Obišli smo najluđe barove u Ukrajini

Rat na istoku Ukrajine je izazvao razaranja i haos u celom regionu. Iako zapad zemlje nije direktno pogođen, tamošnja svakodnevica se vidno promenila, i obeležja rata mogu se videti posvuda. Vojnici na odsustvu šetaju u uniformama. Mlade Ukrajinke ih drže za ruke i uživaju u ono malo vremena koje će provesti zajedno. Ožalošćeni u povorkama idu na pomene u centru grada, a u blizini se održavaju mitinzi podrške.

Teško je zamisliti ovakvu scenu u nekoj evropskoj zemlji 2015. godine; atmosfera više priliči scenografiji nekog filma o Drugom svetskom ratu. Ali uprkos sumornoj atmosferi, noćni život u Lavovu, gradu na zapadu, nije zamro, što je dobro, jer se u njemu nalaze neki od najluđih barova na svetu.

Neki vlasnici hotela i barova kažu da je intenzitet noćnog života opao kada je izbio rat, naročito na mestima koja se oslanjaju na turiste. Ali kažu da se situacija preokrenula kada su ljudi shvatili da je sukob lokalnog karaktera. Meštani se osećaju dovoljno slobodno da se vrate svakodnevnom životu, a i turisti su ponovo počeli da dolaze. Sada uske, kaldrmisane ulice ponovo žive noću. Ulični svirači ispaljuju tradicionalne ukrajinske pesme, dok pijani Nemci, Poljaci i Britanci hrle u neki od mnogobrojnih tematskih barova u Lavovu.

Za stranca, pivo za pola evra i obrok za dva je tačno ono što želi od odmora. Za samo 20 evra, možeš da provedeš tri dana opijajući se skoro do smrti, ako je to ono što voliš.

Najbolji način da se u Lavovu započne dan je da pucaš iz kalašnjikova, pištolja ili drugog sovjetskog oružja pravo Putinu u facu, nacrtanu, doduše. U streljani postoji čak i šank, iako nam vlasnici nisu dali piće. Ako te nervira to što ne možeš u isto vreme da piješ i da pucaš, kao što je nas nerviralo, možeš da naručiš još jedan šaržer za dva evra, i pročistiš Putinu sinuse.

Sada ste u teoriji rešili mnoge od problema Ukrajine. Vreme je da se pođe dalje. Srećom, u blizini gradskog trga se nalazi restoran sa neverovatnom jevrejskom hranom. Istorijat Jevreja u ovom gradu je dug; uoči Drugog svetskog rata, u Lavovu je živelo oko 220,000 Jevreja. Sada ih je preostalo svega oko hiljadu, ali tradicija i dalje živi.

Restoran odaje poštu na čudan način. Kada otvoriš jelovnik, videćeš da nijedno jelo nema cenu, i oko toga ćeš se kasnije cenjkati sa konobarom. Mada, sve postaje čudno i mnogo pre toga. Potrčko će vam u nekom trenutku dati tradicionalnu kapu ortodoksnih Jevreja, sa sve loknicama. Od vas se očekuje da stavite kipu na glavu kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Hrana je neverovatna i, ako odigraš vešto, besmisleno jeftina. Posle kraćeg cenjkanja, konobar mi je rekao da će spustiti cenu ako mu ostavim nešto za uspomenu. Dao sam mu kartu za metro i vaučer kome je istekao rok. Time sam spustio cenu na pet evra. Za te pare smo popili pivo, dobili predjelo i dva glavna jela. Ako pri sebi imaš bilo šta vrednije od beskorisnih, isteklih karata, mogao bi da prođeš još bolje.

Sledeći je bio bar u kojem goste uslužuju patuljci. To je koncepcija. Na ulazu u bar ćeš zviznuti glavom u gredu na stepeništu, jer je napravljen za male ljude. Ali pusti to, za evro i po možeš da uzmeš litar i po piva i pićem ublažiš bol, tako da negde izgubiš, negde dobiješ.

Nekoliko kvartova dalje nalazi se bar koji je pokrenuo lavinu tematskih barova u Lavovu. Zove se „Kridživka"(bunker). Bar se reklamira kao najposećeniji restoran u Evropi, a gledajući red ispred njega, pomislio sam da je to možda zaista istina. Možeš da svratiš u svako doba dana, nadajući se da ćeš ući, ali nećeš biti te sreće. Jedino što možeš je da staneš u red koji postoji zato što vratar pregleda sve. Ali ne u smislu nosiš li pogrešne pantalone: kada neko pokuca na vrata, lik otvori rezu i vikne „Slava Ukrajini!" Onda treba da uzvratiš sa „Slava junacima!" Ako to ne učiniš, možeš slobodno da se okreneš i odeš. A to je samo prvi korak.

Sledeće što će te pitati je „Moskal e je?", što bukvalno znači „Da li među vama ima Rusa". Ali to ima i dublje značenje, posle ruske invazije još važnije. Ta fraza se odnosi na dugu borbu za nezavisnost od Sovjetskog Saveza i zapravo znači, „Ima li među vama ljudi koji se protive nezavisnosti Ukrajine". To je suptilna, ali veoma bitna razlika.

Čak iako ne govoriš jezik i tupo zuriš u vratara, pustiće te. Kad uđeš unutra, u ruku će ti tutnuti žestinu, jer je ovo Ukrajina. Svuda ćeš piti kratka, žestoka pića. Nivo higijene ove čašice je diskutabilan, ali nema pritužbi. Zaboravićeš na to dok te vratar sprovodi niz čkiljavo osvetljene stepenice.

Tu počinje zezanje. Do sada si potrošio manje od deset evra, i već si prilično pripit. Za još par evra, tamo možeš da naručiš turu „medovke". Medovka je votka od meda koja ukusom više podseća na sok, nego na votku. Neverovatno je efikasna u obaranju na dupe.

„Bunker" je potpuna suprotnost streljani sa malim šankom. Ima ogroman šank sa malom streljanom. Na nesreću, ili na sreću, zavisi koliko vrednuješ sopstveni život, ovde se puca samo iz vazdušnog oružja. U svakom slučaju, pucanje kada si odvaljen od alkohola je najveća uživancija. Možeš čak i da odabereš despota ili diktatora u kog ćeš da pucaš. Uvek si želeo da pucaš na Hitlera, posle 11 popijenih votki? Sada imaš priliku!

Dok pucaš, možda ćeš primetiti da u ćošku jedno dete drži raketni bacač. Ali bez panike, dete ne može da podigne napunjeni raketni bacač. To je samo jedan od mnogobrojnih komada starog oružja, kao što su sovjetske mašinske puške i granate. Malo je verovatno da neko zna da rukuje ovim drevnim oružjem, ali nikada se ne zna.

U nekom trenutku, začuo se hitac. Vodili su nekog čoveka sa rukama iznad glave. U stopu ga je pratio jedan stariji lik sa pištoljem u ruci. Vode ga u prostoriju za ispitivanje. U ovom baru ne samo da ima pušaka i raketnih bacača, već i određenog šarma gulaga.

Čovek je označen kao protivnik nezavisnosti Ukrajine, i vode ga u majušnu ćeliju u baru. Tamo ga primoravaju da se zavetuje na vernost Ukrajini, recitujući tradicionalne ukrajinske pesme.

Poslednja stanica večeri najverovatnije će biti „Mazo", iznenađujuće gostoljubivi sado-mazohistički bar odmah iza ugla.

Čim uđeš, sićušna konobarica u crvenom korsetu i crnim mrežastim čarapama će početi da te bičuje. Barem se meni to dogodilo. Obično moraš da tražiš da te bičuju, ali ja sam izgleda to zaslužio.

U zadnjem delu bara ćeš zateći neprekidni niz naizgled normalnih ljudi koji se dobrovoljno prijavljuju da budu sledeći. Muškarci moraju da skinu gornji deo odeće da bi to iskusili, ali žene ne moraju. Svako mora da legne preko stola, a dominatriks u korsetu se smesta postara da zažališ zbog toga. Konobarice počnu sa tri lagana udarca, a onda se prepuste. Pri četvrtom se više ne suzdržavaju, i dobrano zamahnu bičem. Jedna osoba je izdržala deset udaraca. Ako izdržiš 20 udaraca, dobijaš 10 odsto popusta na račun. Biće ti drago zbog toga, dok budeš krvario po posteljini.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu