Poslastičarka Anabel Lekter od vaših košmara pravi torte

Torte poslastičarke Anabel de Veten, poznatije kao Anabel Lekter, vlasnice Conjurer's Kitchen, u obliku su odsečenih glava beba, ljudskih kostura i prepariranih životinja. To je mešavina primenjene umetnosti (školovala se za vajara), strave i deserta.

Pošto sam ljubitelj sva tri, nedavno sam porazgovarao sa Anabel preko Skajpa kako bih saznao nešto više o tome odakle joj inspiracija za ove kreacije, šta govori hejterima koji je optužuju za "pozivanje na kanibalizam" i ima li nečeg suviše neprikladnog da se pretvori u čokoladnu tortu.

VICE: Jesi li se interesovala za morbidno i pre nego što si krenula da praviš torte?

Anabel Lekter: Apsolutno. Kad ljudi kažu: "Kako to da radiš sve te uvrnute, neobične, mračne stvari?", uvek im kažem da bi za mene bilo uvrnuto da ih ne radim. Kad bih počela da pravim ružičaste, ženskaste torte sa cvetićima, svi moji prijatelji i rodbina bi pomislili da sam poludela. Bavila sam se prepariranjem na univerzitetu, odlivcima u gipsu, horor filmovima — uvek su me zanimale te stvari. Kad sam imala 16 godina bila sam gotičarka i visila po grobljima. Volim sve što je mračno i morbidno, ali volim da uz to ide i malo veselja. Nisam, dakle, tip osobe koja isključivo mrači i oblači.

Pre nego što sam počela da se bavim poslastičarstvom, radila sam primenjeno slikarstvo. Od prvog trenutka kada sam uzela olovku u ruke, uvek sam nešto crtala i slikala. Na univerzitetu sam studirala vajarstvo. Odrastajući u Nemačkoj — prepariranje je tamo bilo veoma popularno— sretala sam se sa punjenim vevericama u predsoblju kuće mog dede. Tako me je prepariranje pripremilo za vajarski rad u školi. Jedan od mojih prvih radova bila je preparirana sova sa voštanom glavom bebe.

Jesi li odatle dobila ideju za čokoladnu glavu bebe?

Snimali su jednu TV seriju i tražili su od mene nešto zaista, zaista, zaista uznemirujuće. Hteli su nešto što može da se jede. Bio je to pilot, a serija je bila zasnovana na principu "šta bi radije". Mislim da projekat nikad nije bio odobren. Jedan od zadataka bio je "da li bi radije pojeo ovu čokoladnu glavu bebe" ili uradio nešto drugo. Prvo su hteli odsečeni penis, ali ja sam im rekla: "Ne, smisliću nešto ogavnije." I kad sam im pokazala čokoladnu glavu bebe, oni su rekli: "To je to." I tako je nastala čokoladna glava bebe. Još čuvam kalup.

Kad pomešaš nešto jezivo sa nečim jestivim, da li to onda postane privlačnije ljudima koji se inače ne lože na mračne stvari?

Mislim da ljudi osete uzbuđenje kad odseku deo tela. Jer to nije nešto što se inače radi, očigledno. I vi onda to uradite i budete nagrađeni ukusnom poslasticom. Žešće ih to zbuni u glavi. Posmatrala sam ljude kako jedu prste sa izrazom lica koji je govorio: Oh, trebalo bi da mi se gadi, ali mi se sviđa . Osećaju se kao da prave nestašluke. U mom iskustvu, ljudi to dožive kao žešći izazov, ali im se na kraju stvarno dopadne.

Kako ti se desilo da zarađuješ za život praveći morbidne torte?

To je zapravo jedna veoma dosadna priča. Zamoljena sam da napravim svadbenu tortu za neku vrstu priručne svadbe. Znala sam kako se pravi torta, ali nisam znala mnogo o ukrašavanju. I tako sam pročitala nekoliko knjiga i zaista se primila. Mislim da sam išla na jedan kurs, ali sam uglavnom bila samouka. Prvih nekoliko puta sam učila na svojim greškama. A onda su usledile narudžbe od prijatelja i zahuktalo se. Počela sam da dobijam poslove i, zbog toga što nisam radila lepe stvari sa cvetićima kao ostali, isticala sam se sa svojim temama i preokupacijama. Do tog trenutka sam radila kao primenjeni umetnik za platu i slikala, tako da je došlo do tačke kada sam morala da dam otkaz na drugom poslu. Zapitala sam se, kad bih dobila narudžbu za tortu ili sliku, šta bih pre uradila? Odgovor je bio tortu. I sjajno je. To je bilo pre četiri godine. Sve vreme imam posla. Ako ljudi žele neobičnu svadbenu tortu, obrate se meni.

Da li većinu stvari radiš po narudžbi ili po postojećim skicama?

Uglavnom po narudžbi. Moje mušterije su sjajne. Imaju neku opštu temu ili neodređenu zamisao, ali daju mi odrešene ruke. To je fantastično, stvarno cenim to što mi ukazuju toliko poverenje. Ovog vikenda radim za klijentkinju koji prodaje preparirane životinje u Londonu i ima veliko otvaranje. Za nju radim sahranu crvendaća, na kojoj druge ptice nose kovčeg, a sve to je inspirisano radovima Voltera Potera. Moja kuhinja je trenutno prepuna sitnih ptica.

Imaš li "tipičnog" kupca ili ih ima raznih?

Zaista ih ima raznih. Obično su to kreativni ljudi sa malko drugačijim ukusom. Ne radim za bdenja i slično. Radila sam svadbe, rođendane, obnavljanja zaveta, korporativne događaje —uglavnom manifestacije i medijske promocije. Radila sam nekoliko sahrana, ali samo za prijatelje i rodbinu. Sahrane su iznenadne, pa se nema mnogo vremena. To je teže raditi.

Video sam artikal s oznakom "Džesika Džoslin". Jesi li to sarađivala sa poznatom tradicionalnom umetnicom? Radiš li to često?

Da, volim to. Sa Džesikom sam radila razmenu "umetnosti", ja njoj pošaljem čokoladu, ona meni skulpture. Ovaj primerak na mom sajtu smo radile zajedno, gde je ona dizajnirala nešto specijalno za mene, a ja sam to pretvorila u čokoladnu verziju. To je zaista bilo nešto posebno. U pripremi je još sličnih saradnji, ali ne mogu još ništa da otkrivam.

Nedavno sam dobila porudžbinu od momka za rođendan njegove devojke koji je od mene tražio nešto "zločesto i uznemirujuće". Posle kratke konsultacije, složili smo se oko uvećane replike Fleshlette Džonatana Pejna, jezika u koji su zabijeni zubi . Na kraju su ga sačuvali pod staklenim poklopcem i nisu ga nije pojeli.

Dekster deluje zanimljivo.

Da, to je bilo za medijsku promociju na početku osme sezone. Mislim da je u promo-materijalu stajala "beseda" u njegovu čast i neka vrsta "rasporeda službe". Delili smo komade torte i, naravno, bile su od krvavocrvene narandže umotane u lepljivu foliju. Nisam znala hoće li on na kraju preživeti ili umreti, tako da sam samo želela da izgleda zaintrigirano pre nego uplašeno ili zadovoljno. Napravila sam "sobu za ubistva" ovde u svojoj kuhinji kako bih sve to slikala. Kad to uradite, vrlo brzo shvatite da nema šanse da on sve to postavi za nekoliko sati i ode kući. Troje ljudi je to radilo ceo dan. I potrošilo kilometre i kilometre lepljive folije.

Na tvom sajtu stoji da "ništa nije suviše uvrnuto za Conjurer's Kitchen". Šta je najneobičnija porudžbina koju si dobila i da li si uspela da je ispuniš?

Savršeni primer je ova S&M svadbena torta . Nazvala me je jedna žena — to je moj omiljeni telefonski poziv — i rekla: "Ovo će vam možda zvučati malo neobično, ali…" Rekla sam joj, važi, šta god, mogu ja to. Želela je nešto što bi odražavalo njena interesovanja, ali i nešto elegantno, da ne bude preterano i agresivno. To je bilo za njeno venčanje i nije želela da zgrozi ljude. Onlajn istraživanje na tu temu bilo je u najmanju ruku… zanimljivo. (Mislim da sam potisnula čitavo to istraživanje u svojoj glavi). To je i dalje jedna od mojih omiljenih torti zato što iz daljine izgleda samo kao obična atraktivna torta. Isporuka toga je takođe bila zanimljiva, jer smo tortu odneli do njene kuće i ostavili je u njenoj "tamnici". Bila je to jedna simpatična ženica. Bila je u pedesetim godinama i vodila je neku vrstu drugog života.

Ima li dizajna koji nećeš prihvatiti?

Neko me je zvao i rekao da želi kolačiće u obliku vagine. A) Ne pravim kolačiće i B) Ne radim genitalije. To nije za mene. Drugi to rade. Takođe, ne radim slatke stvari za bebe. Odbijala sam ljude jer ne radim tipične torte za decu. Ali ne dobijam više takve pozive. Ako žele tortu za Noć veštica, to može.

Mada sam jednom radila odsečene testise. Ali to je bilo za medijsku promociju jednog dobrog filma i bili su u tegli. Tako da su izgledali više… medicinski.

Lenjivac je baš sladak. Je li zasnovan na živom ili prepariranom primerku?

Na živom mladunčetu. Mislim da ne postoji preparirano mladunče lenjivca. Bar ne bi smelo da postoji. To je pogrešno iz sijaset razloga.

Dobijaš li mnogo negativnih komentara na internetu?

To vam je u opisu radnog mesta. Govore mi: "Zašto si tako poremećena?", "Što to radiš?", "Kako možeš to da praviš?", a ja sam u fazonu: "Kad se sve sabere i oduzme, to je samo torta." To je samo hrana. Nikog nisam sahranila, iskopala ili ubila. To je samo hrana. Kod glave bebe, ako guglujete komentare, videćete da "pozivam na kanibalizam", da sam "Satanista", ali su me prozvali i rasistom zato što je beba od bele čokolade. Pa divno. Na sve to, ljudi su me još pitali da li me je to uznemirilo. Nije, zato što nisam ništa od toga što kažu. Međutim, da je neko rekao da su torte loše napravljene, rasplakala bih se. Da je neko rekao, ukus je grozan, e to bi me već potreslo. Ovako je samo zabavno. Prioriteti, znate.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu