Koliko bi trebalo da se plašim terorizma

Iz kolumne „Koliko bi trebalo da se plašim?"

U kolumni „Koliko bi trebalo da se plašim?" VICE-ov novinar i žrtva generalizovanog anksioznog poremećaja Majk Perl želi da kvantifikuje stravičnost sveta u kojem živi. Nadamo se da će vam ovo pomoći da mudro odredite mesto tom najdragocenijem prirodnom resursu: svom strahu.

Islamska država je preuzela odgovornost za užasavajući teroristički napad u Belgiji, u kome je stradalo 34, a ranjeno na stotine ljudi, zbog čega su svetske vođe u svojim izjavama u kojima su izražavale žaljenje i solidarnost sa narodom Belgije obećale i akciju protiv islamskog ekstremizma.

U ovakvim vremenima, moje nesvesno preuzima. Osetim se mnogo bolje kada vesti o smrti i haosu zamene ljudi koji govore o osveti. Na primer, odmah posle jedanaestog septembra, imao sam običaj da nosim trenerku sa teško naoružanim likovima iz filma Vod, na kojoj je pisalo „Nađi i uništi", ispod čega sam naškrabao ime „Osama Bin Laden". Sada me je sramota, ali kada sam imao 17 godina, pomisao na osvetu je činila da se manje plašim.

Ali tinejdžeri i obični građani ne bi trebalo previše da brinu zbog terorista, po vojnom analitičaru i autoru Brajanu Majklu Dženkinsu. Dženkins je viši savetnik korporacije RAND specijalizovan za terorizam, neutralne analitičarske organizacije sa sedištem u Santa Moniki, Kalifornija. On mi je rekao da vojska i vojni savetnici treba da se brinu oko toga kako da reše problem terorista. „To je naš posao. To je posao vlade. Vaš posao je da ne brinete previše."

U reakciji na napade prošle nedelje, republički predsednički kandidat Ted Kruz je rekao nešto slično. „Godinama je Zapad pokušavao da poriče da postojanje ovog neprijatelja omogućuje kombinacija političke korektnosti i straha", rekao je Kruz, „Više ne možemo sebi da priuštimo ni jedno, ni drugo". Kruz je odavno jasno rekao da želi hladokrvno da počisti sve teroriste u stilu Terminatora. I naravno, nekim ljudima je u opisu posla da ga obavljaju bez ikakvog straha – na primer, 6. tim specijalaca Foka. Ali kada si običan građanin, teško je živeti u svetu sa teroristima, a da ih se makar malo ne plašiš.

Politička istraživanja terorizma obično imaju uznemirujuće naslove kao što su „ Umanjenje rizika od terorizma u tržnim centrima: analiza potencijalnih bezbednosnih opcija ". Ali to što su stručnjaci dobro proučili bezbednost u tržnim centrima ne znači da su naši tržni centri u neposrednoj opasnosti. „Fokus je na tome kako da unapredimo bezbednost, i učinimo određene stvari da bi predupredili napad", kaže Dženkins. „Vlade treba da budu zabrinute zbog napada u okviru njihove jurisdikcije, a u slučaju Odeljenja bezbednosti domovine, to je tlo Sjedinjenih Država."

Ali ne razgovara se na ovakav način sa pojedincima koji deluju kao da su na rubu panike. Njegova poruka za ljude kao što sam ja je jednostavna: „Udahni duboko."

U danima koji dolaze, biće paranoje. „Ljudi će viđati više sumnjivih naprava, da, zato što su svi puni zebnje", kaže Dženkins. Sveukupni nivo straha, objašnjava on, biće pogoršan većim brojem malicioznih smicalica i mogućim pretnjama bombama, većom rigoroznošću obezbeđenja na aerodromima, i većim prisustvom policije u javnom saobraćaju. „To su preventivne mere", kaže Dženkins. „To ne znači da neko zna neku tajnu informaciju koju ti ne znaš."

Ali vratimo se na osnovne činjenice: koliko je verovatno da će me razneti neki terorista dok čekam da kupim kartu za bioskop? Prema Novoj američkoj fondaciji, od jedanaestog septembra je zbog terorizma stradalo 103 Amerikanca. Tokom tog istog perioda, od 2000. do 2010, otprilike 108 Amerikanaca je stradalo tako što im je pao televizor na glavu, prema Komisiji za bezbednost proizvoda. A sa 72 smrtna ishoda, u pucnjavama u kući je samo tokom 2016. stradalo više Amerikanaca nego od terorizma u proteklih 15 godina, prema VICE evidenciji masovnih pucnjava.

„Govorimo o nečemu za šta je verovatnoća slična onoj da dobiješ sedmicu na lotou", kaže Dženkins. „Ja kupujem loto tikete i zamišljam šta bih radio sa svim tim parama, ali ne planiram svoju finansijsku budućnost pod pretpostavkom da ću dobiti na lotou."

Ali postoji jedan aspekt terorizma kog se vredi plašiti, iako se ne radi o telesnim povredama.

Prema Farisu Tumi, programskom šefu zaduženom za traumatični stres na Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, „Anksioznost i depresija izazvani terorizmom mogu da ugroze – barem inicijalno – veliki broj ljudi odjednom, i značajno uvećaju izazove za sistem zdravstvene zaštite". Deo fondova njegovog programa, kako je napisao za VICE u mejlu, odlazi na tekuću studiju posledica trauma koje je izazvao terorizam po opšte zdravlje.

Takođe, politička budućnost je neizvesna, i terorizam je jedna od stvari koje to čine strašnim. Na primer, ako se plašite Islamske Države, prema Dženkinsu, svet neće biti spasen time što ćete je oterati iz regiona koji kontroliše. Čak i kada bi opsežna vojna operacija predsednika Trampa uspela u nameri da okonča okupaciju Rake, Mosula i Faludže, „Borci Islamske države bi obrijali brade, otišli u ilegalu i ostali u Iraku da nastave svoju borbu", kaže Dženkins.

„Najveća opasnost je u tome što terorizam zaista uspeva, u smislu da izaziva strah i uznemirenost. To je suština terorizma", prema Dženkinsu. Drugim rečima, kolutajte očima koliko god želite, ali izgleda da je „strah kao takav" ono što je najstrašnije u vezi sa terorizmom. Strah, objašnjava on, „može da nas navede da radimo stvari koje bi bile kontraproduktivne i štetne po našu demokratiju. To je opasnost."

I dok zbog vesti da snage zakona i reda raskrinkavaju terorističke zavere možda imamo prijatan utisak da vlasti na sve strane hvataju teroriste pre nego što mogu da nam naude, možda postoji jedan strašan podtekst u tim pričama: ugrožavanje naših ljudskih prava. Po izveštaju Hjuman Rajts Voča iz 2014, otkriveni su dokazi za kršenje prava kod 30 odsto slučajeva hapšenja zbog terorizma koje su proučavali.

Ali vredi primetiti da ona stara izreka, „ako vidiš nešto, reci nešto", sve u svemu nije toliko rđav slogan. U sjajnom primeru da paranoja može da bude korisna, pre četiri meseca je anonimna dojava zaustavila jednog čoveka u Ričmondu, u Kaliforniji, koji je optužen da gomila bombe.

Navodni terorista, Ričard Cili, je bio Trampova pristalica, i policija kaže da mu je plan bio da diže Muslimane u vazduh.

Konačna presuda: Koliko bi trebalo da se plašim terorizma?

2 od 5, uz normalne mere opreza.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu