FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Pitala sam drugarice iz srednje škole zašto su se udale tako mlade

Mene niko nikad u porodici nije pitao kad ću da se udam, i bez obzira na to što sam sve odradila po pe-esu: završila faks i počela da radim, a imam i momka.
26.7.16

Sledeće godine negde u ovo vreme, na svadbi sam kod najbolje drugarice iz detinjstva koja se prošle nedelje verila, i što je, u stvari, jedan od razloga zašto pišem ovaj tekst.

Slika na Fejsbuku u jedno rano julsko jutro sa „Rekla je da" bacila me je u razmišljanje o starim dobrim egzistencijalnim pitanjima i vremenu kad smo svaki vikend izlazile, i dovela me do zaključka da, polako ali sigurno, (p)ostajem manjina.

Reklame

Imamo tek 24, razmišljam, dok je zovem da joj čestitam.

Baba se udala u 24. godini i to je sa dedom te 1958. uhvatila poslednji voz.

Milion stvari mi prolazi kroz glavu: da li je rano, da li nije rano, pa nemamo još ni 30 i čemu sad žurba, kako je neko sa 24 spreman na tako veliku stvar, mislim da ja nisam, okej je da samo živiš sa momkom bez tog papira i fame oko svadbe, pa verovatno i deca dolaze ubrzo posle svadbe, kako sad deca, zar to nije uplovljavanje u neke mnogo ozbiljne vode, imamo još vremena, ja recimo nisam spremna za decu, mama kaže da tokom tih devet meseci postaneš, jebote, pa da, to je u stvari život - završiš faks, nađeš posao, onda se udaješ i rađaš decu, tako kažu da treba da bude.

E sad, nisam ja protiv braka, nego mislim da smo mlade (i neke smo nezrele) da to uradimo sa 24 godine. Jer, kad se udaš i rodiš decu, ne možeš da da se spakuješ kad ti dune i odeš negde na dan, dva, tri; menjaju se prioriteti, više nije bitno šta ti i on hoćete već šta deci treba. I gde je tu karijera, nigde.

Mene niko nikad u porodici nije pitao kad ću da se udam, i bez obzira na to što sam sve odradila po pe-esu: završila faks i počela da radim, a imam i momka. Poenta je u tome da me roditelji i dalje smatraju nezrelom osobom koju treba podsećati da plati račune za stan i da ne bi bilo loše da nekad imam neki dinar u šteku.

Nemojte pogrešno da me shvatite – daleko od toga da su meni u životu najbitniji izlasci i putovanja. Samo mi je još uvek teško da svarim da bi sutra neko novo biće bilo centar svega i da svet tada više neće da se vrti oko mene.

Reklame

Možda me, posle ovih nekoliko redova i mojih stavova o udaji u 24. godini j i vi smatrate nezrelom. Kako god.

Od nas 18 devojaka iz odeljenja u gimnaziji, njih pet se udalo i mislim da skoro sve imaju decu. Iz mog bližeg okruženja, u šta uključujem drugarice i poznanice, u poslednje dve godine udalo se njih petnaestak, izvinite ako nisam sve pobrojala.

Svakog dana čujem da se neko udaje i svakog dana se zapitam zašto to rade.

E, onda sam rešila da zovem neke od njih i stvarno ih to pitam.

Foto via Flickr user

Suza, 24

Sa momkom se zabavljam već tri godine, a verili smo se prošle nedelje. Za sada još uvek ne planiramo svadbu, desiće se i ona verovatno sledeće godine, jer kako kažu, ne treba biti veren više od godinu dana. Još uvek nisam trudna i ne bih volela da se udam trudna, jer onda neću moći da obučem venčanicu iz snova.

Mišljenja sam da godine nisu preduslov za izlaske i provod i da to ako imaš verenika, muža, može samo da bude plus, jer ima ko da te vrati kući kad popiješ ili da plati taksi kad stignes kući! I pre nego što sam upoznala momka, a i sada, viđam se sa društvom, tako da u mom slučaju to ne predstavlja nikakav problem. Često izlazimo zajedno i to mi je super, jer se on sa mojim drugaricama lepo slaže, kao i ja sa njegovim društvom.

Dugo smo zajedno, a nismo ni mali, tako da je sledeći korak svakako bio taj.

Ivana, 24

Venčali smo se nakon godinu dana zabavljanja - udala sam se sa 23 godine i iste te godine ostala trudna i porodila se.

Reklame

Rešila sam da se udam i zasnujem porodicu sa suprugom zato što sam, jednostavno, to želela!

Za mene ne postoji rano ili kasno, niti neko pravo vreme za udaju. Postoji ili ne postoji osoba koja se voli, i postoji ili ne postoji želja da se sa tom osobom stvori porodica. Vreme je nebitno. Za izlascima ne žalim, dok nismo imali dece izlazili smo, a kada nam je na svet došla prva bebica, ona je postala centar svega, smisao svega i izlasci su prestali da nas zanimaju - izlasci kakve smo imali dok smo bili slobodni i ludi, kojih sam se inače zasitila i previše. Sada na njih gledam prilično drugačije jer me je dete jako promenilo, sada mi za opuštanje više prija šetnja ili kafica u nekoj bašti u gradu i slično.

Jelena, 23

Kada sam se udala, imala sam 22 godine, a sa 23 sam saznala da sam u drugom stanju. Dečko i ja smo bili osam godina zajedno pre nego što smo se venčali.

Mislim da sam se udala na vreme i nikako ne žalim za izlascima, društvom itd, jer tek sada imam sve što mi treba. Jednostavno, neka dešavanja idu svojim tokom, pa se nisam ni razmišljala mnogo oko udaje. Možda bih se udala i ranije, ali i ovako je sasvim u redu.

Današnje devojke, i ako nađu dobrog momka, raskidaju sa izjavom: "Još sam mlada da se ozbiljno vežem, moram jos da 'proživim!'" Žao mi je takvih devojaka, ne razumem šta ima da se proživi? Da se noću živi po klubovima, a dan prespava, napijati se i družiti sa svakim tražeći "srodnu dušu."

Reklame

Žao mi je što se odavno izgubilo devojaštvo pa samim tim, ni momci više ne poštuju devojke, a kako i bi? Ima devojaka koje jure karijeru, što jeste u redu, ali ni ta karijera neće propasti ako u život uvedete drugu polovinu pa zajedno prođete životne ispite, prepreke, tugu, radost… Naravno, sve to podrazumeva dosta razumevanja i ljubavi.

Vanja, 23

Udala sam i ostala trudna u 23. godini. Moj muž i ja smo bili u vezi skoro tri godine, pre nego što smo se venčali. Ne mislim da sam se prerano udala, mislim da su to najbolje godine kada treba da se ostvariš kao majka. Ne žalim ni za čim, muž i ja uživamo, i izlazimo zajedno kada nam se izlazi. Društvo mi nikada i nije bilo na prvom mestu, porodica mi je najbitnija.

Kada pronađeš osobu sa kojom tvoj život izgleda baš onako kako si oduvek želeo, onda znaš da je to to…

Foto via Flickr user

Barbara, 24

Udala sam se sa 22 godine, a imala sam 21 kada sam se porodila. Sa dečkom sam pre toga bila sedam godina u vezi. Svadba je kod nas došla nekako prirodno. Posle šest godina veze rešili smo da počnemo da živimo zajedno, a ubrzo posle toga smo odlučili i da dobijemo dete.

Sa ove tačke gledišta, ne mislim da sam se prerano udala. Mislim da ne postoje "prave" godine za udaju. Za tako nešto ne može biti ni prerano, ni prekasno. Ne žalim za izlascima ili nekim ludim provodom, jer mi to i nije toliko važno. Povremeno izađemo suprug i ja sa društvom, naravno, ali to mi jednostavno više nije prioritet. Sada najviše volim da provodim vreme sa sinom i da uživam u njegovom odrastanju. Marija, 24

Reklame

Udala sam se sa 23, a ostala trudna i porodila se sa 24. Bili smo u vezi dvadesetak dana i odlučili da se venčamo. Mislim da sam se udala baš kad je bilo vreme za to i ne žalim ni za čim, jer je najlepša stvar na svetu život sa osobom koju voliš, a kad je došla beba, onda je sve dobilo nov smisao i ta sreća ne može ni sa čim da se uporedi.

I ne mislim da sam se udala mlada, već da su ljudi postali malo sebični za život udvoje i da se zato granice za ulazak u brak pomeraju. Oko moje udaje je presudila želja da život provedem pored osobe koju volim i bez koje ja ne bih bila potpuna.

Ne mislim da sam se prerano udala, već mislim da je bilo baš na vreme.

Marta, 26

Sa 20 godina sam mislila da se nikada neću udati ili barem ne u narednih 15 godina. Sa 22 sam mislila da nikada neću upoznati čoveka koji bi hteo da me oženi, a da mi se sviđa. A onda sam sa 23 upoznala Milana i počela da razmišljam o tome da želim da imam porodicu sa njim. To je i ono što je bilo okidač.

Udala sam se sa 26, i isto toliko kada sam zatrudnela i porodila se. Samo bih dodala da nisam bila trudna kada sam se udala. Želela sam da ne budem trudna mlada.

Ne mislim da sam se prerano udala, već mislim da je bilo baš na vreme. Leto pre nego što sam upoznala sadašnjeg muža je bilo uzbudljivo, prepuno izlazaka, kao i ludo letovanje sa društvom na Zakintosu. Bila sam se malo umorila od toliko dešavanja kada se pojavio Milan. Tada sam usporila malo, ali nisam prestala da se družim i izlazim ponekad, naravno. Imala sam tu sreću da sam još od srednje škole letovala sa društvom (prvo preko srednje škole, a posle i samostalno) plus sam celu srednju školu imala odlično društvo gde sam skoro svaki vikend izlazila. Iz tog razloga ne mislim da sam bilo šta propustila.

Foto via Flickr user

A do sledeće godine u ovo vreme i do Suzine svadbe, možda i ja budem udata i trudna. Ili bar verena. Nikad se ne zna.

A možda prvo stvarno treba redom da naučim – da se brinem o sebi i plaćam račune redovno, i ne dozvolim da me Telenor isključuje svakog meseca. I uštedim neki dinar.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu