Upoznajte jedinog doktora na svetu koji sme da leči pacijente LSD-ijem

Nije teško nabaviti LSD 2015. godine. Mnogo ljudi ga prodaje i mnogo ljudi ga uzima. Ali samo jedan čovek na svetu ima zakonsko ovlašćenje da odredi zdravu dozu dietilamida liserginske kiseline.

Upoznajte dr Petera Gasera, švajcarskog psihijatra koji je proveo skoro deceniju dubinski istraživajući psihodelike, i koji je nastavio tamo gde je 1966. godine stao Albert Hofman, poznat kao prva osoba koja je sintetizovala i uzela LSD, kada je LSD postao nelegalan, i kada je istraživanje ove supstance gotovo iskorenjeno. Hofman se nekoliko puta lično sreo sa Gaserom i dao mu svoj blagoslov za eksperimentalnu terapiju potpomognutu psihodeličnim drogama.

Gasera su psihodelici počeli da interesuju sa medicinske tačke gledišta kada je pre skoro 25 godina uzeo LSD. 1988. godine švajcarska federalna Agencija za javno zdravlje je određenim psihijatrima odobrila istraživanje ove droge, uprkos zabrani na globalnom nivou. Bio je jedan od pet švajcarskih psihoterapeuta kojima je bilo zakonski odobreno da uključe MDMA i LSD u svoja istraživanja i on je i sam na sebi isprobao psihoaktivni tretman – barem dok 1993. LSD nije ponovo zabranjen u Švajcarskoj.

Ali dr Gaser nije završio sa integrisanjem esida u svoja terapeutska istraživanja. „Postojanje ove supstance je realnost, i mislim da je korisnije ispitati potencijalne koristi i rizike, nego zabraniti istraživanje", napisao je u biltenu za Multidisciplinarnu asocijaciju za psihodelične studije (MAPS) 1994. „Dalje ignorisanje neće sprečiti destruktivno korišćenje ovih zabranjenih supstanci u podzemlju".

2007. godine švajcarsko Ministarstvo zdravlja je odobrilo jednu njegovu probnu studiju u kojoj je ispitao efekte esida na pacijentima koji boluju od raka i drugih smrtonosnih bolesti, koje je spoznorisao MAPS. Svaki pacijent je prošao dve seanse terapije pod uticajem droge, sa pauzom između. Nakon sedam godina istraživanja, studija je objavljena prošle godine pod nazivom „Psihoterapija uz pomoć LSD-a za lečenje anksioznosti koja se javlja usled bolesti zbog koje je pacijentu ugrožen život: kvalitativna studija akutnih i održivih subjektivnih efekata". Ovo je bilo prvo kontrolisano ispitivanje ove droge u 21. veku.

„Nekoliko subjekata je umrlo u roku od godinu dana nakon istraživanja – ali ne pre nego što su se upustili u mentalnu avanturu koja im je izgleda olakšala egzistencijalni čemer poslednjih dana", pisao je Njujork Tajms.

Gaser je bio jedan od govornika na prošlogodišnjoj konferenciji Horizonti: perspektive istraživanja psihodelika u Njujorku, i kada je predstavio rezultate svoje probne studije, objavio je da je od švajcarskih vlasti uspeo da dobije ovlašćenje za „saosećajnu upotrebu" LSD-a u svojoj terapeutskoj praksi. On i danas daje ovu drogu pacijentima, i u okviru individualnih, i u okviru grupnih terapija. Trenutno ima sedam pacijenata sa dozvolom za upotrebu LSD-a tokom lečenja, od kojih će troje ovog meseca biti podvrgnuti desetosatnoj seansi.

Ordinacija ovog doktora se nalazi u jednoj mirnoj ulici u Soloturnu, selu na severozapadu Švajcarske. Zdanje liči na tipičnu terapeutsku ordinaciju, sa jednostavnim znakom na ulazu i belom čekaonicom ukrašenom policama za knjige, slikama i cvećem. Jedino što je iole psihodelično je Gaserova prostorija za terapije, opremljena udobnim kaučima i jastucima na podu, statuom Bude i dobrim stereo sistemom, koji bez sumnje koristi tokom svojih tripova pod kontrolom.

Nedavno sam seo sa doktorom da sa njim prodiskutujem o njegovom životnom delu.

VAJS: Vi ste jedina osoba na svetu koja ima dozvolu da primenjuje LSD u terapeutske svrhe, je li tako?

Peter Gaser: Da, tako je. Ono što je zanimljivo je i da moj prijatelj, dr Peter Ehen, koji živi u komšiluku, radi to isto sa MDMA. On ima dozvolu za saosećajnu upotrebu MDMA. A dr Torsten Pasi (nemački psihijatar) pokušava da dobije dozvolu za korišćenje bromo-LSD-a za lečenje migrene, ali nije uspeo da dobije dozvolu nemačkih vlasti.

Šta je to što LSD dodaje vašoj terapiji?

Ubeđen sam da LSD može da bude koristan za određene pacijente. I sam sam to iskusio kada sam imao priliku i kada sam bio mlađi. To potvrđuju i rezultati studije koju sam sproveo, kao i napredak kod pacijenata koje sam već lečio LSD-om. Mislim da ima dodatni kvalitet u odnosu na terapije razgovorom, na geštalt, bihevioralne terapije, ili bilo koje druge. Što ne znači da bih rekao da je to jedina terapija, da je ona prava ili najbolja. Ali mislim da treba da ima svoje mesto među drugim metodama. A nekim ljudima zaista pomaže stanje izmenjene svesti, da možda dožive neko duhovno i granično iskustvo, što ne može da se postigne uobičajenom terapijom.

I kome ga dajete? Ko su tačno ti pacijenti?

Tokom rada na studiji, davali smo ga samo pacijentima obolelim od raka. Pošli smo od koncepcije da je neko kome bolest direktno ugrožava život zaista suočen sa egzistencijalnim pitanjima, što može da izazove i anksioznost. To duboko suočavanje sa samim sobom – što iskustvo na LSD-u ume da bude – može nekome da pomogne da se pozabavi tim pitanjima o životu. Postoji veća mogućnost da će biti opušteniji i lakše prihvatiti realnost, zbog čega anksioznost može da bude manja, kada se razgovara o smrti. A sada pokušavam da istražim potencijal LSD-a kod pacijenata sa drugačijim problemima.

Naravno, kada neko ima rak, nalazi se u veoma posebnoj situaciji, ali postoje i drugačije situacije u životu kada ljudi bivaju suočeni sa dubokim, važnim pitanjima, i mislim da LSD tu može da pomogne. Teško pitanje je da li bi trebalo da bude dostupan samo pacijentima, ili i zdravim ljudima. Naravno, mnogo ljudi ga uzima svakog vikenda, van medicinskog nadzora i terapije, i imaju dobra iskustva, smislena iskustva. Ali ne mogu da se ne zapitam, u kojim medicinskim stanjima bi LSD mogao da pomogne, a u kojima ne bi.

Dobra stvar kod saosećajne upotrebe je ta da nisam ograničen na pacijente obolele od raka; mogu da je primenim na pacijente sa bilo kojim problemom, ako imam dobru teoriju o tome oko čega LSD mogao da im pomogne, i zašto tačno bi mogao da pomogne. Ako se švajcarska vlada složi, dobijam dozvolu da ga upotrebim.

Pogledajte naš dokumentarac o podzemnoj LSD palati Toda Skinera:

Da li ste već imali profesionalni odnos sa pacijentima kojima ste odredili ovu terapiju? Ili vas je saosećajna upotreba inspirisala da počnete da tražite i lečite nove pacijente za koje mislite da će im ova eksperimentalna terapija koristiti?

Oboje, zapravo. Prvu dozvolu sam dobio za pacijentkinju koja je i pre toga dugo dolazila kod mene. U detinjstvu je pretrpela grozno, teško seksualno zlostavljanje, i sada pati od disocijativnog poremećaja. Moja ideja je bila da će joj LSD pomoći jer je i sam na neki način disocijativan – ali kada se uzima u bezbednom okruženju, nema pretnje od seksualnog zlostavljanja. Ova supstanca je mogla da joj pomogne da ima veću kontrolu nad svojom disocijacijom. Diskutovao sam sa švajcarskom vladom o ovoj teoriji, i oni su shvatili šta govorim i dali odobrenje. Rekao bih da terapija uspeva i da joj zaista koristi. Do sada je imala dva tretmana LSD-ijem i prilično je zadovoljna njima. Dolaze mi i drugi i govore mi, „Da, prošao sam više vrsta terapije, i mislim da bi LSD mogao da mi pomogne da napravim sledeći korak dalje".

Postoji li fleksibilnost kod doziranja LSD-a za pacijente?

Da, naravno, jer saosećajna upotreba je terapija. Daću pacijentu ono što mu je potrebno. Neki pacijent može da ima samo jednu seansu sa LSD-ijem, a neki drugi osam. Reč je o tome šta je za njega odgovarajuće. Tokom istraživanja, svakom pacijentu daješ istu dozu, ali ovo je drugačije.

Kako određujete količinu i učestalost doza?

Dozvoljeno mi je da im tokom jedne terapije dajem 200 mikrograma – to je limit za koji sam se prijavio – jer smo toliku dozu davali tokom ispitivanja. Ali kada ga ljudi uzimaju po prvi put, dajem im samo 100 mikrograma, jer zaista mislim da je dovoljno, a na kraju krajeva i bolje. Kada je doza prevelika, to može da mu bude previše, i pacijent može da se uplaši. Ili će da se opire i neće se opustiti. To zaista zavisi od situacije i toga šta je odgovarajuće za nekog pacijenta, sa medicinske tačke gledišta. Mogu da zatražim dozvolu da dajem veće doze, ali moram da iznesem razlog za to. Isto se odnosi i na učestalost tretmana.

Da li neki vaši pacijenti kasnije i svojevoljno uzimaju halucinogene droge, nakon vaših seansi?

Tokom istraživanja, ljudi su govorili da droga kao takva nije bila najzanimljiviji aspekat, već sve zajedno – droga, muzika, rukovođenje. Oni ne dobijaju samo drogu, i mislim da to čini veliku razliku. Moram da kažem da je skoro svaki pacijent kojeg sam lečio prešao polovinu životnog puta. Da su želeli da se drogiraju, drogirali bi se i ranije. Mislim, lako ga je nabaviti, svakog vikenda. Idi na trans žurku, i nećeš imati problem da ga nađeš.

Možete li da mi pričate i o drugim pacijentima koje lečite? Otkud oni kod vas i zbog čega ste odlučili da će im terapija LSD-om koristiti?

Dolazi mi je jedan zanimljiv mladi čovek, koji piše doktorat iz filozofije i pati od teškog oblika anksioznog poremećaja. Učestvovanje u grupi ili držanje govora na seminaru kod njega izaziva iznurujući stres. I već je dugo bio na terapiji, uključujući i terapiju lekovima, psihološku terapiju, i jungovsku psihoanalizu. On voli svog terapeuta, ali kaže da mu terapija pomaže samo do određene mere, jer ne može sasvim da uroni u svoju društvenu anksioznost u tako kontrolisanom okruženju.

Došao je mod mene i ja sam mu rekao da bi trebalo da pokuša da uzme LSD tokom seanse na maloj grupnoj terapiji koju sam organizovao. Nije bilo lako ubediti vladu da je grupna terapija jednako korisna kao i indivudualna, ali nedavno sam uspeo da dobijem odobrenje. Mislim da je očekivao individualnu terapiju LSD-ijem, i u početku je bio uplašen. U prostoriji smo bili samo tri pacijenta i ja. Ali to je za njega bio test i cilj koji treba da postigne, i na kraju je rekao da je doživeo fantastično iskustvo. Rekao mi je da se po prvi put u životu nije osećao ugroženo okružen grupom ljudi, što meni deluje kao značajan pomak. Sada će pokušati da integriše svoje iskustvo u svoj život i rad. Zanimljivo je to što je rekao da ne oseća poriv da u neko skorije vreme ponovi takvu seansu. Prvo želi da radi na integraciji, i želi da je ponovi tek na proleće.

Da li ste imali ikakva loša iskustva sa pacijentima?

Na grupne terapije je dolazila jedna starija žena od 74 godine. Patila je od migrena još od najranije mladosti, što znači preko 50 godina. Kontaktirala me je i pitala me da li bi moja terapija mogla da joj pomogne u lečenju migrene. Postoje priče da LSD može da pomogne kod migrene, pa sam od vlade tražio dozvolu za njeno lečenje, i oni su mi je dali. Probali smo, i teško je to podnela. Nije bila dovoljno sigurna u toj situaciji. Možda je bilo suviše rano za nju, ne znam. Veoma se uznemirila, osećala se otuđeno tokom celog iskustva, čak i prema meni. Zaista sam morao intenzivno da razgovaram s njom i spustim je i izvučem iz paranoje.

Na kraju se smirila, i ostatak dana joj je bilo dobro, iako je rekla da joj seansa nije pomogla kod migrene. Ali nakon toga je stekla veoma egzistencialističku perspektivu tog iskustva, i mislim da je shvatila zbog čega se osetila toliko otuđeno. Uzrok tome sigurno je bila spoznaja da je ostarela i da joj se život polako bliži kraju. Izolacija ili usamljenost koju možda osetimo na kraju života postaje jasna, ako to uopšte ima smisla. To nije bilo lako iksustvo za nju. Kada uzmeš LSD, neće sve biti dobro zbog njega. Može da ti bude i teško, i možda će ti biti potrebno vođstvo terapeuta koji će ti pomoći da upiješ i prihvatiš tako teška iskustva.

Zašto drugi doktori ili psihoterapeuti nisu to probali? Zašto vi? Zbog čega ste vi posebni?

Zbog čega sam ja poseban? Ove supstance me već dugo zanimaju. Ali imao sam i sreće da dobijem dozvolu da sprovedem svoje prvo istraživanje LSD-a, zbog čega sam postao poznati istraživač. Da je etički komitet rekao ne, to bi možda bio kraj. Ali vremena su se promenila, i mislim da je sada lakše dobiti dozvolu i baviti se svime time. Mislim da je novac razlog zašto ljudi ne pokušavaju češće ovo da rade. Nisi plaćen, a za to je potrebno mnogo vremena. Ali ja dobijam mnogo pohvala i ljudi dolaze kod mene i žele da znaju šta radim. To je meni prozor u svet.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu