Izgubila je muža u Ukrajini. I dalje u potpunosti podržava Putina.

Antsukh, Rusija- Iznad potoka u planinama Dagestana, najjužnijeg regiona u Rusiji, nalazi se svež grob. “Ubajdula, sin Nazhmudinov” isklesano je na granitnom nadgrobnom spomeniku sa zelenom zastavicom vezanom oko vrha.

Narednik Ubajdula Ibragimov, komandant borbenog vozila lokalne mehanizovane pešadijske jedinice, poginuo je prilikom granatiranja tokom ruskog napredvanja kroz južnu Ukrajinu. Njegova supruga Patimat Ibragimova je došla da se pomoli i razgovara sa njegovim grobom.

Njihovo dvoje male dece još uvek ponekad plaču i pitaju za oca, kaže ona. Ali njegova smrt nije poljuljala njenu podršku Putinovoj invaziji na Ukrajinu.

“To samo dokazuje da je ova specijalna operacija vredna toga. Sigurna sam da je bila neophodna” rekla je Ibragimova, koristeći izraz koji je odobrio Kremlj da opiše sukob. “Niko nas nije slušao, ni Amerika, ni druge zemlje koje se boje Amerike. Zato je [Ubajdula] štitio svoju otadžbinu. Mogli su sutra da krenu na nas.”

VICE World News je jedan od retkuh stranih medija koji su mogli da izveštavaju poslednjih nekoliko meseci iz Rusije, gde je čak objavljivanje reči ‘rat’ zabranjeno zakonom. Nakon ovog intervjua, Ibragimova je pozvala nadležne a policija je privela novinare VICE World News-a na ispitivanje. VICE World News je kasnije priveden i na saslušanje u Moskvi.

Od početka ovog rata, Rusija je stavljena pod više sankcija nego Iran ili Severna Koreja, a njena vojka je izgubila između 15.000 i 20.000 vojnika, prema zapadnim zvaničnicima. Daleko od brze pobede, ruska ofanziva je bila prinuđena da se povuče iz Kijeva i Harkova, odustajući od napada na prestonicu da bi se koncentrisala na žestoki rat iscrpljivanja u regionima Donbasa na istoku.

Pa ipak, čini se da podrška sve skupljoj kampanji u Rusiji ne jenjava. Istraživanje projekta Hronike opozicionih akademika pokazalo je da 64% građana podržava “specijalnu vojnu operaciju” u Ukrajini, u odnosu na početnih 59% podrške koju je imala od 24. Februara. Takođe, porastao je i Putinov rejting - sa 71% u februaru na 83% u junu, prema podacima nevladinog anketara Centra Levada.

Zašto toliko Rusa i dalje podržava predsednika i rat protiv naroda koji im je najbratskiju? Ključni razlog leži u njihovom pogledu na sukob koji oni vide kao odbrambeni i bez mnogo prolivene krvi. Zvanično, ubijen je samo 1.351 ruski vojnik, a u zemlji nema više medija koji bi preispitali tu tvrdnju.

“Nažalost, možemo reći da u ovom trenutku nema nezavisnog novinarstva u Rusiji”, rekla je Nadežda Prusenkova, zamenica urednika nezavisnog lista Novaja Gazeta, koji je bio primoran da prestane sa objavljivanjem od početka rata. “Svi su pobijeni, pogašeni, počišćeni i više nikoga nema.”

U međuvremenu, državna propaganda igra na uobičajene emocije i konspirativno razmišljanje kako bi ubedila Ruse da ih Putin brani od egzistencijalne pretnje. Predsednik je invaziju nazvao “neophodnom” merom kako bi sprečio ekstremističku ukrajinsku vladu da sprovede “genocid” nad ruskim govornicima u Donbasu, čija su područja preuzeli separatisti koje podržava Rusija 2014. Godine. Da se oni za ovaj problem nisu pobrinuli, priča se da bi Ukrajina i NATO u nekom momentu napali Rusiju. Državne televizije redovno izveštavaju o navodnoj brutalnosti ukrajinskih “nacista” prema onima koji govore ruski u Donbasu.

“Radi se o Rusima koji bivaju ubijeni svaki dan, što u potpunosti ignorišu vaši zapadni lideri i zapadnjački mediji” rekla je za VICE World News Margarita Simonjan, direktorka državnog servisa RT (Russia Today) i česta gošća na državnim televizijama. “Ne treba nama više teritorije. Mi branimo svoj narod.

Ovakve tvrdnje će uvek imati velikog odjeka u zemlji u kojoj je više od 20 milliona ljudi ubijeno u borbi protiv Hitlerove Nemačke, što je žrtva koja se zasluženo obeležava svake godine 9. maja u Rusiji. Marina Koškina, službenica crkvene kafeterije koja je govorila za VICE World News ispred godišnje parade povodom Dana pobede u Moskvi, rekla je da pošast nacizma ponovo preti svetu, pre svega u Donbasu. Kasnije tog dana, u malom stanu svoje porodice u predgrađu Moskve, ona je tvrdila da je invazija na celu Ukrajinu bila opravdana s obzirom na kulturne i istorijske veze Rusije sa njenim tamošnjim ‘bratskim’ narodom.

Kada smo je upitali da li opravdava smrt hiljada ukrajinskih civila ubijenih tokom invazije, ona je samo vratila razgovor na temu navodnog progona ljudi koji govore ruski.

“Šta je sa životima civila u Donbasu koje granatiraju več osam godina? Ko će prebrojati njihove živote?” pitala je.

Međutim, ruska propaganda je još od sovjetskih vremena bila poznata po svom “štaćemosaovim” odgovoru na zapadne kritike. Iako je istina da su civili sa obe strane ginuli u borbama između ukrajinskih snaga i separatista koje podržava Rusija od 2014, godišnji UN podaci pokazuju da su civilne žrtve tamo pale na 25 u 2021. Državni mediji su na sličan način preuveličali i iskrivili ulogu krajnje desnice u Ukrajini, koja je osvojila samo jedno od 45 mesta na poslednjim parlamentarnim izborima 2019. godine.

Drugo glavno oružje su teorije zavere. Državna televizija je odbacila optužbe za masakr civila u Buči i Mariupolju kao cinične “lažne” osmišljene da okupe podršku ukrajinskom cilju. Kada je prošle nedelje raketa pogodila prepun tržni centar u Kremečuku, ubivši najmanje 20 ljudi, ruski državni mediji su prvo tvrdili da je Ukrajina sama ispalila projektil, zatim da je tržni centar bio prazan i da je Ukrajina lažirala žrtve.

Ova vrsta dezinformacija je gotovo neizbežna, čak i za Ruse koje svoje vesti prate na internetu. Koškina nema televizor, ali pro-kremljovski kanali koje prati u ruskoj aplikaciji Telegram ponavljaju dosta istih tačaka i teorija zavera o tome kako, na primer, Ukrajinci žele da budu ‘oslobođeni’, ili da Poljska planira invaziju na Ukrajinu za zapada. Svi sem jednog od 10 najpopularnijih Telegram kanala u Rusiji podržavaju rat, uključujući i nalog državnog TV propagandiste Vladimira Solovjova.

Porast ovih pogleda na društvenim mrežama nije sasvim slučajan: VICE World News je ranije otkrio da su ruski TikTok influenseri bili plaćeni da šire pro-kremljovske priče o ratu.

Ali neprijatna činjenica je da ovakva propaganda pada na već plodno tlo: stanovništvo koje se seća bolnog gubitka Sovjetskog Saveza i žudi, kao i mnogi ljudi u SAD i drugim mestima, da ponovo vidi svoju zemlju kao veliku. Njima je vraćanje Ukrajine u rusku sferu uticaja korak u tom pravcu.

“Otišli smo tamo da pitamo neke ukrajinske političare zašto se tako loše ponašaju”, rekao je Marinin suprug Mihai. “Moramo samo da određena pitanja postavimo određenim ljudima-mislim da čak postoji i njihova lista.”

Veliko je pitanje da li će Rusi razmotriti svoju podršku kada sankcije počnu da grizu i kada se sve više vojnika bude vraćalo u vrećama za leševe. Zemlja trenutno ostvaruje rekordne profite od nafte i gasa a rublja je najjača od 2015.

Dok porodice Koškin i Ibragimov veruju da je pobeda neizbežna, obe su rekle da bi bile spremne da pošalju svoje sinove da se bore u Ukrajini ako do toga dođe.

Porodica Koškin saopštila je da će njihov sedamnaestogodišnji sin sigurno služiti u vojsci kada bude regrutovan u narednih nekoliko godina, iako misle da će “do tada sve biti gotovo u Ukrajini”.

Hiljadu milja južnije u Dagestanu, gde je najmanje 150 lokalnih muškaraca ubijeno, prema nezavisnim vestima ‘Kavkaski čvor’,  Patimat Ibragimova je rekla da je šestogodišnji Muhaved već pričao o osveti očeve smrti u Ukrajini. Ponekad se čak pretvara da je ruski vojnik koji se bori sa Ukrajincima dok se igra sa svojim rođacima.

“‘Želim da zaštitim svoju domovinu, kao tata. I ja ću ići tamo’ priča mi” objasnila je. “Ako izabere ovaj put, naravno da ću ga podržati, neka ide tamo. Da li treba da ga zadržim? Šta će se dogoditi ako svi budu držali svoje sinove? Ko će nas čuvati?”