​Kako se neki kriminalci decenijama skrivaju od policije

Svako malo vlast uhapsi nekog pripadnika italijanskog organizovanog kriminalnog sindikata koji je godinama bio u bekstvu. Ti tipovi potiču iz svih mogućih velikih organizacija — iz nekad dominantne Koza Nostre koju su proslavili Kum i Sopranovi, mlade nade Ndrangete i spore ali dostižne Kamore. I niču širom sveta, od ruralnih farmi u Italiji (gde je 2006. uhvaćen jedan bos Koza Nostre koji je uspevao da se krije 43 godine), preko bezopasnog engleskog predgrađa, pa sve do Brazila, gde je prošlog meseca lokalna policija izvršila hapšenje visokog profila, skembavši bosa Kamore koji je uspeo da zasnuje novu porodicu koristeći novo lice i novo ime 28 godina.

Ako ste dovoljno često čitali o ovim dugoročnim beguncima, lako je pomisliti da je ostati u bekstvu decenijama dečja šala.

Ali za gotovo svakog drugog kriminalca, čak i deset godina u bekstvu je izuzetno dostignuće. Kad su 2011. godine američke snage reda i mira konačno uspele da uhapse ozloglašenog irskog gangstera iz Bostona Džejmsa "Vajtija" Baldžera — inspiraciju za ulogu Džeka Nikolsona u filmu The Departed — smatralo se čudom i retkošću što je uspevao da ostane skriven 16 godina , što je samo delić onoga što postižu neki mafijaški begunci.

Naravno, nije svaki mafijaš spretan u izbegavanju ruke zakona. Na primer, italijanska policija je 2014. uspela da pohapsi više od 100 pripadnike Ndrangete. I ne pokušava svaki mafijaš da izbegne pravdu pod novim identitetom. Jedan član Ndrangete je 2011. godine otkriven dok je pokušavao da iščeka da prođe potera za njim u udobnom bunkeru izgrađenom na jednom otpadu.

S druge strane, same visoke brojke mafijaša koji uspevaju da ostanu u bekstvu toliko dugo postavljaju ozbiljno pitanje da li su italijanski gangsteri bolji u skrivanju od drugih kriminalaca — i ako je to tako, kako im to polazi za rukom.

PROČITAJTE: Od popravnih domova do zatvora: čitav život u državnim institucijama

Željan da shvatim zašto slušamo tako često o mafijaškim beguncima koji uspevaju da izbegnu pravdi decenijama, obratio sam se Hauardu Blumu , bivšem istraživačkom novinaru Njujork Tajmsa i autoru knjige Zemlja bandi: Kako je FBI slomio mafiju , koja se bavi Džonom Gotijem iz američko-italijanske mafije Gambino i njegovim bekstvom od pravde. Pozvao sam i Ričarda Lera, bivšeg istraživačkog novinara Boston Glouba i autora knjige Crna misa: Irska mafija, Desna ruka: Uspon i pad mafijaške porodice i Vajti: Život najozloglašenijeg američkog mafijaškog bosa , radi uporednog uvida u begunački život nemafijaških kriminalaca.

VICE: Jesu li italijanski mafijaši bolji od drugih kriminalnih grupa u skrivanju ljudi daleko od očiju javnosti ili izvan zemlje na duže vremenske periode?

Ričard Ler: Oni svakako imaju iza sebe organizaciju koju mnogi drugi kriminalci nemaju. Mnogi ulični kriminalci koji se daju u beg praktično su osuđeni sami na sebe, što je bio i slučaj Vajtija Baldžera. Ali mafija svakako ima onu vrstu međunarodne organizacije koja, ako neko mora da se da u beg, može da organizuje da se on pojavi u nekom udaljenom stranom selu ili negde drugde i živi drugačijim životom.

Hauard Blum: Mislim da ne postoji neki organizovani program skrivanja ljudi. Imate dve stvari: jedna je zdrav razum. Promenite izgled i klonite se ljudi sa kojima su vas viđali. Drugo je: ako vas nađu, koristite zastrašivanje. Služite sa strahom.

_________________________________________________________________________

Pogledajte naš dokumentarac o Pink Panterima, najčuvenijim kradljivcima dijamanata na svetu

_________________________________________________________________________

Zašto je običnim kriminalcima tako teško da prekinu sve svoje veze i prosto nestanu?

Blum: Mislim da je u pitanju psihološka izdržljivost koju neki ljudi poseduju. Oni mogu da ostave svoju prošlost za sobom. Njih ne vezuju porodični odnosi. Mogu da prekinu i sve veze sa mafijom i ostanu izolovani. Ako možete da prestanete da živite kao gangster, imate mnogo bolje šanse da uspete pod svojim novim identitetom.

Ler: To je jedan od najvećih izazova za svakog begunca. A to je, kad malo bolje razmislite, ono što najviše fascinira kad neko uspe da ostane skriven 20 ili 30 godina, pošto su oni navikli da budu glavni.

Kad ste u begu, ne samo da morate prekinete sve veze, već nekako morate da nađete način da umirite taj ego ili da nađete druge načine da zadovoljite svoje egomanijačke porive. A ako biste radili istraživanje, mislim da biste uvideli da mnoge prilično brzo uhvate. Oni ne znaju šta rade. Oni ne znaju da se snađu u svetu nakon što su napustili ćošak svog komšiluka. I tako zovu stare drugare i kažu im: "Treba mi pomoć." A federalni šerifi ih samo zaskoče sa svih strana. Dakle, potrebno je imati veliku disciplinu u raznim pogledima.

Zašto mafija ima tako dobre rezultate u obučavanju ljudi koji će u potpunosti prekinuti sve veze s njima i potom izbegavati ruku pravde godinama ili čak decenijama?

Blum: Mislim da udela u tome ima struktura. To je mafija i vi imate ulogu u mafiji. Vaš je identitet kao mafijaša da budete deo grupe. Vi ste vojnik. Vi ste kapo. Vi ste neko ko je deo nekakvog režima. Kad se jednom odvojite od te grupe, jednom kad više nemate taj identitet, dobijate novu definiciju samog sebe. I živite sa tom novom definicijom sebe.

Možda ste i dalje čvrst momak. Ali niste više čvrst momak u okviru mafije. Nemate više mafiju da vam čuva leđa. I onda živite opreznije, promućurnije.

Kako mafijaši uspevaju da pobegnu tako daleko i prežive tako dobro daleko od svojih bandi?

Blum: Ljudi koji imaju pristupa sredstvima mogu otići dalje i živeti duže u bekstvu.

Ler: Vajti je bio briljantan u predviđanju da će jednog dana možda morati da zbriše. Tako da je sakrio novac po sefovima u bankama. Ako ste pametni, planirate takve stvari unapred. Ako možete da pronađete sporedne kanale komunikacije, i dalje ćete dobro stajati u mafiji, oni će moći da se staraju o vama, doture vam sve što vam treba.

Ali ne poseduje mnogo mafijaških družina tako nešto. Begunci su obično osuđeni sami na sebe, tako da je veliki rizik i loš potez zvati staru družinu i reći im: "Hej, treba mi podrška."

Koliko je izuzetno za prosečnog kriminalca da uspe da izbegava pravdi decenijama?

Ler: Nemam brojke niti podatke, ali stekao sam utisak u kontaktu sa šerifima čiji je posao da hvataju begunce da je Baldžer u kategoriji ogromne manjine ljudi koji su uspeli da ostanu u bekstvu onoliko dugo a da nisu usput napravili neku grešku.

Koliko bi još kriminalaca i mafijaša moglo da bude na slobodi, neuhvaćenih, na duži vremenski period?

Blum: Mislim da ih je mnogo. Što ste duže daleko od kuće, ako možete da izdržite a da vam ne nedostaje stari život, uspećete.

Ali na kraju se ispostavi da mnogi od njih ne mogu da promene ko su.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu