Najbogatije zemlje sveta pristale da plate za razaranja klimatskih promena u ugroženim nacijama

Svetski lideri na 27. konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27), koja je održana ovog meseca u Egiptu, složili su se da osnuju fond za „gubitak i štetu“ za podršku nacijama koje su najranjivije na efekte klimatskih promena izazvanih ljudima, navodi se u saopštenju sa konferencije koje je objavljeno u nedelju posle celovečernjeg pregovaračkog sastanka.

Stvaranje fonda je veliko dostignuće za klimatske aktiviste koji su se dugo borili da obezbede veću pomoć manje razvijenim zemljama koje snose najveći deo klimatskih uticaja, poput porasta nivoa mora i ekstremnih vremenskih uslova, iako su bogatije zemlje — poput Sjedinjenih Država — najviše su doprineli problemu.

„Ovaj ishod nas pokreće napred“, izjavio je Simon Stiel, izvršni sekretar UN-a za klimatske promjene, u izjavi. „Odredili smo put napred u višedecenijskom razgovoru o finansiranju gubitaka i štete – razmatrajući kako se bavimo uticajima na zajednice čiji su životi i sredstva za život uništeni najgorim uticajima klimatskih promena.

Neki od najvećih zagovornika ovog fonda su ostrvske države, kao što je Vanuatu, i zemlje poput Pakistana, koje su pretrpele intenzivnije prirodne katastrofe kao rezultat antropogenih klimatskih promena. Lideri iz ovih i drugih zajednica dugo su se zalagali za pravednije partnerstvo između najvećih emitera i manje razvijenih nacija koje nemaju adekvatne resurse da se oporave od katastrofalnih klimatskih efekata.

Uprkos klimatskim katastrofama koje trenutno izazivaju pustoš širom sveta, fond će slediti spor proces. Lideri na COP27, koji je održan od 6. do 18. novembra u Šarm el Šeiku, u Egiptu, sazvali su prelazni komitet da razradi detalje ovog fonda. Njihove preporuke biće predstavljene na konferenciji sledeće godine, koja će biti održana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Uprkos ovoj velikoj pobedi, konačni dogovor COP27 ne uspeva po mnogim drugim pitanjima, uključujući čvrstu pismenu posvećenost postepenom ukidanju fosilnih goriva, koja su glavni pokretač antropogenih klimatskih promena. U nedostatku jasnog plana za prelazak sveta na održivije izvore energije, nejasno je kako će nacije zadržati globalne temperature od zagrevanja za 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa, što je cilj postavljen Pariskim sporazumom o klimi iz 2015. promeniti.

„Dogovoreni dogovor o gubicima i šteti je pozitivan korak, ali rizikuje da postane 'fond za smak sveta' ako zemlje ne krenu brže da smanje emisije i ograniče zagrevanje na ispod 1,5C", rekao je Manuel Pulgar-Vidal , globalni klimatski i energetski lider za Svetski fond za divlje životinje, navodi Rojters.

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, takođe je pohvalio osnivanje fonda, upozoravajući da on možda neće biti dovoljan da spreči izuzetno nepravedne ishode za nacije koje su pogođene klimatskim promenama.

„Fond za gubitke i štetu je neophodan – ali to nije odgovor ako klimatska kriza spere malu ostrvsku državu sa mape – ili pretvori celu afričku zemlju u pustinju“, rekao je Gutereš u tvitu. „Svetu je još uvek potreban ogroman skok u pogledu klimatskih ambicija.