Saveti dilera: Kako se ne ophoditi prema svom dileru vutre

Skoro polovina stanovnika SAD je probala marihuanu. Kako tolerancija počinje da dominira a društvene stege da popuštaju, ovaj procenat neumoljivo raste. Oni radoznali koji  životare u krajevima gde ni medicinsku ni rekreativku zakon ne dozvoljava, moraće da imaju posla sa dilerom. Ovo ume da bude neprijatno iskustvo ako već niste dobri sa dotičnom osobom. Ume, ali ne mora da bude. Dileri su – verovali ili ne – kao svi drugi prodavci. Samo žele da vam uvale svoj proizvod i da produže dalje. Neće da vas zajebavaju. Uđeš, izađeš, i gotovo.

Pitali smo nekoliko dilera iz okoline Čikaga šta im najviše smeta kod mušterija koje bi da diskretno završe vutru.

Mrzim kad hoće da se cenjkaju. Košta šta košta, ako ti je mnogo, ne moraš da kupiš. I samo keš radi. Neviđeno mnogo njih plaća u metalnom novcu. Ako moraš da vadiš svaki poslednji novčić iz novčanika, možda i ne bi trebalo da kupuješ travu?

Dajem ja i popuste, nije da ne dajem. Bliskim prijateljima, naravno, i svakom ko hoće da kupi na veliko, kao u robnoj kući. Neki misle da mogu da traže popust ako su redovne mušterije. Ja to i dajem, ali na meni je da procenim kada. Nemoj džabe da me pitaš, reći ću ti ja kad zaslužiš. Kad uđeš u restoran, ne tražiš besplatan obrok samo zato što si kod njih ranije već jeo. Ako imaju posebne cene za redovne mušterije, reći će ti sami; ako žele da im opet dođeš, to je i njima u interesu.

Što se komunikacije tiče, meni je prioritet jasnoća a ne diskrecija. Mislim, ovo će sve brzo biti legalno, a i ne valjam velike količine. Mušterije su obično opreznije nego ja. Neki paranoici izmišljaju svoje šifre, a ja nemam pojma šta pričaju. Kao, uncu zovu luk, pa pitaju „Može jedan luk?" Brate, jebote, otkud ja da znam koliko je tebi „luk"? Kaži lepo šta ti treba, završićemo!

Takođe, nemoj da mi tu visiš posle prodaje. Tolerišem prijateljski razgovor, ali ne preko dva minuta. Nećemo zajedno da duvamo ako mi nisi ortak, znači nemoj da čekaš i nadaš se da ću da ti nudim za džabe kad sam ti već prodao. Idi kući pa to smotaj.

– Sem*, 29

Kod nas ima mnogo pravila, prodajemo isključivo po preporuci, i to strogo kontrolisano. Znači, mora bar troje od postojećih mušterija da garantuje za tebe. Često blokiramo pravo na preporuku ako bude problema. Ko uleti, ima da poštuje prvo pravilo Fajt klaba i da ne priča o Fajt klabu. Zajebi da nas reklamiraš na Reditu, Fejsbuku, Tviteru, i ostalim mrežama. Nemoj ni društvu da daješ naš broj, stavićemo te na crnu listu.

Takođe, imamo u bazi podataka tvoj broj i tvoju adresu, zato nemoj da naručuješ iz tuđe kuće, inače crna lista. Isto važi ako naručiš kod sebe ali dok praviš žurku. Ne budi glup.

I nemoj da nas zavlačiš oko cene. Imamo tri nivoa kvaliteta, ako ti je kvalitetno skupo, a ti uzmi ono što možeš da priuštiš. Ponekad snizimo cenu za viši nivo ako si nam duže vreme na osnovnom paketu, ali to je retko. Nemoj da pokušavaš da zajebeš sistem, inače ćeš opet da se raspituješ po društvu da ti neko drugi završi vutru.

– Džoš*, 28

Neki misle da sam ranjivija zato što sam žensko, ali realno, nimalo me ne plaše momci sa koledža kojima prodajem. Najviše sam problema imala sa devojkama koje se opsesivno zalepe za mene. Ozbiljno! Jedna je strašno htela da budemo drugarice pa je kupovala tone trave, još mi poklanjala nakit. Mislim, slatka je bila ali s vremenom počne da smara. Ako se ne ponašam kao da smo dobri, nemoj bezveze da me pritiskaš.

Što se toga tiče, ljudi redovno pitaju jel' može na ler, da ne poveruješ. Nikad im ne dam, osim ako su baš bliski prijatelji. Inače bi pustili da raste kredit u nedogled, misle da tako mogu da me iskoriste.

Ne zovi me u pola noći, spavam kad i svi ostali. Neću da me bude 4 propuštena poziva i 16 očajničkih poruka. Zbog takvih stvari otkačinjem ljude. Takođe, nemoj konstantno da me cimaš – nekad mi ponestane, a nova količina stiže tek za par dana. Ako ti u petak kažem da nema ništa do ponedeljka uveče, nemoj da mi šalješ poruke u subotu, nedelju, i ponedeljak ujutru! Kad dobijem, čućeš.

Za druge droge uglavnom znam gde mogu da se nabave, ali mušterijama ne dajem broj mojih dilera jačih stvari, osim ako smo prijatelji i zajedno idemo negde. Ne zanima me da prodajem ništa drugo.

Za kraj, ne pitaj me da li sam dodala nešto u gandžu. To me vređa. Verovatno zato što prodajem klincima, mnogi pitaju da je nisam je nečim pojačala jer ih je baš uhvatilo. To je samo kvalitetna trava, nisam ti sipala drogu u heroin!

– Lili*, 21

Preferiram kontakte u radno vreme, što važi i za vikend. Trenutno ne radim ništa drugo, ali ipak imam privatni život. Tebi sigurno ne bi prijalo da te šef ili klijenti zivkaju utorkom uveče, znači neću ni ja tebi da odgovorim.

Ne pitaj me da li može da se plati preko telefona. Ne može, keš ili ništa. Ni u ludilu nemoj da naručiš veću količinu, pa kad ti donesem tresneš „Jel' može telefonom?" Traćiš mi vreme, to će posle da te košta.

Takođe, imaj razumevanja ako kasnim, i dileri su ljudi! Znam da zavisiš od mene; ako ti kažem da sam tu za 20 minuta, ipak znam da ne moram da žurim jer je vutra kod mene. Ne zamišljaj da si prioritet, ne smaraj sa beskrajnim porukama „kad stižeš" tipa. Kad stignem, stigao sam.

– Antonio*, 26