Vrhunski cilj: Naučnici se trude da naprave bolje pisoare

Čak i ako ne piškite u zlatnom toaletu pred hiljadama ljudi koji vas posmatraju, odlazak u klonju, pred pisoar, uvek je runda sa najvišim ulozima. Izbeći onaj zastrašujući trenutak prskanja iz pisoara je u suštini umentička forma i iznenađujuće veliki broj fizičara posvetio je život usavršavanju veštine da se ne poprskate mokraćom svuda po sebi. Na primer, Splash Lab na Univerzitetu Brigam Jang. Ovde su naučnici već napravili 3D mušku uretru, prikačili je na malo crevo pod pritiskom i tako prskali vodu u pisoar da bi utvrdili najbolji način da se izbegne prskanje.

Ali novo istraživanje izvedeno na Univerzitetu Oksford ukazuje da problem samopoprskavanja ima manje veze sa uglom i blizinom mlaza, već sa materijalom koji je poprskan.

Video snimak eksperimenta sa Brigam Jang univerziteta.

U detaljnom objašnjenju istraživanja objavljenom u Physical Review of Letters, naučnici su zaključili da bi prekrivanje površine tankim slojem silikona moglo da ograniči prskanje i spreči širenje nehigijenskih tečnosti.

"Utvrdili smo da niko do sada nije sistematski proučavao šta se dešava kada kapi dodirnu meku podlogu", rekao je profesor mašinstva sa Oksforda Alfonso Kastreon-Pita. "Silikon, materijal koji se često koristi u kupatilskim uslovima, veoma je koristan, pošto može da ima različite nivoe čvrstine, od materijala sličnog želeu, do nečeg nalik na gumicu za brisanje."

Tokom prethodnih istraživanja, testirano je prskanje u vakumu i prskanje na tanku elastičnu membranu, jer obe ograničavaju samoprskanje. Ali do sada niko nije proučavao mogućnost jednostavnih podloga koje bi mogle da imaju isti efekat.

Da bi testirali tezu, naučnici su koristili kameru za brzo snimanje koja beleži 100,000 frejmova u sekundi (oko 4,000 puta brže nego što snima vaša kamera na telefonu) da bi se videli efekti pada tečnosti na silikonsku podlugu. Kada su ove snimke spojili sa kompjuterskim stimulacijama, otkrili su da sesićušne deformacije silikonske podloge pojavljuju tokom prvih 30 mikrosekundi po udaru tečnosti, što je taman dovoljno da se u potpunosti spreči efekat samopoprskavanja.

"Najveće iznenađenje je da je potrebno oko 70 odsto više energije da kap padne na ove mekše materijale, nego kada se radi o tvrđim", rekao je Kastreon-Pita. "Ako kap pada sa određene visine, treba da udvostručimo visinu u slučaju pada na najmekše površine."

Naučnici veruju da će njihovo istraživanje moći da se primeni i u drugim poljima, ne samo u kupatilu. Sva mesta na kojima je zadržavanje tečnosti važno, poput kuhinja i bolnica, mogla bi da imaju koristi od smanjenja i ograničavanja prskanja opasnih ili nehigijenskih tečnosti. Ovo je toliko veliki problem da je britanska vlada pokrenula kampanju kojom bi sprečila ljude da peru sirovu piletinu pre kuvanja, samo zbog prskanja.

"Što je mekši materijal, postaje lepljiviji i slabiji, a to su dve stvari koje baš i nisu idealne za korisne, dugotrajne podloge", kaže Kastreon-Pita. "Najveći izazov ovog istraživanja je prevazilaženje tog problema. Na sreću, postoje istraživanja u razvijanju novih materijala koji mogu da budu meki, jaki i nimalo lepljivi - na primer, čvrsti hidrogelovi - tako da svakako postoji puno novih pristupa koje treba istražiti."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu