Deset godina kasnije: neobjavljene Moskrijeve fotografije

Bilo je sparno leto 2005. godine. Bukvalno sam riknjavao na Slaviji dok sam čekao Mikrija da se pojavi. Bili smo u fazonu da zablejimo ceo dan, a ekipa iz Prtija je htela da mi pokaže novi projekat Slatki krek koji je tada tek bio u povoju. Kada se pojavio, otišli smo u podrum kod Živče u studio. To je, zapravo, bilo atomsko sklonište na Slaviji. U podrumu smo zatekli Moskrija koji je, go do pasa, vrištao kao sumanut u mikrofon i generalno se glupirao. Bubanj je svirao Biftek, inače basista Slatkog Kreka , jer pravi bubnjar — Neba iz grupe Šaht — tada nije bio tu. A Andrija, koga ljudi danas znaju kao deo LP-ja, bio je klavijaturista.

Ostali smo tu do kraja termina, popili nekoliko piva i rešili da odemo kod Eufrata na gajbu u Kotež. Ja sam imao neku hendi kamericu sa sobom i nekoliko mini dv traka. Sasvim slučajno, jer sam imao naviku da dokumentujem svakakve gluposti u svom životu u to vreme, nastali su sada već legendarni snimci. I, nažalost, ispostavilo se da su ovi snimci među poslednjima na kojima možemo da vidimo Moskrija. Još uvek se negde u nekim (izgubljenim?) arhivama nalaze sirovi materijali sa te bleje, barem još dva sata koje niko nije video sem mene i montažera tog davnog leta 2005. godine.

Buksna za buksnom, pivo za pivom, sve je preraslo u ozbiljnu zajebanciju. U jednom trenutku se pojavio i Ajs iz Bad Copyja, mene su prozvali Minimaksom i, naravno, ako Minimaks ima špicu za "Minimaksoviziju", mora i Galeb za "Galeboviziju", pa smo i to snimili. Onda smo se zaputili u grad, jer su to veče zajedno svi imali nastup u KST-u, ali smo prvo svratili na TV Metropolis na kojem sam radio u to vreme da ostavimo opremu i zablejimo na legendarnoj terasi te davno izgubljene televizije.

Nije mnogo vremena prošlo od te bleje, sećam se kao da je juče bilo, zazvonio mi je telefon. Sedeo sam u montaži sam i gledao materijal sa nekog dosadnog snimanja. Bio je Mikri. Rekao je: "Brate, sinoć je umro Moskri."

I evo danas, tačno deset godina kasnije, Moskrijeva legenda živi. On je ne samo glas jedne generacije, on je paradigma i ovaploćenje onoga što ta generacija predstavlja. Njegov iskorak iz svih normi i kulturoloških obrazaca u kojima smo naučili da odrastamo za njegovog života su posmatrani ne samo kao šokantni i sramotni, već su ljudi vrlo često okretali glavu gnušajući se svega toga.

Moramo da se setimo da u to vreme Prti nisu bili ništa drugo do andergraund ortaci za koje je znao vrlo mali krug ljudi. Njihove spotove, osim mene, niko nije hteo ni da pušta. Čak i Bad Copy tada nisu uživali ni delić slave koju uživaju danas. Nije bilo Jutjuba, nije bilo Fejsbuka, nije bilo društvenih mreža dalje od Chillouta, Club.co.yu i Clubotheque, za one koji se sećaju. Sve je išlo iz ruke u ruku, pre svega na diskovima i ranim usb-ovima koji nisu mogli da spakuju puno muzike. Najveći deo svih kulturnih promena i izvor andergraunda je bio na SKC radiju koji ne postoji već godinama, Metropolis televiziji i naravno emisijama poput Geto na radio Politika, Talas na Art kanalu, Reprezent na 3K i možda u još ponekom mediju. Da bi čuo neku pesmu morao si da čekaš da je pusti didžej ili neki radijski ili televizijski voditelj.

Prti BeeGee nisu stali i dobro je da nisu. Mislili smo da će se grupa ugasiti nakon Moskrija, ali sva sreća nije. Do kraja godine će izdati peti studijski album koji će se zvati Petarda, sa dve pesme snimljene sa Moskrijem koje dosad niko nije čuo.

Sprema se i radio drama u kojoj će govoriti svi bliski ljudi koji su poznavali Moskrija, a Mikri za nekoliko dana izbacuje i spot posvećen Moskriju.

A dok čekate ovaj materijal, ekskluzivno za sve ljubitelje Prtija, objavljujemo i fotografije iz privatnih arhiva koje dosad niko nije video.

Moskri R.I.P. — 25.08.2005.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu