Zašto se žene manje drogiraju od muškaraca

Fotografija: žena pokazuje kako je prokrijumčarila drogu na festival u grudnjaku. Foto: Michael Segalov

Od plate, preko građanskih prava do stope oboljenja jetre, žene se – sporo ali sigurno – približavaju rodnoj ravnopravnosti. Ali jedna stvar se tokom godina nimalo nije izjednačila: uzimanje ilegalnih droga.

"Ja sam jedina od mojih bliskih prijateljica koja voli da uzima drogu", kaže mi Emili, dvadesetpetogodišnja asistentkinja u izdavaštvu iz Sarija. "Volela bih da imam tripove sa njima, ali teško je naći bilo koga ko želi to da radi, zato što se devojke ne primaju toliko na to kao momci koje poznajem. Nikad ne bi iznajmile stan preko Airbnb-a sa mnom i posvetile tome čitav vikend, tako da moram da iznajmljujem stan negde s momcima. Uvek sam bila crna ovca."

Ove 2017. godine, uprkos feminizmu u stalnom porastu, sve većem prihvatanju droge u društvu i sve većem broju žena koje u javnosti iskreno i otvoreno govore o konzumiranju droga, muškarci su mnogo produktivniji korisnici od žena. Tako je širom sveta.

U Velikoj Britaniji, žene su prošle godine dva do tri puta manje uzimale drogu od muškaraca. Bizarno, ali rodni jaz kad su u pitanju droge zapravo se samo proširio u poslednjih 20 godina; manje je verovatno da će žene danas uzeti drogu u poređenju s muškarcima nego što je to bilo 1996. godine. Šta se to dešava?

Razlog koji se najčešće navodi je da muškarci vole da rizikuju – a istraživanja to samo potvrđuju: muškarci manje zaziru od kršenja zakona i narušavanja sopstvenog zdravlja. Muškarci su takođe počinioci između 80 i 90 odsto zločina. Međutim, to nije zato što su muškarci nekako urođeno hrabriji ili gluplji: rizikovanje ima mnogo veze sa društvenim uslovljavanjem. Dečake od najmlađeg uzrasta uče da rizikuju dok devojčice ne. To se oduvek doživljavalo kao stereotipno muška osobina.

Ali nije sve tako prosto. Čini se da školarke umeju da pokažu srednjak ovoj teoriji. U uzrastu između 11 i 14 godina, učestalost konzumiranja droga kod devojčica gotovo je identična kao kod dečaka. Štaviše, sa 14 godina, veća je verovatnoća da su britanske školarke već probale drogu nego njihovi drugari iz odeljenja. Između uzrasta od 12 i 15 godina, broj devojčica koje su pile alkohol raste mnogo brže nego dečaka.

Međutim, taj trend se ne nastavlja dugo. Žene dišu za vrat muškarcima u količini alkohola koju popiju tokom zrelog doba, ali od uzrasta od 15 godina pa nadalje, rodni jaz se samo širi kad je u pitanju uzimanje ilegalnih droga. Muškarci uzrasta između 16 i 24 godina su u protekloj godini dvaput više uzimali drogu, a čak triput više kad su u pitanju muškarci uzrasta između 25 i 59 godina.

Kad pogledate te starosne granice, verovatno pomislite da je u pitanju majčinstvo. Istina je da trudnoća i prve godine staranja o detetu mogu biti prilično efikasan protivotrov za uzimanje droga – zahvaljujući svim tim večerima provedenim kod kuće i jezivoj kombinaciji spuštanja sa droga/vrištanja bebe – i ne radi se u svakom pogledu o ravnopravnom partnerstvu: majke moraju da nose bebu i da se porađaju; očevi ne moraju, tako da oni mogu da nastave s uglavljivanjem povremene sesije.

Čak i kad imamo sve to u vidu, kad su u pitanju droge, žensko putovanje kroz zrelo doba ne vodi pravom putanjom do dece i apstinencije, kao što bi neke zvanične statistike mogle da nagoveste. U izveštaju objavljenom u Međunarodnom žurnalu politike prema drogama 2011. godine, 1990-tih i 2000-tih analizirane su navike u vezi s uzimanjem droga 778 žena iz Mančestera i Liverpula, od školskog doba do uzrasta od dvadeset sedam godina. Pokazalo se da neke majke kreću da se voze drugim talasom urađenosti čim im deca dovoljno odrastu da veče provedu kod rodbine ili prijatelja.

"Tokom trudnoće, većina prestaje da uzima droge i to traje sve dok su novi roditelji", kaže mi jedna od autorki izveštaja, Lisa Vilijams, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Mančesteru. "Neke se nikad ne vrate drogama zbog zahtevnih paralelnih života vođenja domaćinstva, roditeljstva i posla. One moraju da se nose i sa svojim identitetom majke, pominju da žele da bude 'dobre' ili 'odgovorne' majke. E sad, uprkos svemu tome, neke se vraćaju uzimanju droga, doduše u umerenijim količinama, čim njihova deca postanu manje zahtevna i imaju odgovarajuću društvenu mrežu koja će se starati o njima kad, na primer, izađu u klabing."

Naravno, tu se ne radi samo o zasnivanju porodice. Preostaje i klaustrofobični moralni pritisak na žene koji sprovodi šire društvo. On započinje još u školi, prema rečima Emili, koja kaže da iako je u njenoj školi za devojčice prikazan video snimak Lee Bets i rečeno joj da će umreti ako bude uzimala droge, u obližnjoj školi za dečake deljeni su leci o različitom dejstvu različitih droga.

Karenca Mur, predavačica sociologije na Univerzitetu u Lankasteru koja je više od decenije proučavala drogiranje na klupskoj sceni, kaže da je društvo oduvek predstavljalo žene kao žrtve droge.  "Percepcija je da su one osetljivije na uzimanje droga od muškaraca, mada na osnovu onoga što znam, većina MDMA slabića su upravo muškarci", kaže Mur. A nju potkrepljuje farmakologija: ne postoji dovoljno dokaza koji govore da su ženska tela podložnija dejstvu droga od muških, baš kao ni da su muški mozgovi skloniji impulsivnom ponašanju od ženskih.

"Žene i dalje bombarduju porukama o potajnom ubacivanju droga u piće, bezbednom povratku kući i kako odvaljenost ne pristaje jednoj ženi", kaže Mur. "Imate onu klasičnu sliku, koja se konstantno iznova objavljuje u novinama, mlade žene kako leži pijana na klupi. Dok se pozitivnom muškom osobinom smatra kad možete da popijete onoliko piva koliko ste teški." Verovatno zbog većeg žiga srama povodom uzimanja droge kod žena, ženska konzumacija droga mogla bi da bude skrivenija od muške.

Mur takođe ističe da, od najmlađeg uzrasta, dečaci i muškarci vrlo često kontrolišu nabavku droge. Zato je muškarcima lakše da kupe drogu, a ženama lakše da se odviknu od nje kad se otuđe od partnera ili brata.

Nisu sve scene uzimanja droga neravnopravne. Neki klupski prostori nude neku vrstu oaze narkotika za žene koje žele da uzimaju drogu a da ih ne maltretiraju idioti. Studije Murove o konzumiranju droga u klubovima širom Velike Britanije pokazale su da u prostorima u kojima se održavaju konkretno dramenbejs i trens događaji, žensko uzimanje MDMA, kokaina i ketamina vrlo je slično muškom.

Ta mesta doživljavaju se kao "dozvoljeni prostori", gde se žene osećaju bezbednije i slobodnije da izađu u psihoaktivni noćni provod. To se ogleda i u zvaničnoj statistici: između uzrasta od 25 i 59 godina, MDMA – droga koja se tesno vezuje za klabing – jedina je supstanca u Britaniji koju žene uzimaju u jednakoj meri kao i muškarci.

Predviđalo se mnogo puta u poslednjih 20 godina da će se, kao i u drugim aspektima života, žensko uzimanje droga izjednačiti sa muškim. To se, međutim, nije dogodilo. Bilo da je to zbog spoljnih pritisaka na žene u društvu, načina na koji funkcioniše trgovina drogom, majčinstva ili nečeg urođenog, još uvek nema konačnog i nedvosmislenog dokaza zašto je to tako.

Možda se, uprkos sve većoj ravnopravnosti i sve liberalnijim zakonima o drogama, budućnost neće ogledati u ravnopravnoj i pravičnoj intoksikaciji među rodovima – već će žene, umesto toga, kako sve više budu okretale leđa drogama, ostajati da gledaju i smeju se dok se momci tripuju u ćošku.

Pratite Maksa na Tviteru.

Još na VICE.com:

Domaće pesme koje će vas uraditi

Dileri droge objašnjavaju svoje marketinške strategije

Kako na Islandu skidaju tinejdžere s droge