​Šta su nacisti stvarno mislili o vešticama

U petoj epizodi druge sezone TV emisije „Vanzemaljci iz davnina", bilo je postavljeno važno i do tada zanemareno istorijsko pitanje : „Da li je tehnologija vanzemaljaca iz daleke prošlosti dala Hitleru praktično nedostižnu prednost u Drugom svetskom ratu?"

Epizoda se bavi Hitlerovom „opsesivnim" stavom prema „antičkoj mitologiji" i „okultizmu", i dolazi do zaključka da je Firer možda sagradio vremeplov. Autori komotno zanemaruju koliko je ta pretpostavka besomučno nategnuta, i na njoj dalje grade ideje o bavljenju vrha Nacional-socijalističke partije „prastarim tehnologijama". Dakle, arijevska početna ratna prednost temeljila se na podacima iz alternativnih istorijskih tokova.

Iako ne verujem da su putovali kroz vreme, zanimljivo je koliko istorijski dokumentovan interes nekih nacista za okultno budi maštu današnjih ljubitelja vračara. Ovaj faktoid više ističe licemerje kod nacista – koji su u isto vreme zakonski gonili okultiste – nego što ih dovodi u vezu sa modernim vešcima i vešticama. Nedavno je nekoliko sajtova sa zadovoljstvom prenelo vest o otkriću „retko viđene arhive knjiga o vešticama i okultizmu" u češkoj biblioteci. Deo te arhive, vest kaže, sastavio je lično Hajnrih Himler, glavešina SS-a, koga su ove teme posebno interesovale. (Imao je teoriju po kojoj je katolička crkva progonom veštica pokušala da uništi germansku rasu.) Neki od tekstova na norveškom su masonskog porekla, a pretpostavlja se da su u pitanju fragmenti Himlerove takozvane „veštičje biblioteke".

Kad sam se obratila Piteru Stodenmajeru, asistentu na katedri savremene nemačke istorije na Univerzitetu Market i autoru knjige „Od okultizma do nacizma", želela sam da čujem njegovo mišljenje o mogućim implikacijama novootkrivene arhive. On nije pokazao previše entuzijazma: „Ne znam šta bi vam rekao. Ukratko, mislim da je trenutna medijska pažnja mahom preterana i neosnovana." Zanimalo me je šta pod time misli.

BROADLY: Dok smo dogovarali intervju, rekli ste da je medijska pažnja upućena nacističkoj „okultnoj arhivi" suvišna. Zašto?

Piter Stodenmajer: Tako je. Već dugi niz godina znamo da je mnogo tog materijala bilo skupljeno krajem tridesetih i početkom četrdesetih. Takođe godinama znamo da je mnogo toga i nestalo tokom rata. Niko nije znao šta je uništeno a na šta će se nekad ponovo naići, ali sasvim je očekivano da tako nešto iskrsne u Pragu. To je jedno od čvorišta na kojima su nacisti gomilali tu vrstu literature. Dakle, ništa se naročito neobično nije desilo.

Odakle taj obim literature? Da li su sve te knjige slali tamo iz Nemačke?

Iz svih okupiranih zemalja, dakle zato ima dosta toga na Norveškom. Bar pretpostavljam da je to razlog. Ali ima i knjiga sakupljenih na teritoriji Nemačke. Jedna grana Ziherhajtsdinsta – SD, to je kao obaveštajna grana SS-a, oni su radili razna istraživanja, vodili evidenciju o državnim neprijateljima i slično. Jedan od tih SS biroa je obraćao pažnju na slobodne zidare, na okultiste – praktično su sva tajna društva gurali na gomilu; možda to i nije baš imalo smisla, ali za naciste jeste. Dakle, kad god bi zatvorili određeno društvo, SD bi konfiskovao sav materijal koji otkriju. Zaplenili bi sve arhive, biblioteke, šta god su imali. I onda bi sve to negde spakovali. Do kraja rata, nije se više tačno znalo gde su šta držali.

Postoji određena konfuzija o tome da li su nacisti i sami verovali u sve te stvari. Većina članaka na ovu temu prosto navodi da je otkrivena nacistička biblioteka.

Ogromna je konfuzija.

Možete li da pojasnite?

Ja mislim da su stvari sasvim suprotne. Nacisti jesu sve te knjige skupljali na gomilu, ali ne zato što su u njih verovali. Pre je stvar bila u tome da su određene grane vlasti mislile da te okultne grupacije predstavljaju opasnost po državu – posvećene su svojim ideologijama, svojim ritualima, sve tako to. Ta društva su nacisti tretirali kao neprijatelje, iako za to u velikom broju slučajeva i nije bilo razloga. Neke od tih grupa bile su vrlo nacionalistički nastrojene, i podržavale su naciste, ali to nije bilo važno. Što se SD tiče, ko god bio pripadnik masonske lože ili okultne grupe, taj bi završio na crnoj listi. Pokušali su da prate aktivnosti svih njih, i sav njihov materijal da zaplene. Dakle, moja interpretacija je sušta suprotnost popularne ideje po kojoj su nacisti skupljali sve to zato što su u okultne principe verovali. Oni su to prosto oduzimali navodnim neprijateljima.

Verovatno je uzroke zbrke u tome što tekstovi obično koriste reč „biblioteka" kad se priča o ovim skladišnim arhivama.

To su više skladišta, ako sam dobro obavešten, ali to i nije tako čudno. Jeste bili nekad u javnoj biblioteci na njujorškoj Petoj aveniji? Kad njima tražite neku knjigu, često se dešava da je nemaju na toj lokaciji nego moraju da je dovuku iz Džerzija, iz nekog skladišta. Velike biblioteke često skladište svoje starije materijale na raznim mestima, to je uobičajena praksa. Verujem da je tako nešto i ovde u pitanju.

Ima li podataka koji ukazuju na to da su neki nacisti zaista bili zainteresovani za okultizam? Obično se pominje Himler –

O da, za Himlera se uvek svi hvataju. To je nezgodno. Bilo bi lakše da mogu da otpišem i taj deo, da kažem da su i to gluposti, ali u tom slučaju nisu. Himler je lično stvarno bio zainteresovan za vračanje. Privlačile su ga sve vrste neobičnog spiritualizma i ezoterije. Mnogi ljudi greše – posebno u medijima – utoliko što Himlerova lična ubeđenja spajaju sa zvaničnim stavom SS kao organizacije.

Možda čudno zvuči, ali Himler je vrlo retko pominjao ta svoja interesovanja pred drugim vođama partije. Nekako je to držao za sebe, verovatno se stideo. To je samo pretpostavka, ne zna se koliko je osnovana. Tek ponekad bi poslao SS oficira da mu iskopa sve što imaju, na primer, o vešticama iz 16. veka i slično. Ali daleko od toga da je SS u celini radila po tim principima.

Verovatno odatle potiče sva pogrešna interpretacija, mnogo ljudi je čulo da se on lično time bavio.

Verovatno. To je samo ono zrno istine, i to važno zrno. Da bi se shvatio Himler kao ličnost – a bio je prilično važna ličnost u nacističkoj hijerarhiji – mora se nekako rastumačiti odakle kod jednog izuzetno uticajnog i moćnog čoveka toliko interesovanja za okultne teme. Samo ponavljam da se ne sme mešati Himlerov hobi sa radom celog SS.

Imate li neko objašnjenje za njegov lični interes?

Mogu samo da naslutim, ali zaista nije sasvim jasno. Peter Longerih, čovek koji je napisao verovatno najbolju akademsku biografiju Himlera, celo jedno poglavlje odvojio je da bi pokušao da raščlani te okultne interese. Na kraju poglavlja, on kao istoričar prosto diže ruke i kaže ne vredi, sve ovo nema mnogo smisla ali činjenice su činjenice, moraćemo nekako da se pomirimo sa njima.

Ja bih rekao da razlog leži u generaciji u kojoj je Himler odrastao. On je bio deo one generacije koja je imala utisak da prosto nije imala priliku da se dokaže. Bili su previše mladi da bi se borili u Prvom svetskom ratu, odrastali su u Nemačkoj dvadesetih godina. Desničari u Nemačkoj dvadesetih godina bili su ubeđeni da im zemlja izmiče iz ruku, da je krenula u nekom sasvim desetom pravcu. Bila je demokratija, republika, baš ono što su mrzeli. Zato je mnogo ljudi Himlerovog doba postalo introvertno, počelo da traga za nekom tajnom vezom koja ih spaja sa prošlim danima germanske slave. U njegovom konkretnom slučaju, to se manifestovalo kao interes za ezoteriju i okultizam.

Sad gledam tekst „Dejli Mejla " gde se kaže da je Himler „izopačeno verovao da misticizam dokazuje arijevsku rasnu superiornost." Ima li tu istine?

Ja bih rekao da je to loša formulacija jedne suštinski tačne tvrdnje. U Himlerovom umu postojala je veza – koje naravno nema u stvarnosti – između paganskog, mističnog pogleda na svet i navodne arijevske istorije germanskog naroda. On je to video kao dve isprepletane stvari. To jeste deo Himlerovog ličnog interesa za okultnu literaturu, ali zaista ne mislim da je to bio razlog za prikupljanje svog tog materijala koji je SD sproveo, svih tih raznih arhiva. Imali su čitavu sekciju koja se bavila progonom veštica u srednjem veku. Pošto je Himler hteo da stvori alternativnu verziju germanske istorije, pridavali su pažnje nemačkim crkvama koje su četiri veka ranije pokušale da pokrste veštice. Za njega je to bila idealna stavka kojom bi mogla da se napadne crkva. Iz nacističke perspektive taj detalj je samo bio prikladan alat, samo oružje.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu