Kakav je osećaj mikrodozirati se drogama?

Poslednjih godina, mikrodoziranje - još poznato i kao uzimanje malenih količina droga poput LSD-ja i psilocibina- je od nečega o čemu svi pričaju u svetu psihodelika postalo percipirano kao super kul tajno oružje koje navodno može pozitivno da utiče na sve, od raspoloženja, razmišljanja do produktivnosti i kreativnosti.

Da li radi ili ne je druga stvar. Svako malo se pojavi studija koja tvrdi da verovatno radi, samo da bi odmah bila propraćena drugom studijom koja tvrdi da verovatno ne radi.

Druga stvar je pitanje da li je bezbedno ili ne. Postoje oni koji veruju da je mikrodoziranje siguran način da se iskuse neke prednosti za koje ljudi tvrde da psihodelici poseduju, ali čak i male doze droga dolaze sa velikim upozorenjem. Nedovoljno je informacija o tome kako korišćenje malih doza supstanci kao što su LSD i psilobicin tokom dužeg vremena utiče na ljude, tako da medicinski stučnjaci mogu samo da zaključe da korišćenje uzrokuje stvari kao što su zavisnost, zloupotreba ili druge efekte po zdravlje.

Droge poput LSD-ja i psilobicina su i dalje ilegalne i nisu regulisane u mnogim mestima tako da postoji rizik da se nikada ne zna koliko droge zapravo neko uzima ili koliko je dobrog kvaliteta. Takođe, psihodelici bi mogli biti opasni za ljude sa postojećim psihološkim, neurološkim ili kardiovaskularnim poremećajima, ili za one koji uzimaju psihijatrijske lekove, jer one mogu uticati na periferni nervni sistem koji može uticati na broj otkucaja srca, intenzitet otkucaja i krvni pritisak.

Ali dvosmislenost nauke oko mikrodoziranja i preostale tabu teme oko psihodelika uopšte nisu sprečili ljude da sami to isprobaju. Izvodeći, u suštini, eksperimente na sopstvenim telima, neki ljudi upoređuju osećaj sa jakom šoljicom kafe, dok ga drugi upoređuju sa stanjem plutanja.

“Počeo sam sa mikrodoziranjem na koledžu”, kaže Džejms, dodajući da tada nije skroz znao šta je mikrodoziranje. On i njegov cimer su koristili ful doze LSD-ja i prosto su hteli da vide kakav bi efekat imale manje doze. Džejms, kao i ostala imena u ovoj priči, je pseudonim koji se koristi da bi zaštitio identitet subjekta od zakonskih posledica zbog korišćenja droga u njiihovoj zemlji.

Od tada, Džejms se mikrodozirao kiselinom u raznim dozama i okruženjima sa različitim ciljevima.

“Imam osećaj da je mikrodoziranje najefektnije onim danima kada želim da budem produktivan- i na poslu i na treningu”, kaže Džejms.

Prema njemu, efekat mikrodoziranja kiselinama je vrlo suptilan i lakše se prepozna ako ste uzeli celu dozu droge.

“Nešto što vam daje jeste samo umno prisustvo, svesniji ste svih misli koje vam lete glavom. Ne organizuje ih, već ih samo izlaže u potpunosti tako da možete da uvidite šta previđate”.

To je razlog zbog kog je bitno imati nameru čak i za mikrodoziranje, kaže Džejms. Nije to nekakva magična droga ili doza, tako da bez namere da bude produktivan on ne bi mogao da koristi efekte svojih mikrodoza na pravi način.

Patriša koja se mikrodozira LSD-jem i pečurkama kaže da joj takođe dosta pomaže kada treba da bude kreativna ili da duboko razmišlja.

“Mikrodoziram se jer imam osećaj da dovodi moj mozak u stanje kada mogu da vidim iz više perspektiva i van mog uobičajenog kalupa razmišljanja i u mogućnosti sam da se lakše povežem sa različitim i naizgled nepovezanim konceptima”, kaže ona.

Nekim ljudima to može zvučati kao osećaj koji se stvara od punih doza LSD-ja ili pečuraka, ali za Patrišu koja je i sama uzimala pune doze je to drugačije.

“Za mene, mikrodoza ne bi trebalo da stvara osećaj kao da ste nužno u nekom izmenjenom stanju svesti. Osećate se poprilično isto kao kad ste trezni, samo je više kao pojačana verzija treznosti”.

To je smernica koju sebi Patriša postavlja - ne bi trebalo da se oseća kao da tripuje ili da joj droga preuzima svest u potpunosti. Više bi trebalo da bude kao neko zujanje u pozadini koje joj i dalje omogućava da funkcioniše.

Poredi to sa osećajem kada popijete baš jaku kafu- opreznost, budnost i stimulisanost, ali bez vrhunca i pada koji se dešava sa kofeinom.

“Sa mikrodoziranjem ne doživljavam vrhunac. Polako se penje i onda samo zaravni i ostane tako do kraja dana”, kaže ona.

Ljudima nekada treba vremena da pronađu dozu sa ilegalnim drogama. Patriša kaže da je njoj trebalo dosta vremena da pronađe režim mikrodoziranja koji zapravo radi i koji je koristan. Uzimala je doze koje su bile prevelike i zbog toga je tripovala onim danima kada nije želela da tripuje.

Ali ne radi se samo o doziranju. Bilo je dana kada se Patriša mikrodozirala bez posebnog razloga, bez zadatka u koji je želela da kanališe svoju energiju. Tim danima, kaže ona, izgubila bi se u petlji beskorisnih informacija.

Adam se takođe mikrodozira LSD-jem i pečurkama, ali za njega to manje iz razloga da bi završavao stvari, a više da bi dozvolio stvarima da se dese. I dalje obavlja sve što treba u toku dana, samo sa boljim raspoloženjem i stavom.

On je uporedio osećaj mikrodoziranja sa osećajem plutanja gde se oseća povezanim sa svojom svrhom a udaljen od anksioznosti i negativnosti.

“Daje mi priliku da vežbam zahvalnost, da vezbam jasnoću i da vežbam

prihvatanje”, kaže Adam.

Naravno, svako može da vežba zahvalnost, jasnoću i prihvatanje bez droga, ali Adam kaže da je mikrodoziranje njemu dozvolilo da iskusi ove stvari na dubljem nivou.

“U stanju sam da obavljam stvari u boljem rapoloženju gde se prosto osećam smirenije”, kaže on. “Nestrpljiv sam da prihvatim sve što dolazi. Odlučniji sam da budem prosto zahvalan i samo da postojim, da se prepustim-to je ono za šta verujem da je jedinstveno za mikrodoziranje što ne mgu da dobijem od drugih stvari”.

Stavovi i mišljenja izneti u ovom članku pripadaju isključivo ispitanicima. VICE ne podržava niti podstiče konzumiranje narkotika/psihoaktivnih supstanci.