Moralan način gledanja pornografije

Živimo u doba koje bi moglo da se nazove „vrhuncem pornografije". Na internetu možete da nađete bilo koju vrstu pornografije i da u svako doba imate pristupa njoj, sa bilo kog mesta. Ljudi je gledaju na poslu, u restoranima brze hrane i na nacionalnim političkim skupovima. Čak su i stari, dobri republikanci opsednutost naše vrle nacije pornografijom nazvali „ krizom opšteg zdravlja"(Ne, ozbiljno – ovakav način izražavanja je prošlog leta postao zvanična platforma Republikanske partije).

Šta nam sva ta pornografija radi kao ljudskim bićima (a kao muškarcima naročito) još nije sasvim jasno. To je naročito tačno zato što je mnogim našim finim ljudima i dalje teško da diskutuju o tome kako joj pristupaju, iako je postala sveprisutna.

Dejvid Džej Lej, psiholog specijalizovan za pitanja seksualnosti, želi to da promeni. Njegova najnovija knjiga, Moralna pornografija za kretene: muški vodič za odgovorno zadovoljstvo gledanja, je zabavan i provokativan priručnik za muškarce koji žele pažljivije i opsežnije da razmisle o svojoj konzumaciji pornografije – i da li je konzumiraju na ispravan ili pogrešan način.

Lej mi je rekao da je knjigu pisao kao da je „sedeo sa drugarima, pio pivo i pričao o pornografiji". S toga sam ga, u tom duhu, kontaktirao da čujem nešto više o knjizi i o tome šta muškarci mogu da preduzmu da njihove navike konzumacije pornografije budu moralnije.

Ovaj intervju je redigovan zbog dužine i jasnoće.

VICE: Za početak, šta je „moralna pornografija"?

Dejvid Lej: U knjizi o moralnoj pornografiji govorim na dva načina: u smislu konzumacije, i u smislu proizvodnje. Moralna konzumacija pornografije je promišljena, svesna, odgovorna i označena seksualnim integritetom. Moralno proizvedena pornografija je ona koja je proizvedena uz saglasnost, u kojoj izvođači pristupaju činovima za koje su pošteno plaćeni. Moralna pornografija ne izrabljuje ljude – ni izvođače, ni konzumente – i prema seksualnosti se ophodi na zdrav način, prepoznajući široku raznorodnost seksualnih interesovanja, tipova tela i želja. Kod moralne pornografije je reč o odgovornosti i svesnom podržavanju moralnih seksualnih vrednosti.

Pošto vidim da želite da destigmatizujete konzumaciju pornografije, pretpostavljam da vam neće smetati da vas pitam: kakve su vaše lične navike kada je u pitanju pornografija?

Kao i veći deo moje generacije, prvi put sam gledao pornografiju kao adolescent. Stariji muškarci su mi je davali. U nekim trenucima u životu sam možda malo previše gledao pornografiju, a u drugim sam je možda gledao premalo.

I ja sam se prvi put susreo sa pornografijom kada sam bio prilično mlad – jedan komšija mi je pokazao kolekciju Hastlera koju je njegov otac krio u podrumu. Kasnije smo se dokopali nekih VHS kaseta sa oznakom X. Ne mislim da su mi ta iskustva naškodila, ali naravno, danas živimo u drugačijem svetu. Mislite li da ima posledica zbog toga što deca imaju pristup pornografiji na svojim kompjuterima?

Postoje velike hiperbole kada je u pitanju izloženost adolescenata i dece pornografiji. To je omiljena taktika za širenje moralne panike, povikati „spasimo decu"! Teško je doći do pouzdanih podataka i čvrstih činjenica.

Najbolja istraživanja koja sam ja proučio kažu da mladi u proseku bivaju izloženi pornografiji negde u 14. godini, što nije u neskladu sa podacima od pre pojave interneta. Ali internet omogućuje veći pristup pornografiji. I oni koji žele da je gledaju mogu mnogo lakše da je nađu – i to mnogo raznovrsniju i u mnogo većim količinama – nego što smo to mogli ti i ja.

I šta to onda znači?

Ne znamo, ne tačno. Ljudi koji žele mnogo da je gledaju obično imaju jak libido, a pornografija ne menja nečiju ličnost.

U UK je napravljena studija pod nazivom „ Pornografija je u suštini svuda". Ispitali su 40 hiljada istraživačkih članaka o pornografiji, pokušavajući da utvrde kakav efekat pornografija ima na decu. Od svih tih studija, samo su 237 njih ocenjene kao naučno korisne za odgovor na ovo pitanje. Devedeset devet procenata onoga što se objavi o pornografiji je ograničeno pristrasnošću uzorka, lošim istraživačkim postupkom, i pristrasnošću istraživača. Važno je tu činjenicu imati na umu – toliko mnogo savremenih debata je oblikovano lošim istraživanjima.

Dakle, tim istraživanjem u UK nisu uspeli da utvrde kakve posledice ostavlja gledanje pornografije?

Tako je. Ali su zabeležili anegdote o deci koja su joj bila izložena – izgleda da većina dece to biva. Ta deca uče lošu lekciju o seksu gledajući pornografiju. To je veoma žalosno. Pornografija obično nije sredstvo podučavanja. Odgovor na to, naravno, nije da je treba zabraniti, jer to nikada ne bi uspelo. Rešenje je učiti mlade ljude šta je zdrav seks, da bi mogli da razumeju da je pornografija samo fantazija.

Vaša knjiga je krcata praktičnim i urnebesno smešnim savetima za muškarce, kao što su: ne šaljite slike kita ženama koje jedva poznajete, nemojte da progonite porno zvezde, ne gledajte porniće na poslu, i tako dalje. Veliki deo materijala mi je bio zabavan, ali i malo alarmantan. Šta o nama, muškarcima, govori činjenica da je mnogima od nas zapravo potreban takav savet?

Stvar je u tome što smo stvoreni – tokom hiljada godina seksualne selekcije – da budemo impulsivni i da ne rasuđujemo trezveno kada smo seksualno uzbuđeni. Mogu da shvatim kako seks može da bude kao droga. Kada smo napaljeni, gubimo  osećaj o vremenu, često donosimo loše odluke, i činimo stvari zbog kojih ćemo se ujutru možda pokajati. Možda ćemo upražnjavati seks sa „pogrešnom" osobom, možda nećemo koristiti zaštitu, ili ćemo se upustiti u seksualni čin za kojim žudimo, ali koji je u sukobu sa našim moralnim vrednostima. Zbog toga ljudima preporučujem da kada su uzbuđeni razmišljaju o svojim seksualnim vrednostima, žudnjama i ponašanju. Smislite kako da pomirite i integrišete te stvari u ono što želite da budete, kao osoba. Na nesreću, sram od seksa i stigma nas prečesto navode da potiskujemo i poričemo svoju seksualnost, osim kada smo napaljeni.

Ako momak krišom gleda pornografiju i to ne kaže partnerki, da li je to prevara?

Ovo će možda da te iznenadi, ali ja zaista verujem da bi gledanje pornografije moglo da se smatra za prevaru. Ako par nikada nije razgovarao ni dogovarao se o tome kakvu ulogu u njihovoj vezi imaju masturbacija ili fantazije o drugim ljudima. Po tom istom standardu, ako žena ikada ima seksualne fantazije o nekom drugom, ili u potaji koristi vibrator ili neku seksualnu igračku, i to bi moglo da bude prevara. Odgovor je u tome da se na te stvari ne gleda kao na „prevaru" ili „prljavu tajnu", već da se razgovara o vrednostima i verovanjima o seksu, uključujući i seksualnu privatnost koji svaka osoba zadržava za sebe. Važno je da se ti razgovori vode u atmosferi seksualne samospoznaje i prihvatanja, i poštovanja prema partneru. Nažalost, to je teško, i većina ljudi nije spremna na takve razgovore. U velikoj meri, svrha moje knjige je da ih pripremi na to.

Šta čovek treba da uradi da bi naveo partnerku da gleda porniće s njim?

Najbolji pristup, koji ja istražujem u knjizi, je da muškarci razgovaraju sa svojim partnerkama o tome šta im pornografija znači, a šta ne. I da se obrate partnerki, prihvatajući i razumevajući da ti strahovi ostoje, i da njihova partnerka nije glupa ili zatucana zbog toga što ih ima. Momke ohrabrujem da posetu Zemlji pornića pristupe kao razgovoru sa svojom devojkom, ili obilasku jeftinih barova: jedan od vas mora da ostane trezan da vas odveze kući. Dajem neke savete o tome kako da muškarac bude dobar, odgovoran i pažljiv vodič, što bi moglo da dovede do toga da još koji put zajedno odu u obilazak. Parovi koji zajedno gledaju porniće zapravo imaju bolji, zdraviji seks i veze, ali potrebno je sofisticirano umeće da se stigne dotle.

Još uvek je prilično retko da muškarci tako otvoreno diskutuju o pornografiji. Šta biste rekli da ohrabrite više muškaraca da budu otvoreni po tom pitanju?

Istakao bih da je pornografija samo seksualna fantazija koja je postala vizuelna i eksterna, gde drugi mogu da je vide. Naši strahovi i zabrinutost kada je u pitanju pornografija su zapravo naši strahovi i zabrinutost zbog naših seksualnih fantazija. Postoje fantazije i žudnje za koje mislimo da su nezdrave, ili da ljudi ne bi trebalo da ih imaju, ili za koje mislimo da mi ne treba da ih imamo. Ali svi mi imamo fantazije koje ne otkrivamo, i plašimo se da bi nas drugi zbog njih osudili. Ali činjenica je da trenutno postoji malo ili nimalo dokaza da bilo kakva seksualna fantazija – čak ni one zastrašujuće i nelegalne – zaista menja ponašanje ljudi. I ako naše društvo zaista želi da smanji nezdrav seks, seksualno nasilje i da zaštiti decu, onda bi trebalo da se fokusiramo na strategije koje zaista imaju uticaj, kao što je obrazovanje, a ne da paniči oko pornografije.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu