​Kako je tverkovanje postalo neverovatan skandal u Rusiji

Tverkovanje je na prečac osvojilo zemlju Vladimira Putina, i izaziva sve više negodovanja puritanaca i konzervativaca.

Nalazim se u jednoj galeriji u južnom Londonu, stojim na sve četiri na betonskom podu i pokušavam da tresem dupetom. Trezna sam. Ovo nije samo razbibriga: pokušavam da ponovo otkrijem veliku žensku moć praistorijskog sestrinstva.

Prisustvujem radionici tverka koju vodi brazliska umetnica Feni Sosa, koja veruje da je tverkovanje način da se povežeš sa mudrošću drevnih veštica. „Ovi plesovi su bili slavljenički rituali i terapeutska praksa", objašnjava mi Sosa. „Tverkovanje potiče iz crnačke kulture u Nju Orleansu, i njime obeležavaš teritoriju, govoriš da si živa, lepa, i da si prisutna. To nisu samo kul pokreti koje možeš da izvodiš u svojoj sobi ili pred kamerama, to je nešto što moraš da izvodiš na javnom mestu. Tek tada tverkovanje ima pravu moć".

U mojoj rodnoj Rusiji, sa tverkovanjem u javnosti se ne treba šaliti. Ove godine se dogodilo nekoliko incidenata koji se mogu nazvati samo tverk skandalima, kada su devojke koje su plesale u javnosti naišle na osudu javnosti, moralizatorske proteste, pa čak i sudske presude.

Prvi skandal iz aprila uključuje video snimljen na jednom školskom koncertu u Orenburgu, ruskom gradu koji se nalazi u blizini granice sa Kazahstanom.

Plesna trupa učenica, obučenih u kostime pčela, izvela je ples zasnovan na tverkovanju, inspirisan Vinijem Puom. Klip je postao viralan, na zgražavanje ruskih vlasti, i oformljen je specijalni komitet da ispita sve dečje plesne trupe u regionu.

Dve nedelje kasnije, video snimak šest devojaka koje tverkuju u Novorusijsku, na jugu Rusije, privukao je pažnju javnog tužioca. Monumentalna skulptura koja se na snimku nalazi iza njih je spomenik iz Drugog svetskog rata pod nazivom „Malaja zemlja", podignut u znak sećanja na sovjetsku vojnu pobedu nad nacistima. Ovoga puta, tri žene su završile u zatvoru na 10 do 15 dana za sitno huliganstvo, a još dve su morale da plate kaznu. Majka jedne maloletne plesačice je takođe morala da plati kaznu zbog toga što nije uspela da pravilno utiče na razvoj svoje ćerke.

U septembru je jedna dvadesetjednogodišnja plesačica osuđena na deset dana zatvora kada je snimila svoje tverkovanje ispred još jednog spomenika iz rata, ovog puta u malom graudu Počepa, u brijanskom regionu. Roditelji još tri plesačice – uzrasta između 12 i 15 godina – morali su da plate kazne. Ruske vlasti su obavile istragu u školama koje pohađaju te devojčice, a otac jedne od njih, major u vojsci, bio je prinuđen da zatraži prekomandu u neku drugu vojnu bazu.

Koliko god da su smešne, ove nadrealne priče moramo da stavimo u kontekst toga šta danas znači biti žena u Rusiji, gde su ženska prava u velikoj meri ugrožena – ova zemlja još nema zakon o nasilju u porodici, na primer. Prema kriznom centru ANNA, koji se bavi problemima nasilja nad decom i ženama, svaka treća žena je žrtva fizičkog nasilja svog muža ili partnera. U zemlji u kojoj vlada Vladimira Putina računa na podrušku ruskih tradicionalista i konzervativaca, feminizam se i dalje smatra za ružnu reč.

Pavel Astakov, poverenik za prava deteta, koji je u svojoj izjavi pčelinji ples učenica nazvao „vulgarnim i uvredljivim", nije imao primedbi kada se jedan šef policije u Čečeniji oženio sedamnaestogodišnjom devojkom. Umesto toga, njegov komentar je bio da žene na Kavkazu ranije seksualno sazrevaju. Na neki način, skandali sa tverkovanjem u ovoj zemlji podsećaju na svetski čuveni slučaj „Pusi rajot": radi se o Ruskinjama koje plešu na mestu koje je proglašeno neprikladnim, i zbog toga bivaju kažnjene. Iako ove plesačice koje tverkuju možda nemaju političke namere, njihov čin neminovno postaje politički u represivnoj državi – i zbrka koja usledi odslikava stav ruskog društva prema ženskom telu.

Ali ovi skandali nisu umanjili rast popularnosti tverkovanja u ovoj zemlji, i kursevi se organizuju u plesnim studijima širom ruskih gradova. Intervjuisala sam Janu Mosokinu, instrukturu tverkovanja i plesanja zadnjicom u plesnoj školi „Vozduh" u Moskvi. Drži dva časa tverkovanja nedeljno, grupama od 5 do 20 ljudi. „Mislim da ima mnogo razloga da neko nauči da tverkuje. Neke devojke dolaze zato što vole hip hop i žele da nauče da plešu uz njega, a neki plesači žele da shvate naš stil", kaže ona. „Na časovima ih prvo učimo kako da se kreću, kako da razumeju svoje telo i kontrolišu ga. Kada si u stanju da kontrolišeš svoje telo, samopouzdanje dolazi samo po sebi".

Ni u upravi „Vozduha" se ne plaše toga kako ruske vlasti gledaju na tverkovanje. „Ne plašimo se skandala, jer tverkovanje za nas nije ništa kriminalno ili prljavo", kažu oni, pre nego što dodaju, „ali ipak, postoji starosna granica za ovaj kurs. Samo stariji od 18 godina mogu da ga pohađaju".

Za Mosokinu, tverkovanje je pre svega fizička vežba. „U Rusiji tverkovanje prati gomila stereotipa i ekstremna pažnja. Iz nekog razloga, većina devojaka misli da su za tverkovanje važni samo tesni šortsevi i dokolenice, a da je profesionalna tehnika sekundarna. Tverkovanje nije lak ples, moraš da budeš u dobroj fizičkoj formi".

Stilistkinja i feministkinja iz Moskve, Olesja Iva, već šest meseci uči da tverkuje. Slučajno je otkrila ovaj ples kada ju je neka prijateljica povela na jedan čas, iako ju je privukao i pre, preko muzičkih video spotova. „Mislim da je tverkovanje veoma dominantan ples, u suštini", kaže Iva. „Tu se radi o seksu, jer su kretnje donjim delom tela u svim pravcima seksi".

Da li misli da je ići na kurs tverkovanja u Rusiji feministički čin? „Stvarno je energično, moćno i dominantno, čak je pomalo i muškobanjasto. Verovatno na to misliš, kada govoriš o feminizmu. Ali to možeš da kažeš samo kada kopaš malo dublje, jer žene koje ga uče ne razmišljaju o takvim stvarima… ali moram da kažem da su mnoge moje drugarice feministkinje, i sve idemo na kurs i volimo tverkovanje".

Još jedan entuzijasta za tverkovanje, Olga Kovaleva, radi kao asistentkinja stiliste i pohađa časove u studiju „Xdance", koji se nalazi u blizini parka Gorki u Moskvi. Otkrila je tverkovanje preko ljubavi za hip hop, kada je videla takmičenje na „Faces&Laces", muzičkom festivalu i sajmu u Moskvi („Energija je bila neverovatna, pokreti opčinjavajući".).

„Ljudi žele da nauče da tverkuju iz niza razloga. Mnogo ljudi želi da se oproba u nečemu novom. Ono ti daje slobodu i samopouzdanje, to je naporna fizička vežba, a na kraju krajeva, zabavno je. Atmosfera na časovima je sjajna, i napuniš se energijom za narednih nekoliko dana", kaže ona.

Kada je reč o tverkovanju, nemoguće je nepomenuti pitanja kulturološkog prisvajanja i rasizma. Kao što je Fani Sosa istakla, ovaj oblik plesa vodi poreklo iz crnačke zajednice u Nju Orleansu. Velika je verovatnoća da je 99 posto devojaka koje uče da tverkuju u plesnim studijima u Moskvi i Sankt Petersburu bele rase. Iako pitanje rase u Rusiji nije jednostavno – mnogo Rusa ima tatarske, jevrejske, ukrajinske, gruzijske, centralno-azijske ili jermenske krvi, zahvaljujući mobilnosti u nekadašnjem Sovjetskom Savezu – u zemlji ima malo crnih ljudi. 2009. godine BBC News je izvestio da u Moskvi, gradu sa deset miliona stanovnika, živi svega 10 hiljada Afrikanaca. Ali pitanja prisvajanja ili etniciteta ne muče mnogo ruske tverkerke, koje su raznih uzrasta i zanimanja.

„Ima mnogo mladih devojaka od 20 do 25 godina, ali nađe se i po koja žena od 40", kaže Kovaleva. „Moja najnovija grupa je sastavljena uglavnom od žena tih godina. Nisam sigurna zašto dolaze da tverkuju, možda da bi iznenadile svoje muževe. Dolaze žene raznih zanimanja, uglavnom one koje se ne bave nekim kreativnim poslom, već rade u administraciji".

Komentar Kovaleve o „iznenađivanju muževa" nameće još jedno pitanje koje je vezano sa tverkovanjem: muški pogledi. Koliko god da ovaj oblik plesa ženama daje moć, efekat može da bude umanjen ako to rade samo da bi ih muškarci gledali. „Da li je moguće da želiš da budeš predmet požude, kada si subjekt požude", pita se Fani Sosa, kada sam joj to pomenula. Da li je moguće da želim da za mojim telom pasivno žude kada stanem na centralno mesto i tverkujem? U tom trenutku sam i subjekt požude, jer se to zasniva na izboru".

A Rusi jednostavno ne dolaze na časove tverkovanja – na časovima tverkovanja nema muškaraca. A iako je pozitivan pogled na telo i dalje novost u društvu koje je opsednuto vitkim telima i konvencionalnom ženstvenošću (pokušajte da u moskovskom metrou prebrojite devojke koje na posao idu sa visokim potpeticama i razumećete), kod tverkovanja je bitno tresti debele delove tela koji bi, po ruskim konvencijama, trebalo da ostanu mršavi, izvajani, ili jednostavno nevidljivi.

„Najbolje su one koje svakodnevno vežbaju tverkovanje. U ovom plesu su najvažniji preciznost i repezicija, a ne figura", slaže se Olga Kovaleva. Svi sa kojima sam razgovarala su istakli da je tverkovanje za sve, bez obzira na formu, uzrast, pa čak i pol. Čak i ova mala oaza tolerancije u današnjem relativno ksenofobičnom ruskom društvu je više nego neobična.

„Dolaze devojke svakakve građe, od veoma mršavih, do veoma zaobljenih, i to nije bitno", kaže Olesja Iva. „To je kao onaj video kada Niki Minaž u bekstejdžu tverkuje sa modelima Aleksandra Vanga. Najvažnije je imati jake mišiće u zadnjici i u nogama".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu