Devojački vodič za usamljenost

Ovaj članak prvobitno je objavljen na i-D Velika Britanija

Usamljenost nije nešto što mnogi od nas rado priznaju da osećaju. Čak i kad samo ostaneš nasamo to ume da bude prilično neprijatno. To definitivno nije kul. Spolja izgleda kao da mnogi ljudi apsolutno nikad nisu sami. Ako spavaju, neko ih je fotografisao kako spavaju. Dok su u šopingu, to se strimuje uživo iz reda u supermarketu. Individualnost se ceni više nego ikad, ali iz nekog čudnog razloga nismo naučili da u sklopu toga cenimo svoje vreme kad ostanemo sami. Umesto toga, postalo je rutinski da drugi beleže naše živote i time na neki način potvrđuju da su i sami vredni. Intruzivno je postalo inkluzivno. Ali priznavali mi to ili ne, dobar deo vremena ostajemo skroz nasamo. Budimo se sami, koliko god se ljudi budilo istovremeno u našoj blizini. Čitamo sami, mislimo sami i biramo kako ćemo se izraziti sami. Zurimo opsesivno u svoje telefone sami. Iza onlajn performerske ironije i projektovanog imidža stoji neko drugi. A kad smo prisiljeni da se isključimo i suočimo sa svojom mirnijom, ranjivom stranom, to često ume da deluje prilično jadno i bedno.

Usamljenost je bolan, ponižavajući osećaj koji je sve manje u modi. Zajednica se s pravom poštuje, ali u okviru zajednice ne bismo smeli da podrivamo snagu sopstvene samostalnosti. Periodi usamljenosti sasvim će se sigurno pojavljivati tokom čitavog tvog života, periodi kao što su ljubav, frustracija ili ostaci sna u tvojim očima izjutra. Što te više ljudi okružuje, to bolnije ona može da se zapati. Ne iznenađuje, nažalost, što naša kultura ne prihvata usamljenost. Ona je iskorišćava. Ljude nesigurnost navodi na mahniti kapitalizam na izuzetno efikasan način: šeruj, poveži se i lajkuj u nadi da će se ti osećaji nekako pretočiti u tvoj stvaran život. A kad se to ne desi, odjednom možeš da se osetiš otuđeno od čitave svoje društvene zajednice.

Tuga i frustracija nisu zabavni osećaji, naporni su, ali istovremeno pokazuju složenost ljudske prirode i važnost negovanja bliskog odnosa sa samim sobom. Osećanje usamljenosti samo je još jedan filter preko sveta, ali za njega ti je potrebno vreme i trud da bi ga uklonio. Evo nekih načina kako to da postigneš.

Umesto da se osećaš kao da niko ne želi da se druži s tobom, izvedi najprostiji "lajf hek": prosto odluči na svoju ruku da provedeš neko vreme sama. Et voila, ponovo držiš kontrolu. Čim prestaneš da predaješ moć svog uživanja i ispunjenja u tuđe ruke, prestaješ da očekuješ od bilo koga da ti pomogne i počinješ da gradiš odnos sa samim sobom. To zvuči otrcano i apstraktno, ali možeš lako fizički da demonstriraš brigu o samoj sebi. Izdvoj vreme da ostaneš ukorak sa svojim telom. To često radimo kao deca i tinejdžeri, proučavajući svoju spoljašnjost koja istovremeno nosi i definiše naš identitet, nalazeći vezu između našeg fizičkog, emocionalnog i duhovnog postojanja. Potom prestajemo to da radimo, zato što gledamo svaku epizodu serije Veep, ili moramo da pristavimo novu šolju čaja, ili se ljutito pitamo zašto nismo pozvani na veridbu najbolje prijateljice iz osnovne škole. Ne moraš da budeš zaljubljena u svoje telo, ali kad ne prihvataš samu sebe kao realnu osobu od krvi i mesa, lako ti je da se osećaš kao da bi mogla svakog časa da iščezneš.

Ne zaboravi, nisi ništa manje okružena prijateljima nego što si bila prošle nedelje, samo si trenutno hiper svesna njihovog konstantnog odsustva. Ako se osećaš kao da ti niko ne šalje poruke sem roditelja, šalji poruke roditeljima. Ali osloni se i na ljude koje si odabrala da budu oko tebe. Izolacija je dvosmerna i tvoji prijatelji su gotovo sigurno prošli kroz ono što ti trenutno osećaš, sedeli su besno u krevetu čekajući da im pošalješ poruku i pitaš ih kako su. Obrati se ljudima u čijem društvu se osećaš najbezbednije. Kaži im da si neraspoložena. Pošalji im mem da ne moraš da koristiš reči. Taguj ih u memu da čak ne bi morala ni da im šalješ poruku. Ako su smradovi i ne pruže ti podršku, makar ćeš znati da ih ne ceniš više toliko kad se budeš osećala bolje. Velike su šanse da će se pokazati, većina ljudi nisu smradovi. Zaista. Bar se nadam.

Znam, možda nije najbolja ideja reći umereno depresivnim osobama da se zavuku u krevet i ostanu tamo. Ali da budem sasvim iskrena, ponekad kad se osećaš otuđeno i izgubljeno, najbolje rešenje je da sve to prespavaš. Najradije bi da ideš na spavanje u osam uveče svake noći u naredne dve nedelje? Ma koga šiša, uradi to. Želiš da spavaš do podneva u nedelju sa zavučenim zavesama dok je napolju 28 stepeni? Samo napred. Život je dug i ako propustiš malo sunčevog svetla kad si emotivno iscrpljena to nije nešto za čim ćeš žaliti na samrtnoj postelji. Budi besvesna neko vreme, idi na duge šetnje u po noći, vozi se busom do zadnje stanice. Neka ti misli lutaju i časti se krajnje zasluženom pauzom.

Prihvatiti ideju da nešto radiš samo za sebe ume da bude prilično teško. Kad se suočiš sa činjenicom da ćeš hraniti i zabavljati staru dobru sebe, preovlađujući osećaj često je: 'To sam samo ja, čemu kuvanje povrća od nule.' Svi ostali očigledno su otišli na nekakvu modnu žurku i jedu fokaču i mini diptyque suflee, a ja plačem nad tvrdom, prašnjavom realnošću sirovog i verovatno veoma starog krompira. A čak ne umem ni da plešem. Sad je pravo vreme da se povežeš sa svojim unutrašnjim Najdželom Slejterom ili samo da čitaš Najdžela Slejtera. Šta bi Najdžel rekao? Rekao bi: apsolutno ne želim da nosim ovaj "evisu" džins na neki smarački događaj gde će biti puno ljudi koje znam samo sa interneta. Želim da izađem i kupim sastojke za kolač od palente i limuna, spremim ga u 11 uveče, pojedem jedno veliko parče u 11:45 i odem na spavanje imajući problema sa varenjem. Isto važi i za čitanje, šetanje, odlazak u bioskop i seks. Maltene je sve od toga bolje kad si sam.

Izvući se iz vrtoglavog pada u egzistencijalnu krizu traži vremena. Ono, smarački mnogo vremena. Možda čak nekoliko godina. Pretvarajmo se da to nisam rekla. Usredsredi se na blisku budućnost koliko god ti trebalo, shvatićeš šta te najviše muči kad smogneš snage da se suočiš s tim. Život je za svakoga čudan, težak i surov. Dobro si i bićeš dobro i za mesec dana. Isključi telefon. ISKLJUČI GA. Pouzdaj se u sebe. Javi mi se u DM. Glasaj za laburiste ;)

Još na VICE:

Laži koje su nam donele najviše lajkova

O čemu devojke u stvari pričaju

Šta žene u Beogradu misle o seksu bez obaveza