Razgovarali smo sa sirijskim novinarom koji izveštava o građanskom ratu u Alepu

Rami Džerah, poznat po pseudonimu Aleksandar Pejdž, je medijski aktivista i jedan od malobrojnih sirijskih novinara koji izveštavaju o sirijskom civilnom ratu sa lica mesta.

Razgovarali smo sa Ramijem u njegovoj kući u Alepu koji drže pobunjenici.

VICE: Šta se dešava poslednjih nekoliko dana? Šta si sve video?

Rami Džarah: Generalno, pojačani su vazdušni napadi na centar grada. Pre nekih nedelju dana, bilo je više napada u severnom regionu i na južnom frontu gde su se bukvalno dešavale borbe između režima i opozicije. Međutim, sve se pomerilo u centar grada u proteklih par dana. Devetog decembra se desio napad u naselju Slhen, koji se nalazi u centralonom delu Alepa, u kome je poginulo devetoro ljudi, a njih petnaestak je ranjeno. Juče se dogodildio napad u Sukari. Samo pokušavam da vam pokažem da se na dnevnom nivou dešavaju napadi u centru grada.

Pričaj mi o Rusima i njihovoj umešanosti. Šta se dešava i šta mediji ne razumeju u vezi sa tim?

Generalno su netalne informacije toliko ekstremne da ljudi uopšte ne razumeju činjenicu da su civili meta u mestima koja uopšte nisu pod kontrolom Islamske države. Naravno, protivim se ideji da se civili žrtvuju i ginu čak i da jesu na teritoriji Islamske države, ali ovo što se dešava je potpuno van svakih pravila. I Sirijici i Rusi napadaju mesta koja nemaju veze sa Islamskom državom.

Drugo, ovi napadi se dešavaju potpuno neplanirano u naseljenim mestima. Ovo je moguće jer postoji zajednička borba protiv terorizma, gde imate 12 zemalja koje su napalo Siriju kako bi oborile Islamsku državu. Ali, u ovome imamo dve strane, a to su sirijski režim i Rusija, koji koriste situaciju i napadaju delove koji su protiv njih. Međutim, oni su protiv Islamske države, tako da postoji ta vrsta licimerija u činjenici da napadaju one koji se bore protiv Islamske države, što na neki način oslikava veoma jasnu sliku da nema namere da se eliminiše Islamska država, pre neko se eliminiše opozicija koja se bori protiv Asada i koja ga smatra diktatorom.

Kako znaš kada napadaju Rusi? Šta razlikuje ruske vazdušne napade od drugih?

Ako ste u Alepu i čujete avion, izađite napolje, pogledate. Ako je avion bele boje, veoma je vidiljiv i leti veoma visoko, to je ruski. Sirijski avioni imaju drugačiji zvuk. ili su zelene ili crne boje. Ruski avioni koje smo ovde vidjali su beli lovci. Čujem kako lansira raketu koja ne sleti nigde blizu nas. Sirijski avioni ne mogu tako nešto. Rusi napadaju dijagonalno, više nego direktnim napadima. Rusi nadleću više puta u toku dana, a Sirijci tokom noći.

Koliko su česti ruski napadi?

Najveći broj napada u Alepu danas su ruski napadi. Iznenadio sam se, ali većina je ruskih. Dnevno, najviše sam video do 15 napada. Međutim, u proseku bude oko šest i svaki avion nosi po šest raketa . Obično se napad desi ujutru oko devet, deset, jedaneast i onda tokom večeri kad tek počne da se smrkava. Tokom noću se čuju neka četri, pet ili šest napada.

Kako je dole? Šta si sve video?

Mnogo očaja. Naročito sada, kada je granica između Turske i Sirije potpuno zatvorena. Ne puštaju nikoga. Lakše je uđi u Siriju nego izađi napolje. Mnogo ljudi se oseća izolovano od ostatka sveta. Kao da više ne mogu da se povežu, niti da razumeju Sirijce koji žive preko granice u Turskoj, Libanu, Jordanu ili bilo gde.

Imamo skloništa koja niko ne koristi. To me je baš iznenadilo kada sam prvi put došao ovde. Skoro u svakom trenutku možete videti avion na nebu. To nije uvek avion koji će vas napasti, ali skoro uvek, u avionu je poseda, što znači da bi mogli da napadnu kad god. To implicira da bi ljudi trebalo da provode najveći deo vremena u skloništima. Tako da, jedino što zaključujem je da su ovi ljudi navikli na napade, borbu i avione.

Mislim da ljudi trpe i ne miču se. A to na neki način ide u prilog sirijskoj opoziciji, jer imaju startegiju da očiste naselja i naprave zonu smrti tame gde je samo vojna zona, što bi olakšalao Rusima i sirijskom režimo da napadnu. Ali, negativno je u smislu da, mentalno, osećam da su ljudi veoma, veoma, veoma izgubjeni. Nema nikakvog poverenja u međunarodnu zajednicu.

Niko ne veruje u demokratiju, ljudska prava. Niko više ne veruje u te stvar, niko ne veruje medijima. Kada pokušam da razgovaram sa ljudima ovde i kažem im, na primer: "Da li Islamska država drži taj ili taj deo grada?", oni mi odgovore: " Naravno da ne". Onda ih pitam da to kažu u kameru i oni mi kažu: "Ne, ne želim da govorim javno". Kad ih pitam zašto, obično mi odgovore: "Jer oni znaju da Islamska država nije tamo i znaju da nas napadaju Sirija i Rusija i da ginu civili i niko ne radi ništa u vezi sa tim".

Znate, pokušao sam da govorim o tome da ima mnogo pogrešnih informacija i da ljudi mnogo toga ne znaju, ali ljudi ovde mi jednostavno ne veruju. I mislim da imaju pravo da ne veruju zbog ogromnog broja informacija koji su iz Sirije prosleđen mešunarodnoj zajendici. Postoji propaganda koja je mnogo jača od one koju viđamo u medijima.

___________________________________________________________________________Pogledajte VICE film Bitka za jug Sirije

___________________________________________________________________________

Ti živiš u bezbednom delu grada?

Da. Ali blizu prve linije fronta. Ali koriste se takve rakete da se nikada ne zna. Koriste rakete koje, kada se lansiraju sa jedne strane fronta, ne zna se gde će završiti. To su ručno pravljenje i vrlo nepouzdane rakete.

Da li ih i sada koriste?

Bude ih oko stotinak u toku dana. Ponekad nema ni jedne. Nekada ih bude desetak. Nekada dvadesetak odjednom, jako su brze. Možeš da čuješ ogromnu buku. Da li ste čuli ranije za ove rakete?

Ne.

Nazivaju se i slon-rakete jer proizvode zvuk sličan zvuku slona. Čuješ urlik i brojih 20 sekundi dok ne sleti. To je zamena… Evo aviona.

Avioni dok razgovaramo?

Da. Skoro da više nema barel-bombi. I Rusi i Sirijci su prestali da štite delove koji su blizu prve linije fronta. To je jer bi mogli da pogode svoje trupe i naprave haso. Prve linije fronta su stabilinije i sve žele da tako i ostane. Zato i koriste slon-rakete koje u principu idu gore dole. Kreću se veoma sporo, ali iznenađujuće, imaju 70 do 80 procenata jačine barel-bombe. Razumete šta to znači? To nije avion. Već nešto što se mnogo više koristi. Koriste to više nego vazdušne napade.

Prilično dugo izveštavaš iz Alepa. Koliko je frustrirajući biti neprikidno suočen sa pogrešnim informacijama u medijima i ne videti nikakav napredak na licu mesta?

Na početku je bilo mnogo novinara iz raznih medija. Najveći doprinos si mogao da daš na početku. Međutim, sada je mnogo tih ljudi otišlo iz različitih razloga. Uglavnom su tome doprinele grupe poput Islamske države, El Nusre i defitinivno sirijski režim. Ove grupe su otežale ljudima da rade kao aktivisti, medijski radnici i novinari, a naročito je bilo pakleno raditi kao strani novinar.

Iz tog razloga i nema stranih novinara ni sirijskih novinara koji bi mogli objektivno da izveštavaju i obezbede korisne informacije.

To je jako frustrirajuće i zato sam sada ovde, jer mislim da ništa što vidimo u medijima nije tačno. Znam da ovo zvuči previše ekstremno, ali govorim ovo jer su sve informacije koje danas možete da vidite u medijima proizišle iz jednog koncepta. To su Islamska država i Asad. Tako da, dokle god je situacija takva, dok god govorimo samo o Islamskoj državi i Asadu i drugim grupama koje liče na Islamsku državu, govorimo samo o propagandi. Ako samo o tome govore, vesti koje gledate su pogrešne.

Mislim da trenutno imamo kampanju u kojoj novinari pokušavaju da pronađu pravi kontekst i shvate šta se zaista dešava u zemlji. Britanski premijer Dejvid Kameron je rekao da ima oko 70 hiljada boraca u Siriji koji se protiv režimu Asada, a ne smatraju se ekstremistima i sposobni su da se bore sa Islamskom državom. To nije fantazija. Ne kažem da su ovi brojevi tačni, ali ima mnogo ljudi koji se protive Asadovom režimu, koji ustvari jesu borci i protive se Islamskoj državi i većina njih se i bori protiv Islamske države. Ima mnogo više bojnih polja u Alepu između Islamske države i ovih pobunjeničkih grupa, nego što ih ima između režima i pobunjenika.

Jedina stvar koja sprečava pobunjenike u Alepu i Idlibu da se bore protiv Islamske države su vazdušni napadi. I ne radi se samo o sirijskim i ruskim napadima. Imate i napade međunarodne koalicije koje teraju Islamsku državu iz Iraka ka Siriji i ka Alepuu. A to je upravo ono što sirijski režim priželjkuje.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu