Ko su seksualni surogati i šta rade

Za mnoge ljude, seksualna disfunkcija jedna je od onih stvari o kojima se ni ne priča, a kamoli preduzima nešto u vezi s njom. Naravno, imate silne neobično agresivne oglase u podzemnoj i televizijske reklame — da ne pominjem napadne mejlove koji zatrpavaju naše kolektivne inboksove — ali bez prave rasprave o tome šta se dešava (ili ne dešava) u postelji. Seksualni surogati, koji su postali nešto poznatiji zahvaljujući filmu Sesije iz 2012. godine, nude učenje putem prakse; pomoć klijentima u njihovim problemima uz vrhunsko seksualno izlečenje.

Mark Šetak je surogatski partner sa dozvolom IPSA-a iz San Franciska. VICE je razgovarao s njim o tome zašto su njegove usluge nešto više od običnog pomoćnog ručnog rada kad vam je najpotrebniji.

VICE: Šta radi surogat?

Mark Šetak: Ova praksa zasnovana je na radu Mastersa i Džonsona, gde terapeut, klijent i surogatski partner rade planske i neplanske vežbe kako bi pomogli klijentu da postane samosvesniji i razvije veštine emotivne i fizičke bliskosti. Da bude bolji u komunikaciji, društvenim veštinama neophodnim za dejting, opuštanje, senzualno i seksualno dodirivanje. Dok prolaze kroz taj proces, klijenti imaju odnose sa surogatskim partnerom. Malo se više otvaraju kad govore o svojim osećanjima, lakše im pada emotivna bliskost. Rade razne male vežbe…  to vam je kao lečenje fobija, gde obično počinjemo sa milovanjem lica, koje ume da bude veoma intimno, da bi na kraju skinuli odeću, otvoreno pričali o svojim telima i lagano prešli na milovanje leđa i prošli kroz sve one interakcije kroz koje prolaze mnogi ljudi u vezama – jedino možda malo brže. Između dva sastanka sa surogatskim partnerom, klijenti razgovaraju sa terapeutom o tome kako im je bilo sa surogatom — kako im je bilo kad smo radili milovanje, kad smo pričali o delovima tela, kad smo lagano radili vežbe dodirivanja i disanja.

Zašto ste poželeli da postanete surogat?

Išao sam na seksualnu terapiju da bih otkrio silne nove stvari o sebi posle razvoda. Terapeut mi je jednom rekao: "Jeste li ikad razmišljali o tome da postanete surogatski partner?" Ja sam mu na to odgovorio: "Šta li je to, zaboga?" Bilo je to praktično ono što sam ionako već radio u svojim neobaveznim seksualnim odnosima. On je rekao da bi trebalo da probam. Proces prijavljivanja je složen — morate da napišete mnogo toga o sopstvenom seksualnom razvoju, detinjstvu, kako doživljavate seks. To je jedan dug tekst. Zatim morate da dobijete preporuke profesionalaca iz oblasti seksualne terapije. Pomislio sam da je to nešto što bi me možda zanimalo da radim. Mislio sam da bih možda bio dobar u tome. Lepo je pomagati ljudima. A seks je super važan; dakle, ako možete da pomognete nekom da ima bolji seksualni život, utoliko bolje.

Kako izgleda obuka?

Imate 120 sati detaljne obuke. Potom nekoliko godina radite kao stažista uz nadzor mentora i primate klijente kao stažista. Morate mnogo da pišete o tome kako su vam prošle sesije, čak i kad dobijete dozvolu za rad. Morate da provedete nekoliko godina radeći kao stažista.

Da li vaša devojka podržava vaš posao surogata?

Otvoreni smo jedno prema drugom — zajedno smo već skoro deset godina, a ja ovo radim osam godina. Kad sam se prijavljivao za to, ona mi je rekla: "O da, bio bi sjajan u tome." Takođe, svoj odnos smo započeli u otvorenoj vezi, tako da viđamo i druge ljude. Ali ona zna da je ova vrsta posla meni važna, zna da sam dobar u tome. Lepo je pomagati drugima sa njihovim seksualnim problemima.

Zašto bi ljudi tražili pomoć surogata (umesto običnog seksualnog radnika)?

Većina muškaraca ili prerano svršava ili ima erektilnu disfunkciju. Mnogi od njih traže ženskog surogata da bi im pomogao da se malo više opuste i razreše te svoje probleme kako bi postali uspešniji u svojim seksualnim životima. Ponekad ljudi imaju samo običnu anksioznost u društvu ili su upravo izašli iz problematičnih ili nasilnih veza. Tu su ljudi sa invaliditetom. Zatim, transrodni ljudi koji imaju neke nove delove tela i nisu sasvim sigurni kako oni funkcionišu ili šta da rade s njima. Ljudi sa seksualnim traumama — silovanje ili incest — koji žele da povrate svoju seksualnost. Neke žene imaju probleme sa penetracijom kao što vaginizam, što je nesvesna kontrakcija vaginalnih mišića — ona ne dozvoljava prodor čak ni prsta. Morate da pronađete način kako da ih opustite. Postoje specijalni alati po imenu dilatori koje koristimo da im pomognemo da prođu kroz te procese.

Ko su vam uobičajeni klijenti?

Većina mojih klijenata su žene u četrdesetim, pedesetim, šezdesetim, koje su ili device ili nisu doživele orgazam, ili osećaju da ne mogu da budu intimne sa nekim.

Mark Šetak, seksualni surogat. Foto via Mark Shattuck.

Koliko dugo vas ljudi obično viđaju?

To može da bude od pet do 100 sesija; zavisi od toga ko je klijent i koliko novca ima. Ovo nije jeftina vrsta terapije. Oni plaćaju za seksualnu terapiju koju obično ne pokriva zdravstveno osiguranje, a isto toliko plaćaju i za seksualnog surogata, što naročito ne pokriva zdravstveno osiguranje. To nije jeftina aktivnost.

Ispričajte nam, korak po korak, šta se obično desi?

Najčešće me kontaktira seksualni terapeut i kaže mi: Imam potencijalnu klijentkinju, evo šta su njeni problemi, možemo li svi da se sastanemo. Klijentkinja je najverovatnije išla na terapiju već nekoliko godina i terapeut je najverovatnije pričao s njom o mogućnosti viđanja sa surogatskim partnerom. Dakle, one su obično spremne da prođu kroz taj proces. Imam 50 godina i nikad nisam doživela orgazam. Majku mu, pa mislim sa sam spremna da doživim orgazam. Žene često dođu i kažu: "Želim da me neko dovede do orgazma." One misle da će se pojaviti neki iskusni seksualni bog i dovesti ih do orgazma. Mi to ne radimo tako. Razvijamo odnos da bi one mogle da se opuste u sopstvenim telima. Moraju prvo da budu intimne same sa sobom. Nijedan muškarac vas neće dovesti do orgazma. Morate da budete u stanju da to uradite sami.

Da li se ikad emotivno vezujete?

Svaki put. Ako želite da radite ovaj posao, praktično morate da se podate drugima. Ako ste terapeut, delite možda pet odsto svog privatnog života sa klijentom. Mi surogatski partneri delimo 80 odsto svojih života. Viđam se sa klijentkinjama u sopstvenom stanu. Koristimo moj krevet. Često moram da perem posteljinu. Za razliku od običnog terapeuta koji može da ima i do 20 klijenata nedeljno, mene to mnogo više emocionalno iscrpljuje i više je nalik pravoj vezi, tako da u istom periodu držimo najviše četiri ili pet klijenata. Lično najčešće ne vodim više od dva klijenta istovremeno, samo zato što imam i svoj regularan posao. Nisam u mogućnosti da postignem više od toga.

Dakle, vi 'raskidate' sa njima svaki put kad obavite posao?

Svakako je teško s tim izaći na kraj. Zaljubljivao sam se u svoje klijentkinje, moje klijentkinje su se zaljubljivale u mene. To je dobro — mislim, sve veze se na kraju okončaju tako da vi praktično pokušavate da oponašate pravu vezu. Krećete sa komunikacijom i bolje se upoznajete, postajete intimniji jedni s drugim. Čim ste raščistili šta su im ciljevi — da li da se opuste u svojim telima ili skinu gole pred muškarcem ili da mogu da idu na dejt i drže se za ruke i ljube ili da imaju snošaj — vi ste prosto svesni kad ste počeli te ciljeve da ostvarujete.

Koje je vaše najneobičnije iskustvo?

Trenutno imam klijentkinju sa cerebralnom paralizom. Ona ne zna kako će se njeno telo ponašati kad pokuša da se upusti u seks. Osobe sa invaliditetom ili ograničenom sposobnošću kretanja; možda neko u kolicima ili šta god; morate da provalite kako da ih opustite. Kako da se oni fizički opuste i budu seksualni sa partnerom? Da mogu da kažu: 'Ne mogu da pomerim nogu; možeš li da podigneš moje stopalo i koleno, pomeriš ih tamo kako bih imala bolji pristup tvom tome-i-tome a da ti možeš da imaš pristup meni ovde'. Ta vrsta komunikacije — koju često mi koji smo sposobni uzimamo zdravo za gotovo. Samo ćemo da se prebacimo i isprobamo nov položaj, čak ni ne pričamo o tome.

Šta je najveća zabluda u vezi s vašim poslom?

Prvi put kad pokušate nekom da objasnite, momcima pogotovo, oni su u fazonu: "Možeš da jebeš ribe za lovu, čoveče. Zvuči genijalno." Zapravo ne radimo to — to je jedan dugotrajan proces. Ponekad prođe i deset sesija pre nego što uopšte skinemo odeću.

Da li ste zbog ovoga i sami postali samouvereniji?

Imam 54 godine, nemam više telo Adonisa i ne izgledam kao Bred Pit. Pa šta? Baš kao ni većina ljudi. Neki od ljudi koji imaju takva tela nisu senzualno usklađeni — izgledaju dobro sa daljine, ali kad ste s njima, nije vam nužno uzbudljivo. Da budem sasvim iskren, suština je u osobi, nema nikakve veze s tim kako izgleda vaše telo.

Šta je najbolje u vezi s ovim poslom?

Da sve bude čudnije, najbolje je pred sam kraj, kad se opraštate od njih. Uzbudljivo je kad vidite da su napredovali mnogo više nego što su mislili da mogu. Napredak koji vidite kod ljudi, činjenica da ste izvršili pozitivan uticaj na njihove živote. Posle svega, mnogo su vam zahvalni. Nikad vas neće zaboraviti jer ste im zauvek izmenili živote.

Skrinšot iz 'The Sessions'

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu