Zašto sam prestao da pušim travu

Sa dekriminalizacijom i legalizacijom koje se razmahuju svetom, lako je pretpostaviti da ovih dana svi duvaju vutru. Ali i dalje ima mnogo onih koji se ne klanjaju na oltaru gandže. Za neke, biljke predstavljaju nasilničku prošlost, kao kod sitnog kriminalca koji pravi loše izbore. Druge pušenje odvaja razuma i tera ih da mumlaju paranoične stvari sebi u bradu dok plaču u položaju fetusa.

Prilično smo navikli da pričamo sa duvačima koji misle da bi pušenje trave zaustavilo topljenje polarnog leda ili rešilo izraelsko-palestinski konfilkt. Tako da mislimo da je vreme da se čuje i druga strana – ljudi koji prosto ne mogu da svare parče spejskejka ili povuku dim.

Ovo su njihove priče.

PSIHO FIŠ

Posle fakulteta, počeo sam da koristim travu i ostale psihodelične droge. Pušio sam travu svaki božji dan, i bilo je super. Ali onda su se čudne stvari izdešavale – najednom su počele jake reakcije na travu. Prvi put me je uhvatilo na koncertu Fiša. Stajao sam sa prijateljima, provodili smo se, duvali neku travu i slušali kako Fiš svira Rebu. Onda, odjednom, video sam kako se svet zatvara. Kao da se nebo zamračilo, i ja sam se onesvestio.

Koliko god to bilo zajebano, nisam bio spreman da se odreknem trave. Ali slična stvar mi se desila na Džez festivalu u Nju Orleansu kasnije te godine. Isto sam se osećao posle cimanja iz blanta (srećom imao sam gde da sednem, pa se nisam odmah onesvestio). Takođe, imao sam neke lude zablude. Devojka je trebala da me pokupi sa koncerta i kasnila je nekoliko minuta. Bio sam ubeđen da kasni zato što se kreše sa nekim drugim. Onda sam postao ubeđen da je mrtva i pošao sam sa festivala da tražim njeno telo. Nije imala pojma gde sam i pornašla me je nekoliko sati kasnije kako, potpuno van sebe, lutam ulicom Burbon.

Mislim da je to imalo veze sa drugim psihodelijama koje sam uzimao proteklih godina. Ali svaki put kada bih cimao iz blanta, izgubio bih se do te mere da više nije bilo vredno rizika da duvam. To mi je uništilo toliko divnih trenutaka u životu da mi je sada skroz kul da popijem hladno pivo, ako hoću da se opustim.

ČUDNI ORTACI

Prestao sam da duvam posle jedne lude noći kada sam imao 19 godina. Uglavnom, proveo sam nekoliko sati vareći sa visokim beskućnikom koja svira harmoniku u napuštenoj kući koja nema struje. Moj prijatelj koji nosi djembe i ja upoznali smo tog ludaka dok smo svirali na ulici. A pošto smo bili hipi duvači, nije nam bilo uopšte neobično da odemo sa njim do te jezive straćare i zapalimo. Ali oko dva ili tri ujutru, moj drugar me je napustio da bi odbacio još jednog našeg drugara. Tako da sam sedeo sam u ovoj oronuloj zgradi sa svojim novim poznanikom, koji je ličio na čarobnjaka i stajao bi na otprilike 20 centimetara da nije bio pogrbljen nad ogromnim štapom od grane.

Bio sam stvarno jebeno naduvan do kraja večeri. Tako da nisam potpuno siguran šta se desilio posle. Ili je Gandalf potegao nož, ili je govorio o potezanju noža, ili se sećao ljudi koje je izbo nožem kada je bio u Vijetnamu… Šta god da je bilo u pitanju, iznenada sam bio siguran da će ovaj veteran da me šrereža kao ribu i da će se igrati mojim vitalnim organima. Na kraju, moj drugar se vratio i odvezao me je do kuće njegovih roditelja, gde sam odspavao svoju naduvanost u jednoj od gostinskih soba. Nisam pušio blant ili slušao Fiš od tada. Biti hipi je jebeno opasno.

LUDE GRICKALICE (LUD PORIV ZA HRANOM)

Na fakultetu, cirkanje radnim danima je bio moj trip. Jedini problem sa tim je mamurluk na predavanjima - dok nisam otkrio da je duvanje isto toliko zabavno samo bez ubistvene glavobolje sutradan

Tako sam svake noći duvao sa mojim stondiranim cimerima. Sve je bilo savršeno dok nisam počeo da radim u pekari koja je prodavala fensi kolače. Kada bih završio smenu, poneo bih kući hranu u vrednosti od 50 dolara za koju sam govorio sebi da ću podeliti sa cimerima ili jesti narednih nekoliko dana. Naravno, to se nikada nije desilo. Umesto toga, naduvao bih se i zaronio u sve kroasane i vekne francuskog hleba. Bilo je odvratno.

U jednom trenutku, sam morao da prestanem da pušim zato što bih od prožderavanja svih tih peciva bio pun i naduven i imao sećerne noćne more. A sutradan za vreme predavanja, stalno bih išao u klonju da serem. Tako da da, prestao sam da pušim travu jer bi mi grickalice opustošile debelo crevo.

ZLOČIN I KAZNA

Pušio sam i prodavao mnogo trave na fakultetu. Mislim, ima smisla - ako ćeš da budeš duvadžija, mogao bi i da valjaš. Nisam bio neka dilerčina ili tako nešto, ali bih svake nedelje kupio oko 200 grama i od profita plaćao svoju naviku. Bio sam prilično prepreden i držao svoje sranje u crnoj kožnoj torbi.

Bilo je strava - dok me nisu uhvatili.

Vozikao sam se okolo sa ortacima, koji su izgledali kao da su radili mnogo dopa, i naravno da su nas zaustavili. Pandur je procenio da smo "sumnjivi" i doveo jebenog psa za drogu. Imao sam otprilike 30 grama u torbi i ker ih je namirisao.

Imao sam sreće, jer u Vermontu, ako imaš manje od 60 grama i mlađi si od 21 godinu, u očima zakona nisi diler. Zato nisam ležao u zatvoru. Morao sam da odradim to nešto što se zove diverzija, gde su mi dali test za drogu i poslali kod terapeuta.

Moj prvi terapeut je bio užasan, ali drugi je bio stvarno dobar i on je zaslužan za to što sam ostavio vutru. Dok njega nisam upoznao bio sam siguran da ću se, čim prestanu sa testiranjem, vratiti na staru rutinu. Ali uspeo je da me natera da razmišljam drugačije tako što je jednostavno rekao istinu: ne postoji način da saznam da li će mi život biti bolji sa ili bez vutre osim ako ne prestanem na kratko i uporedim.

Kasnije, kada se diverzija završila, shvatio sam da se svaki put kada pušim osećam nezadovoljno, anksiozno i paranoično. Donosio sam loše odluke i nisam razmišljao trezveno jer sam pušio to sranje svaki dan. Tako da sam prestao i moj život se poboljšao. Dobijao sam bolje ocene i postao sam svesniji šta radim i gde idem u životu. Ne kažem da trava negativno utiče na sve, ali moj život je sjebala. Prošlo je deset godina otkada nisam popušio ništa, a nisam se ni okrenuo za sobom.

LET IZNAD KUKAVIČJEG GNEZDA

Mislim da je esid uništio to kako me trava radi. Jednom sam imao loš trip da sam uradio nešto nepopravljo po moju perspektivu. Radio sam trip sa prijateljem u kući mojih roditelja na jezeru, koja izgleda kao kabina koja sedi na vodi. To je idilično malo mesto, ali je u meni probudilo neka ozbiljno mračna i potisnuta osećanja. Možda zato što je ispunjena kućicama za ptice moje majke i čudnim malim drangulijama. Dok sam tripovao, zbog nečega u vezi sa tim stvarčicama, osećao sam se neverovatno tužno i vezano. Osećaj je bio toliko dubok, da ga je teško opisati rečima. Osećao sam se kao dete ali na loš način, kao da ja nisam taj koji kontroliše svoju sudbinu i svoje odluke. Toliko je bilo traumatično, da sam se preselio na selo da otresem trajne posledice toga.

Nažalost, od kada sam imao taj trip, svaki put kada pušim travu, vratio bih se direktno na taj napet i užasan osećaj. Cimanje iz blanta vraća me u panični napad. Kao da moje misle van kontrole počinju da se trkaju i ja ne mogu da ih savladam Sve na šta pomislim postane izokrenuto, čak i stvari zbog kojih sam se dobro osećao. Počeo sam da se pitam, zašto su moji prijatelji moji prijatelji? Oni zapravo samo hoće da me iskoriste..To je toliko porazno da nisam mogao da se povežem sa drugim ljudima. Zamislite da imate ovaj napet osećaj dok blejite sa drugarom koji samo hoće da podeli džiont u parku a vi završite sklupčani mrmljajući paranoične stvari sebi u bradu. Dobro sam.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu