'Top Gun' i dalje razbija, kao i muzika iz filma

Ovaj članak je prvobitno objavljen na Noisey-u

Top Gun je jedan od onih filmova za koje nikako ne mogu da kažem da li sam ih već gledao ili se prosto toliko pominje u pop kulturi da deluje kao da sam ga već gledao. Ali nakon što sam ga ove nedelje, u okviru 30. godišnjice, pogledao, shvatio sam da je mnogo bolji nego što sam ga pamtio.

Pilotska odela, avijatičarske naočare, slatka, pobednička muzika 80-ih - koja je tada bila prosto "muzika" - sve to je neverovatno. Dok muzika Top Gun Anthem koju je komponovao Harold Faltermeyer, svira lagano tokom uvodne špice, dobijamo objašnjenje onoga što ćemo upravo videti: priča o programu za najbolje vojničke pilote pod imenom "Fighter Weapons School", poznatijem kao "Top Gun". Kako uvodna špica bledi, vidimo siluete koje rade na nosaču aviona naspram grimiznog neba. Onda se pali mlazni motor i avion uzleće dok muzika prelazi u "Danger Zone" Kenny Logginsa. Gledalac je uzbuđen u neseksualnom, već vrlo realnom maniru. Čudno ti je zbog ovoga, ali deset minuta kasnije, statista koji u učionici gleda snimke aviona šapuće svom ortaku : "Od ovoga mi se diže" i shvataš da je mlazno uzbuđenje on što bi i trebalo da osećaš.

Tom Kruz u ulozi Maverika je sasvim moguće najharizmatičniji prikaz ličnosti na filmu ikada. Kladio bih se u svoje malo preduzeće na tog lika. Kruz je tri godine ranije već bio u hitu Risky Business, ali u Top Gun-u stvarno dostiže svoju konačnu formu: FILMSKA ZVEZDA. Iako nema puno scena letenja, a one koje su u filmu se teško prate i verovatno nisu tačne, stvarno nam prikazuju koliko je on dobar u letenju. Mnogo je dobar. Maverik, veran svom fazonu uvek upada u sranja zbog kršenja pravila i ishitrenog ponašanja, ali nas stalno podsećaju da je prokleto dobar u letenju tim avionom. U Top Gun -u nema mesta za suptilnost. Tu na scenu stupa i muzika.

Muzika je ključna za ovaj film. Rupe u zapletu uspevaju da prođu isključivo zbog snage dobro odabranih pesama. Kada Maverik i Gus uđu u bar, koji lako može da bude i gimnazija, Maverik objašnjava scenu kao "sredinu punu potencijalnih meta". Jezivo predviđanje? Svakako. Ali je prikladan uvod u poznatu scenu u kojoj Maverik pesmom "You've Lost that Loving Feeling' izjavljuje ljubav Čarli, a cela scena nema nikakvog smisla. Naravno, ovo je fora koju su Maverik i Gus i ranije koristili (sećate se kada su udružena ortačka muvanja riba postojala u svakom filmu i seriji?), ali zašto se svi ostali piloti priključuju? Da li je to nešto iz vojničkog priručnika? U sceni ipak jedan crni pilot dobija solo! A cela scena dobija prolaznu ocenu jer su Righteous Brothers fantastični i ko ne bi uživao u potpunoj imrovizaciji uz pesmu za koju Vikipedija kaže da je "jedna od najbolje snimljenih ikada", a moje srce da će i 2064. biti podjednako lepa kao i 1964.

Tu je onda famozna scena bejzbola: možda nije nauljena kako je se prosečan gledalac seća, ali ovo je bio Magic Mike pre Magic Mike-a, a u isto vreme i sjajan 'momci će biti momci' filmski momenat. Prosto puno testosterona. Homoerotika scene je bezbroj puta isticana, ali taj komentar obično izbegava muziku, koja, poput scene u kojoj komandant viče da želi "neka dupeta", oslikava određenu ozbiljnost osamdesetih. Pesma koja ide uz scenu bejzbola se zove "Playing with the Boys", a puna je bisera poput:

Tela rade prekovremeno, muškarci protiv muškaraca

A sve što je bitno mala

Je ko je prvi u igri

Smešno, ali uvek je tako

Igranje, igranje sa momcima

Blejanje, igranje sa momcima

Osim jurenja sumraka

Jedna od životnih čari

Je igranje sa momcima

Ključni momenat zapleta koji zavisi od saundtreka je ipak romansa između Maverika i Čarli. Između ovo dvoje ljudi uopšte nema hemije, a ako se prisetimo one scene u baru, važno je istaći da je on prati u ženski toalet. Čak ni 1986. to nije prihvatljiva stvar. Nemoj nikoga da pratiš u toalet! Pa ipak, naravno da Maverik i Čarli završe zajedno, pošto svaki put kada su zajedno, blago izmenjena verzija "Take My Breath Away" svira u pozadini! Koje dvoje ljudi na svetu može da se odupre najromantičnije napaljenoj pesmi poslednjih 50 godina? Nakon nekoliko instrumentalnih verzija pesme, oni napokon imaju seks dok Berlin peva:

Gledam svaki pokret u smešnoj igri mog ljubavnika

Na ovom beskrajnom okeanu, ljubavnici ne znaju za stid

Okreću se i vraćaju nekom tajnom mestu unutra

Gledam kako se usporeno okrećeš i kažeš

Oduzmi mi dah

Oduzmi mi dah

Neko je ovo upravo pročitao i zatrudneo. Čestitamo.

Dakle, muzički deo je vrlo dobro utemeljen, ali muzika ne nosi samostalno ovaj film. On takođe ima odlike sjajnog gimazijskog filma. Ovo je akcioni film iz ere Džon Hjuza. Tu je gore pomenuta romantika. Tu je kompetitivno školsko okruženje i ljuti rival, Iceman, koji vrti svoju olovku isto kao i jedan tip iz škole koga sam mrzeo. Koji kreten. Što je još važnije, tu je prijateljstvo između Maverika i Gusa, koje je jedno od najvažnijih i pominjanih u pop kulturi. "Ti si jedina porodica koju imam", kaže Maverik Gusu, i kada *upozorenje na spojler star 30 godina* Gus umire, mnogo je nasilnije i srceparajuće nego što se sećate. Želeo bih da se rugam da je u pitanju preterano muževna smrt od koje plačete preliv za šnicle i Cool Water afteršejv, ali sam balavio kao da nisam znao da će se dogoditi. Plakao sam kao da mi je neko rekao da mi je pas umro i onda me udario u lice.

"Kada predugo letiš avionima, ovako nešto se dogodi", kaže komandant Metkalf i nameće čudnu ideju smrtnosti i rezignacije koja ima veze sa starenjem i rađenjem glupih stvari. Podseća me na savki put kada sam se mrtav pijan jedva vratio kući, ili na svaki put kada sam, takođe pijan, padao sa skejta. "Ako živiš dovoljno dugo, ovako nešto se dogodi".

Kasnije Maverik priča sa komandantom Metkalfom dok razmišlja da li da završi ili napusti Top Gun. Metkalf popuje Maveriku i napokon mu kaže o nestanku njegovog oca "Tamo gore moramo da budemo jaki, to nam je posao". Onaj osećaj rezignacije je nestao. NAPALJEN SAM. Spreman sam da pravim još gluposti u životu mala! Udri! To nam je posao!

Maverik odlučuje da diplomira, a poslednjih 20 minuta je iskupljenje koje mu zapravo ni ne treba. On je heroj, junačina, ali to smo već znali. Od rivala Iceman-a dobija potvrdu, ali mu ona baš i ne treba. Dokazuje da, iako nije diplomirao kao najbolji u klasi, on je iznad svih, a ni to nije toliko bitno. Ono što je bitno je: život ga je žestoko udario, a on nije odustao, iako to ne bi bila sramota. On se vraća u vazduh. To je jednostavan kliše, ali kako stariš u to ti se i život pretvara: ustajanje nakon udaraca. To je lekcija koja još više znači kada imaš 30 godina. Svi bismo bili srećni kada bi starili kao Top Gun.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu