Seksualni ugovori i drvene kutije: Kratki istorijat otmica u Švedskoj

Ovaj članak prvobitno je objavljen na VICE Švedska

Otmice možda i nisu tako uobičajena pojava u Švedskoj, ali kad se dese, prilično su bolesne. I to u tolikoj meri da je "Stokholmski sindrom", nesvakidašnji fenomen kad otmičari počnu da gaje pozitivna osećanja prema svojim tamničarima, nazvan po krizi sa taocima koja se odigrala u Stokholmu sedamdesetih.

Poslednja otmica izvršena u Švedskoj obelodanjena je javnosti u septembru 2015. godine . Naveče osamnaestog, 37-godišnji Martin Treneborg ušao je u policijsku stanicu u centru Stokholma zajedno sa ženom ranih tridesetih godina. Nakon što je kratko porazgovarao sa službenikom na recepciji, par je seo u čekaonicu. Dva sata kasnije, žena je pozvana u prostoriju za saslušanje. Muškarac je ostao da sedi. Potom je četvorica policajaca izašla i uhapsila ga, okončavši tako uznemirujući slučaj koji su tabloidi nazvali "Doktor sa bunkerom za seks" i "Švedski Fricl". Sled događaja uključio je zvučno izolovani bunker, otrovne jagode i seksualni ugovor. Ali nešto više o tome kasnije.

Dvadeset trećeg februara ove godine , švedski sud osudio je Treneborga na deset godina zatvora za otmicu. Otkako je objavljena ta vest, nekoliko eksperata za kriminologiju izjavilo je da je ovaj slučaj jedan od najšokantnijih u kriminalističkoj istoriji Švedske. Sastavili smo povodom te zabrinjavajuće prekretnice kratak istorijat švedskih otmica.

Ćerka vlasnika Gevalije

Prvi slučaj otmice u savremenoj Švedskoj odigrao se 1963. godine – bar koliko mi znamo. An-Mari Engval, sedmogodišnja ćerka Jakoba Engvala, izvršnog direktora Gevalije (u to vreme najveće pržionice kafe u Evropi), oteta je na putu do škole. Otmičari, muškarac i žena koji se nisu predstavili, rekli su joj da će je odbaciti do školske ekskurzije na koju je upravo zakasnila.

Da bi ubili vreme dok ne stigne otkupnina (iznos od oko 1.500 evra koji im je navodno bio potreban da bi osnovali sopstvenu privatnu detektivsku agenciju ), počinioci su poveli An-Mari u zoološki vrt i kafić. Čim su preuzeli otkupninu, otmičari su strpali An-Mari u taksi koji je trebalo da je odbaci do roditelja. Ne želeći da ide sama, a nesposobna da shvati koncept otmice, ona je u suzama tražila od otmičara da pođu s njom.

Gospodin i gospođa Engval su pozvali policiju čim im je stigla ćerka. Otmičari su se predali istog dana. Oni će, međutim, dobro proći kasnije u životu. Kad su odslužili svoje kazne, venčali su se i izgradili uspešne karijere u vladinim organizacijama .

Devojka u kutiji

Otmica švedske olimpijske jahačice Ulrike Bidegard odigrala se 1993. godine. Švedski stolar Lars Nilson, koji je radio na renoviranju porodičnog doma Bidegardovih, napao ju je ispred kuće njenih roditelja u Belgiji. Vezao ju je, zapušio joj usta i omamio razređivačem. Ponevši je uz stepenice do svog stana u Briselu, Bidegardovu je ispustio na lice, pocepavši joj usnu. Kad ju je uneo unutra, naterao ju je da nosi povez preko očiju i slušalice od kojih ništa ne čuje, vezavši je sedećki u ručno izrađenom drvenom pokretnom ve-ceu. Tokom četiri dana zarobljeništva, davao joj je vrlo malo hrane i vode.

Belgijska policija uspela je da locira Nilsona kad je pokušao da podigne gotovinu sa kreditne kartice Bidegardove. Upali su mu u stan dva dana kasnije, uhapsili ga i oslobodili Bidegardovu iz njenog drvenog zatvora.

Pismo sa zahtevom za otkupninu stigao je na imanje Bidegardovih jedan dan nakon što je Nilson uhapšen, zajedno sa fotografijom Ulrike u kutiji i zahtevom za 500.000 dolara. Tokom istrage, ljudi bliski Nilsonu opisali su ga kao ljubaznog i razumnog čoveka koji nije pokazivao nikakve sklonosti ka zločinu.

Slučaj Vesterberg

Čovek koji se lažno predstavio kao dostavljač cveća je 2002. godine oteo Erika Vesterberga, sina uspešnog poslovnog čoveka, iz njegovog doma u Stokholma. Vesterberg se našao na vrhu liste bogatih mladića objavljene u večernjim novinama iste godine . Vesterberg je isto tako strpan u kutiju, a potom otpremljen u kolibu na ostrvu blizu Stokholma, gde je lancem vezan za krevet.

Otmičari su tražili da se oko 1.000.000 evra u gotovini zakači za žicu ispod mosta nadomak Pariza u Francuskoj. Vesterbergov otac lično je isporučio novac. Ubrzo nakon toga, otmičari su pustili Erika i dali mu paklo cigareta i šibice. Švedska specijalna služba pronašla ga je nakon što je popušio svega tri cigarete. Čim su potvrdili njegov identitet, švedska policija je obavestila kolege u Francuskoj, a oni su nedugo potom uhapsili dvojicu saučesnika koji su preuzeli otkupninu.

Nova otmica, nova kutija

Motiv kutije često se ponavlja u švedskim otmicama. Izjutra 3. februara 2005. godine, Fabijan Bengtson pronađen je u parku u Geteborgu, nakon što su ga otmičari pustili posle 17 dana zarobljeništva. "Počni da hodaš, slobodan si, ne okreći se" bilo je poslednje što su mu otmičari rekli pre nego što su ga pustili.

Bengtson, naslednik SIBA-e, jednog od vodećih skandinavskih lanaca za tehničku opremu, napadnut je suzavcem u svojoj garaži, naguran u praznu kutiju za televizor i prebačen u neku vrstu udžerice. Kad je stigao, prebačen je u drugu zvučno izolovanu drvenu kutiju u kojoj se nalazio samo dušek. Otmičari su ga napali kako bi od porodice Bengtson iznudili 5.000.000 evra.

Vremenom su, međutim, otmičari zavoleli otetog. Kad mu nisu pretili pištoljem izrađenim u kućnoj radinosti ili nabijali zgužvanu lepljivu traku u usta, spremali su mu omlet i prali odeću; pili su viski zajedno sa njim i igrali karte. Nakon nešto više od dve nedelje, pustili su Bengtsona iz samilosti. Policija ih je uhvatila zahvaljujući mnogim mentalnim zabeleškama koje je Bengtson pravio dok je bio zarobljeništvu, kao što je, na primer, vreme u koje je čuo da kamionet sa sladoledom zavrće u njihovu ulicu ili koliko je vremena trebalo otmičarima da donesu hranu iz Mekdonaldsa.

Rđavi studenti

Aleksander Ahman, još jedan sin još jednog bogatog biznismena, nestao je iz svog studentskog stana u Upsali nekoliko dana pre Božića 2011. godine. Otmičari su bili njegova cimerka, studentkinja psihologije, njen navodni dečko, student medicine, i još jedan njihov prijatelj. Nakon što je cimerka počastila Ahmana pitom pomešanom sa sedativima (pita je navodno bila gorka, ali ju je ovaj pojeo iz ljubaznosti), otmičari su ga vezali lepljivom trakom, ubacili u kombi i vozili 570 kilometara do napuštene školske zgrade u gradu Umea.

Ahman je proveo nedelju dana zarobljeništva u mračnom, negrejanom podrumu, sa vrlo malo hrane – pred kraj mu je jedini obrok bilo pivo – i samo tankim dušekom na kom je spavao. Bilo je veoma hladno, tako da je Ahman oko stopala vezao pelene koje je pronašao u podrumu kako bi se makar malo zgrejao.

Četiri dana posle otmice, dvoje otmičara obrelo se blizu Stokholma. Par je uzeo Ahmanov mobilni telefon kako bi poslao poruku njegovoj porodici pretvarajući se da su on. Uz pomoć aplikacije Find My iPhone, porodica je uspela da locira telefon, primetivši da se kreće autoputem na sever. Policija je uhvatila otmičare uz pomoć aplikacije, a Ahman je oslobođen dva dana kasnije.

Doktor sa bunkerom za seks

Doktor Martin Treneborg je u nekom trenutku 2010. godine navodno počeo da gradi šupu za poljoprivredne mašine pored svoje kuće na selu, u Knislingeu u južnoj Švedskoj. Unutar šupe podigao je zvučno izolovani bunker od 60 kvadratnih metara sa dvostrukim sigurnosnim vratima opremljenim elektronskom bravom.

Pet godina kasnije, u septembru 2015. godine, doktor Treneborg sastaje se sa ženom u njenom stanu u Stokholmu – 550 kilometara od Knislingea. Ostaje sa njom dva sata, tokom kojih razgovaraju i upražnjavaju seks, a potom joj predlože da se ponovo nađu za dva dana. Ona pristaje. On se iste večeri vraća u Knislinge da se pripremi.

Na njihovom drugom sastanku piju šampanjac, a on je nudi jagodama sa rohipnolom. Kad je dovoljno omamljena da ne zna gde je, daje joj da stavi pelene. Potom donosi invalidska kolica iz kola, izvodi je napolje i smešta na suvozačevo sedište. Tokom sedmočasovne vožnje na svakih sat vremena joj špricem ubrizgava sredstvo za umirenje. Jedino čega se žena seća nakon što je pojela jagode jeste da se probudila u kolima i zapazila merač otkucaja srca zakačen za svoj prst.

Ona se budi u bunkeru doktora Treneborga. Navodno joj je rekao da će ostati sa njim nekoliko godina, da će mu kuvati, praviti mu društvo i sa njim upražnjavati nezaštićen seks dva ili tri puta dnevno. Vadi joj krv i bris iz vagine kako bi mogao da je testira na polno prenosive bolesti i daje joj antibebi pilule. Kaže joj i da razmišlja o tome da otme još jednu ženu kako bi joj pravila društvo – možda njenu majku.

Pet dana posle otmice, Treneborg odlazi za Štokholm da pokupi par stvari iz ženinog stana i da ode na koncert grupe U2. Kad se vraća kući narednog dana, nudi joj da je odveze nazad u Stokholm da sama uzme neke svoje stvari. U tom trenutku, policija je već ostavila poruku na njenim vratima, obaveštavajući je da se njena porodica brine i da je bravu zamenila policija.

Na putu do Stokholma, zabrinut da ga je policija otkrila, on joj nalaže da se pretvara da su njih dvoje par. Kaže joj da ne želi da ide u zatvor. Činjenica da je poslušna i da ne pokušava da pobegne uliva mu nadu da ga neće prijaviti. Par stiže u policijsku stanicu u centru Stokholma, a tek kad je odvajaju od njega, ona policiji otkriva šta joj se desilo.

Dvadeset trećeg februara Martin Treneborg osuđen je na deset godina zatvora za otmicu. On otetoj ženi mora da plati i odštetu u vrednosti od 19.000 evra. Treneborg je priznao otmicu, ali je negirao da ju je silovao i te optužbe je oslobođen.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu