Ovaj film od 55 sekundi bi mogao da objasni čitavu karijeru Dejvida Linča

U čast stogodišnjice prvih 'pokretnih slika' braće Limijer, dva filmska stvaraoca – Sara Mun i Filip Pule – su pozvali 39 reditelja iz svih delova sveta (Uključujući i Vima Vendersa, Spajka Lija i Pitera Grineveja) da učestvuju u jednom eksperimentu. Ovim filmadžijama su dali replike kamere koju su koristili braća Limijer, sa jedinom razlikom što je film bio obložen acetatom, a ne nitratom, a morali su da poštuju sledeća tri pravila: snimak nije smeo da traje duže od 52 sekunde, nisu bili dozvoljeni sihnhronizacija niti veštačko osvetljenje, i morali su da snimaju iz samo tri pokušaja.
Sa tim parametrima, Linč je snimio (naravno, duži od 52 sekunde) kratki film pod nazivom „Slutnje nakon zlodela". Dođavola je uvrnut:

Priča – takva kakva jeste – se odvija u pet scena, snimljenih iz jednog neverovatnog pokušaja, što je bilo neophodno, zbog antičke tehnologije kamere. Vredi je raščlaniti, scenu po scenu.

Ovde se dešava mnogo linčovskih stvari: sumorni zvuci ploče koja preskače i električnih pražnjenja, dok sve vreme ide zamamna muzika Anđela Badalamentija; Linčova klasična mešavina prirodnih neobičnosti (živi jelen u trećoj sceni!) i zastrašujuće fabrikacije; leš, dobronamerni policajci i scena u dnevnoj sobi, protkana emocijama. To su u suštini najveći hitovi spakovani u manje od minut!

I priča deluje jasno, kada je pogledaš više od par puta. Dete je ubijeno (nije jasno da li je dečak ili devojčica), i par trenutaka pre nego što joj policija kaže za ubistvo, detetova majka predoseća da će se dogoditi nešto loše. Ova mentalna akcija je ono što se odvija u trećoj i četvrtoj sceni, kada majčino blaženo sanjarenje o budoaru u šumi biva prekinuto košmarnom fabričkom halom.

Kao i uvek kod Linča, mnoga pitanja ostaje otvorena: Da li žene u šumi označavaju nekakav izgubljeni potencijal o kome majka sanjari? Treptava sećanja na sopstvenu mladost, pre nego što se obrela u situaciji u kojoj se nalazi? Da li je soba za mučenje ono što zamišlja da se dogodilo njenom detetu? Ili je ona ta koju muče, dok u njoj ključaju briga i užas, u trenutku kada u kuću uđe policajac?

Naravno, odgovori nisu bitni. U Linčovim delima, nikada to zaista i nisu. Bitnije je da je poenta – dokle god postoji – to kako se mentalni prostor majke otvara i otkriva svetu neku mračnu istinu. Ove dve naizgled različite mentalne slike – lepota šume koja uz bljesak prelazi u industrijsku destrukciju – koje nateraju majku da skoči iz fotelje pre nego što stigne policajac. Um te žene je uspeo da prebrodi vremenska ograničenja – to je priča! (Ovde je obavezno napomenuti da je Linč bio jedan od najrečitijih zagovornika transcendentalne meditacije.)

Pogledajte VIC film: Upoznajte pravog Voltera Vajta:

Prikazivanje podsvesnog je linija koju Linč prati kroz čitavu karijeru. U Glavi za brisanje, Henri Spenser se oslobađa svoje anksioznosti pretvarajući se da u radijatoru u njegovom stanu bitiše jedna žena. u Izgubljenom autoputu, Fred Medison pre smrti od strujnog udara beži iz svesti zamišljajući da je mlad i slobodan. Malholand drajv prikazuje pokušaj ozlojeđene žene da objasni zašto nikada nije uspela u Holivudu.

Šta sve ovo znači za poslednju sezonu Tvin Piksa? Ko će ga znati. Nisam ovde da bih vam rešio taj problem. Ali reći ću sledeće, ako postoje ikakve indicije u Linčovim prethodnim radovima, u sanjivim scenama koje se odigravaju na detaljno osmišljenim statičnim mestima – na primer u hotelu Izgubljeni autoput, u klubu Silencio u Malholand Drajvu, sobi 47 u Unutrašnjem carstvu, fabrici torture u „Slutnjama" – to je da je sklon tome da opisuje kapije između stvarnosti i sveta snova, gde lik pokušava da se sakrije. I mnogo uvrnutih sranja se obično desi na tim mestima, neposredno pre nego što nas stvarnost ponovo usisa nazad.

U Tvin Piksu, ono što očigledno potpada pod ovu kategoriju je Crna koliba. Ako je to tranziciona tačka između stvarnosti i bega, pretpostavljamo da je lik koji vrluda između agent Kuper. Onda bi pitanje moglo da bude - moglo bi! – šta je stvarnost, a šta fabrikacija. A ako je taj deo teorije održiv, da li je moguće da je čitav ovaj krepki grad – prepun reklama za krofne, savršene pite sa višnjama, prokleto dobrom kafom i toliko, toliko mnogo tajni – samo fantazija?

A ako sve ovo pije vodu, sledeće pitanje je: koja je to stvarnost iz koje agent Kuper pokušava da pobegne?

Još na VICE.com:

Dejvid Linč pokreće muzički festival na kom nastupaju svi

Onda kad je ćerka Dejvida Linča snimila "najbesmisleniji film svih vremena"

Kako bi izgledalo "Isijavanje" da ga je režirao Dejvid Linč?