Slet u Pjongjangu (via Flickr/Leef_Smith)Severnokorejski met razbija, kažu američki zvaničnici koji su ga testirali u dva navrata prošle godine. Paketi oštrih kristala nalik ledu bili su 96% odnosno 98% čisti. U optužnici protiv distributera uhapšenih 2013. navodi se da je droga bila toliko čista da su „ljudi po Njujorku poludeli… u svim mestima po Americi, Njujork, Boston, mislim svugde su poludeli".
Reklame
Dr Šina Čestnat Grajtens sa katedre za političke nauke Univerziteta Misuri piše da se još od sedamdesetih godina prošlog veka vlada Severne Koreje finansira kroz proizvodnju droge i ostale kriminalne aktivnosti. Režim je 1976. otpisao međunarodna dugovanja, a iste godine je „desetak članova diplomatskog kora, uključujući severnokorejskog ambasadora u Norveškog, deportovano zbog krijumčarenja". Dr Grajtens navodi da je u pitanju bilo „4,000 flaša pića, mahom poljske votke, i 140,000 cigareta" u Švedskoj, dok je u Danskoj sprečeno diplomatsko krijumčarenje „400 flaša alkoholnog pića, 4.5 miliona cigareta, i 147 kilograma hašiša."Od kolapsa SSSR Severna Koreja nije mogla da se osloni na komunističke finansijere, što je uz strog režim sankcija i katastrofalne odluke vlasti dovelo do masovne gladi tokom devedesetih godina; procenjuje se da je umrlo milion ljudi. Fabrike su bile zatvorene, a ribari su gladovali u luci jer nisu imali goriva za čamce. Da bi zemlja preživela, Kimov režim naložio je farmerima da počnu sa uzgajanjem maka i proizvodnjom opijuma; zahtevali su 132 funte opijuma posle svake žetve. „Trebalo je da gajimo žito a ne mak", rekao je jedan od prebeglih Korejaca na koje se poziva Dr Grajtens, „Ali vlada je rekla da ćemo preko prodaje maka da zaradimo deset puta više, pa onda da kupimo žito."Kako je problem gladi bio savladam početkom ovog veka, fabrike u Severnoj Koreji preorijentisale su se na proizvodnju modernije droge: metamfetamina. „Razne agencije državne bezbednosni navodno su obezbeđivale proizvodne pogone", piše Dr Grajtens. Unutar ovih fabrika, prave žive verzije Voltera Vajta podučavale su lokalne hemičare kako da sintetizuju čiste kristale moćnog dejstva. „Doveli su stručne konsultante da bi pospešili proizvodnju."
Reklame
Met i heroin severnokorejske proizvodnje bio je cenjen na crnom tržištu – Trijade i Jakuze jedva su čekale da krenu da ga distribuiraju po Kini, Japanu, i SAD. „Bande bi preuzele pakete na moru… Narkotici su takođe transportovani vozom i drugim sredstvima na sever, preko granice sa Kinom."Ali zašto bi se oslanjali na očajne gangstere kad već imaju agente koji legalno borave u drugim zemljama, i to pod diplomatskim imunitetom? Diplomatske zvaničnike iz Severne Koreje zemlje domaćini počele su da deportuju iz raznih razloga. Osim distribucije droge, optuživali su ih za krijumčarenje slonovače i rogova nosoroga, pola miliona lažno brendiranih cigareta, i novčanica od po sto dolara tako ubedljivo napravljenih da su ih američki stručnjaci nazvali „superfalsifikatima".„Toliko različitih vrsta krijumčarenih proizvoda i redovna umešanost severnokorejskih diplomata ukazuju na to da su ovi incidenti bili režimsko samofinansiranje," piše Dr Grajtens. „Od ambasada se očekivalo da same pokriju svoje troškove, kao i da deo zarade šalju nazad u Pjongjang."Od 2005., režim naizgled smanjuje obim proizvodnje meta. „Vlasti su spalile sve laboratorije da bi pokazale Amerikancima da ga više ne prave i ne prodaju, ali onda su sve premestili na druge lokacije", kaže jedan od uvoznika uhapšenih prošle godine. Optužnica ga dalje citira: „Sad samo [Severno-Korejci] mogu da obezbede pravi severnokorejski kvalitet robe."
Reklame
Okončanje ovih državnih programa ostavilo je brojne sposobne kuvare bez posla, pa se mnogi danas bave onim što Dr Grajtens zove „hibridnom delatnošću, negde između javne i privatne". Na ovim sivim tržištima uticajni političari uzimaju deo profita koji ostvare mali pogoni po oronulim kućercima ili napuštenim školskim zgradama.Država i dalje tvrdi da „Korejci moralno čistog duha i tela nemaju nameru da prave ili prodaju narkotike", ali jasno je da se ovako velike ekonomske aktivnosti ne sprovode bez znanja vlasti – u ostalom, koji bi totalitarni režim to dozvolio?
Kim Džong Un i generali (via)Naravno, korišćenje meta na lokalu je drastično učestalo. Dobro odevena elita po restoranima Pjongjanga nudi „nos" gostima na večeri; srednje klase uzimaju ga kao lek za prehladu ili bolove u leđima; siromašni ga koriste da bi lakše izdržali glad. Ova droga je toliko sveprisutna da žitelje Severne Koreje više uopšte ne brine. „Kad se upoznamo, često bismo razmenili drogu da vidimo čiji je led jači", citira jednog od prebega Dr Grajtens. „Bilo je to sasvim prirodno, kao kad se nekom ponudi cigareta." Drugi kaže: „Zna se i na selu da od leda leđa ne bole, a pomaže i oporavku od moždanog udara."Režim poriče izvoz meta, ali velike količine droge ipak izlaze iz zemlje. Kina je 2011. zaplenila preko 60 miliona dolara u severnokorejskim drogama; u graničnoj provinciji Đilin, broj zavisnika je skočio sa 44 prijavljena 1991. na 10,000 koliko se procenjuje da ih ima danas.
Met i heroin severnokorejske proizvodnje bio je cenjen na crnom tržištu – Trijade i Jakuze jedva su čekale da krenu da ga distribuiraju po Kini, Japanu, i SAD. „Bande bi preuzele pakete na moru… Narkotici su takođe transportovani vozom i drugim sredstvima na sever, preko granice sa Kinom."Ali zašto bi se oslanjali na očajne gangstere kad već imaju agente koji legalno borave u drugim zemljama, i to pod diplomatskim imunitetom? Diplomatske zvaničnike iz Severne Koreje zemlje domaćini počele su da deportuju iz raznih razloga. Osim distribucije droge, optuživali su ih za krijumčarenje slonovače i rogova nosoroga, pola miliona lažno brendiranih cigareta, i novčanica od po sto dolara tako ubedljivo napravljenih da su ih američki stručnjaci nazvali „superfalsifikatima".„Toliko različitih vrsta krijumčarenih proizvoda i redovna umešanost severnokorejskih diplomata ukazuju na to da su ovi incidenti bili režimsko samofinansiranje," piše Dr Grajtens. „Od ambasada se očekivalo da same pokriju svoje troškove, kao i da deo zarade šalju nazad u Pjongjang."Od 2005., režim naizgled smanjuje obim proizvodnje meta. „Vlasti su spalile sve laboratorije da bi pokazale Amerikancima da ga više ne prave i ne prodaju, ali onda su sve premestili na druge lokacije", kaže jedan od uvoznika uhapšenih prošle godine. Optužnica ga dalje citira: „Sad samo [Severno-Korejci] mogu da obezbede pravi severnokorejski kvalitet robe."Okončanje ovih državnih programa ostavilo je brojne sposobne kuvare bez posla, pa se mnogi danas bave onim što Dr Grajtens zove „hibridnom delatnošću, negde između javne i privatne". Na ovim sivim tržištima uticajni političari uzimaju deo profita koji ostvare mali pogoni po oronulim kućercima ili napuštenim školskim zgradama.Država i dalje tvrdi da „Korejci moralno čistog duha i tela nemaju nameru da prave ili prodaju narkotike", ali jasno je da se ovako velike ekonomske aktivnosti ne sprovode bez znanja vlasti – u ostalom, koji bi totalitarni režim to dozvolio?