. To je bilo potpuno novo iskustvo za nas. Najjači utisak je ostavio drugačiji sistem vrednosti u odnosu na ovaj na koji smo navikli. Novac, na primer, nema nikakvu vrednost, dok su u centru pažnje prijateljstvo, kreativnost, solidarnost, sloboda…

Kako mislite da stavite akcenat na dnevni program, koji po definiciji nije profitabilan ni na jednom festivalu?

Tako što se ne opterećujemo profitabilnošću. Bitna nam je dostupnost i otvorenost. Dev9t je razmena. Razmena umetnosti. Razmena iskustava. U Srbiji se kulturi i umetnosti pristupa, ili elitistički, ili se one potpuno poništavaju, srozavaju i sklanjaju na margine. Mi želimo da ukažemo da je umetnost svuda oko nas i u svakome od nas i da je niko ne može otuđiti, niti svojatati. Iznenadili biste se koliko je samo malo potrebno da se animiraju i probude svi oni koji žele biti deo dnevnog programa. Nema tu velike mistifikacije. Ako pozovete ljude, oni će odreagovati. Mi smo ih pozvali. Sve. I umetnike i one koji se tako osećaju. Pozvali smo ih da izlože svoje radove i pokažu svoja umeća, a kao prostor koji mi možemo ponuditi, izabrali smo Ciglanu koju ćemo pretvoriti u veliku open air galeriju, što ona već i jeste.

U Srbiji ne postoji definicija reči "kultura", pa me zanima šta je za vas kultura?

U Srbiji je problem što svako misli da je kulturu moguće definisati i staviti u okvire. Da kultura ima definiciju, ne bi bila savršena. Kao i ljubav. Ako imaš definiciju, imaš i razlog da se držiš samo te definicije. A to se onda pretvara u kulturni fašizam, čiji smo svedoci svaki dan. Umetnost i kultura su fluidne stavke. Mi ohrabrujemo svakog pojedinca, pa i sami sebe da je umetnost u svima nama da su za istu sposobni svi i uz takav pristup pokušavamo izaći iz okvira bilo kakve definicije. Zato se ne želimo ograničavati i reći da je DEV9T festival, jer ne zadovoljavamo sve definicije festivala, niti želimo reći da smo umetnička kolonija, jer i tada bi nam došli samo slikari… Smatramo da je ipak važnije negovanje otvorenosti, jer jedino tako imamo pravo da koristimo reč kultura.

Da li postoje selekcije, kategorije učesnika i programa ili je otvoren za bilo šta?

Putem prvog konkursa koji smo raspisali, a koji je izložbeni, pozivamo sve, ali bukvalno sve pojedince i grupe da izlože, prezentuju i pokažu svoje radove i umeća. Konkurs se nalazi ovde. Drugi konkurs je stvaralački i poziva sve pojedince i grupe na učešće u radionicama. Drugim rečima zovemo ih da se uključe, uzmu alat u ruke i materijalizuju svoju maštu kroz devet vrsta umetnosti: film, slikarstvo, vajarstvo, ples, književnost, arhitektura, fotografija, muzika i strip. Umetnički sadržaj tih radionica biće determinisan iz zajedničkog stvaralačkog koncepta i dogovora predavača i učesnika. I u tome je poenta, u sinergiji između umetnika profesionalca i npr. umetnika advokata. U tom procesu obojica uče, a zajedno obojica stvaraju nešto.

Otkud baš Ciglana?

Ciglana je već neko vreme utočište za sve naše dosadašnje radove, a da nam to i nije bila namera, primarno. Osim što smo tamo provodili mnogo vremena, jednostavno se desilo da je u tom vremenu ona počela da poprima izgled velike galerije na otvorenom. Umetnici sanjaju o prostoru koji neće modifikovati njihovu provibitnu zamisao o tome kako bi delo trebalo da izgleda. Ciglana je otvorena i ne postavlja uslove. Tamo možete videti skulpture od 3 metra, ili od 9, koliko bi trebalo da bude visoka naša. Svakim danom, taj prostor izgleda sve bolje jer ga non stop oplemenjujemo novim umetničkim delima.

Srbija je centralizovana, a Beograd u Srbiji takođe. Sve se dešava u prečniku od 200m od Trga Republike. Svi pokušaji izmeštanja dešavanja iz šireg dela centra u Beogradu nikada nije (komercijalno) urodio plodom. Koja je vaša strategija da promenite to?

Ako je "komercijalno" preduslov da se nešto gradi, onda i ne čudi stanje u kulturi, niti čudi što to "komercijalno" umre za dva dana. U Srbiji je godinama količina kulture srazmerna količini novca koju u nju ulože sponzori. Onda sponzori pomisle da imaju pravo na tu istu kulturu i umetnost i prema njoj se odnose kao prema svojini i zauzimaju kabadahijski stav. Onda se umetnici naljute i neće da učestvuju u bilo čemu što ima veze sa sponzorima, jer neće da imaju osećaj da ih neko poseduje i da ih je neko kupio za sitne pare. I to je začaran krug. Iskakanje iz tog kruga podrazumeva potpuno drugačiji pristup. Dakle, idemo iz početka – oni koji žele da daju novac za Dev9t, ili sponzori, moraju da shvate da je čin darivanja bezuslovan. Onoliko koliko umetnici moraju da shvate bezuslovnost davanja. Mi negujemo princip "u zamenu za". Npr. Mi umetnicima dajemo prostor, u zamenu za to oni nama na pet dana ustupaju njihova dela. Sponzori koji daruju novac za Dev9t, u zamenu mogu dobiti ni manje ni više nego umetničko delo i to ono delo koje će biti vizija umetnika, a ne vizija sponzora, koju umetnik samo treba da izvede, jer se tu onda radi o eksploataciji, a ne o razmeni.

Šta je lajtmotiv festivala, to jest, koji je slogan, krilatica kojom se vodite?

Velika stvar koja se desila i pre ideje za Dev9et, bilo je osetno rušenje sujeta i zidova među umetnicima različitih žanrova, masovno ujedinjenje i uzajamna podrška za stvaranje. Zbog toga je naš slogan Stvaraj dalje , jer jedino na talasu sopstvenog stvaralačkog pogona i uz uvažavanje i razumevanje da su za stvaralaštvo sposobni i oni preko puta nas, čovek može daleko da stigne i postane bolji. #stvarajdalje

Šta možemo da očekujemo tamo?

Iskreno ćemo se potruditi da demistifikujemo stavove svakodnevnog čoveka prema umetnosti i umetnicima i da pokažemo da je umetnost deo svačijeg života. Sve što se tamo bude dešavalo biće bazičan primer da umetnost znači sve - kreativnost u poslu, u porodici, u svemu čime jedan čovek može da se bavi. Hoćemo da se to vidi i oseti u Ciglani. Tamo nećete videti samo izložbe umetničkih radova, videćete i kako evidentno izgleda proces rada u realnom vremenu. Oni koji budu samo posmatrači, shvatiće da biti umetnik ne znači samo proliti farbu po platnu, već to znači i prolivanje znoja i krvi, izdvajanje vremena i bezobzirna posvećenost. To ih možda podstakne na stvaranje. Oni koji budu želeli da učestvuju u tom procesu doživeće iskustvo uživanja u sopstvenoj stvaralačkoj magiji. Eto. Zajedno ćemo učiti, zabavljati se i stvarati.

Koliko je, zapravo, teško napraviti tako nešto ovde? I šta mislite, zašto su svi takvi pokušaji do sada propali ili se pretvorili u prostor za reklamiranje komercijlnih sponzora?

Često su najjednostavnije stvari najteže. Da li su zaista svi događaji propali? Da li su propali ili čekaju, jer još uvek nisu prepoznati? Svaka umetnost ima svoju vrednost, samo je pitanje trenutka kada će je ljudi uvideti, jer "kad se male ruke slože, sve se može, sve se može".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu