Dobitnici plešu, gubitnici tuguju posle izbora u Grčkoj

Pobednici

Ulice gradova u Grčkoj odzvanjale su noćas zvucima i refrenom pesme Bella Ciao – koju su prvi put zapevali početkom 20. veka italijanski radnici na pirinčanim poljima u okolini Bolonje, a kasnije je pozajmili partizani pred borbe sa Musolinijevim fašistima. Ove, 2015. godine, Bella Ciao postala je himna buduće prve levičarske vlade u Grčkoj.

Na trgu Klafthmonos u Atini, žurka je počela odmah po objavljivanju prvih procena rezultata izbora u nedelju. Nešto pre ponoći, na trg je stigao i vođa Sirize Aleksis Cipras i održao pobednički govor:

"Naša pobeda je pobeda i svih građana Evrope koji se bore protiv mera štednje koje uništavaju našu zajedničku evropsku budućnost", rekao je dok se more raznobojih zastava trijumfalno vijorilo ispred njega.

Na par metara od bine, grupa Španaca i Italijana uzvikivala je "Siriza, Podemos, Venceremos", podsećajući na špansku levičarsku partiju Podemos koja već godinama podržava Sirizu.

"Vreme levice je konačno došlo!" tvrdile su devojke oko mene. Na ovom mestu i u ovom trenutku, ta rečenica je zvučala potpuno istinito.

Tekst: Antonis Diniakos

Gubitnici

Kada dobiješ zadatak da pokrivaš dugo očekivani poraz ne samo političke partije već, navodno, čitavog političkog sistema, pomalo je čudno: imam utisak da se negde u gradu održava ludački rejv, a ja moram na sahranu neke daleke baba-tetke. Takvo je otprilike bilo i raspoloženje u sedištu partije Nova demokratija u noći između nedelje i ponedeljka.

Bila sam okružena zabrinutim i često frustriranim ljudima u sedištu partije još od ranih sati u nedelju, a po zatvaranju biračkih mesta, smenjivali su se mogući scenariji o budućem nasledniku bivšeg premijera Antonisa Samarasa.

Kažu da pravi prijatelji ostaju sa tobom i u dobru i u zlu, ali se ispostavilo da to nije slučaj sa pristalicama Nove demokratije: samo ih se šačica pojavila da čuje Samarasov oproštajni govor, a još je manje bilo onih koji su pozdravili kraj ere bivšeg premijera.

Tekst:Melpomeni Maragkidou