Proveo sam 24 sata u teretani

Ovaj tekst je originalno objavljen na VICE Holandija U životu nisam zakoračio ni u jednu teretanu. Prijatelji me zbog toga već dugo smaraju i pokušavaju da me ubede da i ja poput, poput ostalih, uzmem neku preskupu članiranu nekog fitnes kluba, da počnem zdavo da se hranim, da idem na dijetu i nabijem kondiciju. Nikada mi nije bilo jasno što bih sve to želeo i zašto je fitnes toliko popularan. Moji šejkovi završavali su se u McDonaldsu a fizička aktivnost na laganoj vožnji biciklom.

Ipak, poznajem puno ljudi koje odlaze i vraćaju se srećni iz teretane, pa sam odlučio da proverim o čemu se radi. Otišao sam u fitnes centar u severnom Amsterdamu koji radi non stop i proveo 24 sata tamo.

15:15
Uzeo sam kartu za probni period u centru, pokazao je recepcionerki, dala mi je ključ od ormarića, otvorila je rampu i poželela mi ugodan boravak. Napolju je bilo 25 stepeni i imao sam ozbiljne dileme oko ovog u šta se upuštam.

16:30
Impresivne su ove mašine za vežbe. Neke sam odmah ukapirao, a neke ne umem ni da uključim. Sedim na nekoj spravi sa volanom i osećam se kao da sam u igrici MechWarrior.

17:30
Pokušavam ovu "sportsku vodu" da natočim iz automata, ne ide. Izgleda je potrebna neka posebna kartica za točenje ove vode. Primećujem da ljudi masovno koriste svoj telefon za vreme vežbanja. Već sada imam utisak da sam se zajebao i da postoji brdo boljih načina da saznam tajne teretane od ove moje ideje da provedem 24 sata u njoj.

18:00
Upravo sam na virtualnoj biciklističkoj turi kroz Francusku. Iz dna ekrana mi se kezi sa velikim izbeljenim zubima neki entuzijazasta sa svog bicikla. On melje naravno sve vreme, ali srećom iskjučen je ton na monitoru, te nemam pojma šta govori. Posle 15 minuta vožnje ustajem i krećem ka tegovima.

18:30
Otkrivam jednu fenomenalnu mašinu zove se Powerplate! Staneš na nju i treseš se kao blesav. Nemam pojma čemu služi ali je vrlo prijatno.

18:35
Dve žene mi objašnjavaju da ću vrlo verovatno imati upalu mišića od Powerplate mašine. Preporučuju mi da odem do stolice koja služi za masažu. Odlučujem da je ostavim za kasnije.

19:00
Isprobavam nekoliko potpuno novih aparata, za noge i kukove. Ne znam baš čemu služe.

19:15
U ormariću pronalazim jednu knjižicu ispunjenu silnim brojkama, tabelama i opisima vežbi i tabelama. Vlasnik knjižice mi prilazi i kaže da je dobro voditi evidenciju i pisati sve što se radi u teretani, da bi znao šta radiš. Klimam glavom.

19:30
Recepcionerka me pozdravlja kao de me prvi put vidi, iako se motam ovde već četiri sata.

20:00
Svi bicikli za vežbanje su od firme Matrix. Čovek koji liči na Morfeusa iz Matrixa seda upravo pored mene na bajk. Prekoputa nas su dve žene, znojave i rumene kože. Morfeus ih gleda i tiho komentariše: "Odvratno je imati 47 godina".

20:30
Pored recepcije su neke klupe za sedenje. Čitam jedno pola sata neki ženski časopis. Morfeus je uzeo da se presvuče, van svlačionice. Šmekuje neke guzice u prolazu, nagimuje mi i odlazi.

21:00
Aha, izgleda da treba da uzmem ove slušalice sa bicikla i stavim ih uši da bih čuo zvuk prilikom virtuelne vožnje Francuskom.

21:30
Počeo sam da se gruvam na svim aparatima, jedna žena je počela da me zagleda. Na kros treneru došao sam do pulsa 175 i vidim sve zvezde.

21:40
Neko je sipao svojom karticom lux sport vodu koju sam ranije želeo. Uspevam da se nakačim i natočim svoju flašicu sa aparata! Izgleda kao voda a ima ukus kao limunada jebote.

22:30
Više mi se ne trenira, idem da čekiram svlačionice. Tamo se ništa ne dešava. Ljudi se presvlače. Vidim da ima i tuševa. Deluje mi i kao mesto na kojem bih mogao kasnije da dremnem.

22:45
Odlučujem da trčim pet kilometara na traci i smejem se sve vreme.

23:00
Primećujem da je napolju pao mrak. Recepcionerka odlazi kući a na njeno mesto dolazi neki momak iz Šri Lanke. Osećam da će promene doneti neku novu energiju.

23:00
Ništa od nove energije. Sve je isto.

00:00
Veslao sam jedan kilometar i uradio fitnes test, rezultati su mi «ispod proseka». Od silnog razočaranja odlučujem se za novu posetu Powerplate-u, što izaziva potrebu za hitnim pišanjem.

00:40
Stolica za masažu je hit dana. Za jedan evro dobiješ pet minuta masaže. One dve gospođe su znale šta rade.

01:00
Muzika se više ne čuje sa zvučnika i jedini zvuk u prostoriji je zveket tegova nakon što je jedan baja podigao 141 kilogram. Pokušao sam da ponovim to i podignem i sam te tegove.Nisam ih pomerio ni milimetar. Noć predamnom je duga, i želja mi je da negde odmorim. Prošetao sam salom i oktrio još jedno mesto za kuntanje iz virtuelnog bicikla. Posle pet minuta odustajem, jer ipak sedim. Žena više nema za gledanje u teretani. Samo par mišićavih muškaraca koji žele da budu još mišićaviji.

01:20
Primetio još jednu prostoriju koja je otključana. Pomislio sam da je to zabranjen teren, ali nisam izdržao da ne pogledam. Unutra trešti dens muzika, jedan tip đuska ispred nekog ekrana. Pridružujem mu se u skakanju. Ubrzo me je samo pogledao i izašao iz sale. Uradio sam isto.

01:30
Iz automata uzimam neku energetsku žitaricu. Toliko je tvrda pod zubima da mislim da će i moj čmar sutra imati upalu mišića.

02:05
Primećujem da je neko zaboravio otvoren voćni jogurt. Izgleda ukusno i odlučujem da popijem.Sakrio sam se da me niko ne vidi ipak. Ima ukus ko špiritus.

02:30
Trčao sam 15 minuta na traci kako bih ostao budan. Potpuno sam mokar od znoja. Jedan tip baca neku ogromnu tešku loptu u vazduh i hvata je. Drugi šeta levo desno sa tegovima u rukama. Dva medveda, koji su verovatno nekada bili debeli gosti, sada prepuni mišića ćaskaju. "Moj doktor kaže da je takvo držanje loše za tvoja leđa". Drugi mu odgovara: "Šta ti pričaš o doktorima kad nemaš ni zdravstveno osiguranje". E ovo je hard kor – mišićavi tipovi puni tetovaža, zvuk tegova, miris znoja i glasna muzika.

03:15
Polovina mog dana u teretani je završena. Imam osećaj kao da sam nešto postigao, iako možda to i nije slučaj. Svako je na svojoj spravi. Jedan instruktor pita ortaka gde je bio sinoć, i zašto nije bio ovde. Razmišljam da se uključim u ćaskanje. Ali šta izgovorim: "dolazite često ovde?". Ne zvuči kao dobar plan. Moja jedina konverzacija za 12 sati bila je sa one dve žene o Powerplate-u.

03:30
Jedan debeli Turčin koji se zove Ahmed započinje priču samnom. Kaže mi da je nekada bio poznat DJ, da je bio bogat, ali da sada radi kao telohranitelj i da zato ima vremena samo noću za teretanu. Priča da ima četiri ribe, ali da će jednu da oženi. Po njegovom mišljenju sve žene varaju frajere i sve su zapravo kurve. Zna puno i o modi. Kaže da moraš da se kresneš u bulju ako želiš da uspeš u tom svetu, bez obzira na pol.

Vidim da nas recepcioner iz Šri Lanke prisluškuje ali ne deluje impresioniran Ahmedovim stavovima. Napušta prostoriju. Ahmed kaže da je on čudak i časti me onom zdravom sportskom vodom, ovog puta uzimam sa ukusom divljeg voća. Razočaran ukusom ubrzo prosipam svoj poklon.

05:00
Nema nikog u teretani sem mene i recepcionera. Dok sam malo vežbao, prilazi mi i saopštava da nije mogao da sluša Ahmedove fore i priče. Divi mi se kako sam ja idržao da slušam te budalaštine. U sebi se mislim: pa da nisam već ovoliko sati okružen samo dosadnim mašinama u ovoj znojavoj rupetini ne bih ni ja pričao sa njim.

U sali na podu leže prazne flašice vode i zaboravljeni peškiri. Neko je izgubio narukvicu. Ostavljam je svlačionici, možda se vrati po nju.

05:15
Stižu ranoranioci. Pitam se šta je gore, biti celu noć u teretani ili ustati iz kreveta u 15 do pet i doći ovde.

06:00
Vrlo je živo. Puno ljudi prolazi ulicom, kreće na posao. Primećujem prve žuljeve na rukama i stopalima. Ipak, sedam na bicikl, opaljujem još dva kilometra. Oči mi se sklapaju, ne ide ovo sa vožnjom bicikla. Moram da odspavam, ne mogu da izdržim. Odlazim u svlačionicu u onu tuš kabinu, koja ima klupicu od jedno pola metra. Smeštam se na nju, ali ne mogu da zaspim. Bar držim zatvorene oči.

07:10
Neko lupa na vratanca. Vičem da sam skoro gotov, izlazim posle minuta, nigde nikog…

07:20
Stigao je novi recepcioner. Manje mišića ima nego prethodni. Momci koji su tu bili noćas su zamenjeni vremešnim ženama i muškarcima. Više se radi na kardio mašinama nego na tegovima.

08:35
Jedna žena je na stala na Powerplate. Prvi put da neko sem mene to koristi, čekam da završi da joj priđem.

09:00
Osam žena se priprema za virtuelnu vožnju bicikala kroz Francuske Alpe. Stvarno mislim da postoji mnogo boljih stvari koje se mogu raditi u životu od toga.

09:45
Sedim na podu i na trenutak ne radim baš ništa. Kao da sam na nekoj jogi..

10:10
Moj poslednji evro sam sačuvao za masažu. Ispostavilo se da to uopšte nije bio dobar potez jer moje namučeno telo ni to ne može sada da izdrži.

10:20
Preko 19 sati sam u centru Basic-Fit.

11:30
Užasno mnogo ljudi dolazi ovde da vozi bicikl, da trči i hoda na trakama. Napolju je 30 stepeni. Idem sa mašine na mašinu, sve dok me neko ne upita da li sam uskoro završio.

11:40
Da li baš slučajno ove mačine stoje savršeno složene? Sjajan niz.

12:45
Mislio sam da je dva popodne. Razočarao sam se malo kad sam ukapirao koliko je sati.

13:15
Marokanac vitla rukama i nogama po prostoriji, Mahnito se bori sa nevidljivim neprijateljem. Sudeći po reakcijama ostatka ekipe, ne bi trebalo da ga previše gledam.

3:30
Morfeus se vratio! Istovremeno se radujem i tužan sam, zbog sebe.

13:45
Za 22 sata provedena ovde samo sam jedan sat slušao svoju muziku. Ponajviše zbog toga što sam hteo da na pravi način doživim ovo mesto, ali i zbog toga što sam ukapirao da muzika koju oni puštaju uopšte ne smeta.

14:13
Morpheus je pokidao par Matrix-aparata.

14:20
Moje telo kao da izbacuje sav znoj koji se nakupio u ova 23 sata, odlazim pod tuš u kome provodim pola sata.

15:15
Gledam prostoriju u kojoj sam proveo poslednjih 24 časa, aparati mi više nisu nepoznati i neobični. Ni sa kim se ne opraštam na odlasku i nikome neću nedostajati. Svoj uspeh proslavljam na suncu Amsterdama.

P.S.
Ovo je verovatno mojih poslednjih 24 sata u teretani.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu