Pijanoreksija: kada jedete manje da biste pili više

Novo istraživanje kaže da su studenti opsednuti time šta jedu i koliko vežbaju kako bi mogli brže i češće da se napiju.

Elis* iz Velike Britanije se priseća saveta koji joj je sestra dala pred prvu godinu na faksu. "Oporavljala sam se od poremećaja u ishrani i dobro sam upamtila kada mi je starija sestra pričala o 'fresher's stone-u', tj. koliko možeš da se ugojiš od cirkanja", napisala je u mejlu.

Sestra joj je predložila da samo pije žestinu uz dijetalne obroke koji nisu imali mnogo kalorija. Elis je otišla korak dalje. "Pre izlazaka, u koje sam tokom prve godine išla otprilike četiri puta nedeljno, ponekad i češće, samo bih pojela Special K ili neke druge cerealije bez mleka. Kapirala sam da ću manje kinte potrošiti na piće kako bih se napila, a i unela bih manje kalorija, tako da je bila dvostruko dobitna kombinacija", kaže ona opušteno, što je verovatno jedini način da se prisećaš nečega glupog - i potencijalno opasnog - što si radio tokom studija.

Fenomen pijanoreksije ili ograničavanje unosa kalorija zarad unosa žestokog alkohola se i ranije pojavljivao u vestima. Još 2008 se pisalo o ovom poremećaju u ishrani u "Fashion & Style" odeljku New York Times-a, ali su dokazi o tome tada bili samo anegdotalni, a mnogi su ga nazivali izvikanim mitom koji podriva mlade. Međutim, nova studija Društva za istraživanje alkohola otkriva da je pijanoreksija stvarna i vrlo prisutna među studentima koji ili žele da smršaju, brže se napiju za manje para, ili oboje. Istraživači kažu da je ovo usko povezano sa zloupotrebom alkohola i može imati negativne zdravstvene posledice iako mnogi koji bi se kvalifikovali kao "pijanoreksični" smatraju da je ograničavanje unosa kalorija zarad boljeg provoda potpuno razumno.

"Znamo da nije samo redovno opijanje, već način na koji studenti to rade, potencijalni rizik za probleme sa alkoholom", kaže dr. Dipali V. Rinker, asistentkinja na odeljenju za psihologiju na Univerzitetu u Hjustonu u razgovoru za Broadly. "Htela sam da vidim kako se studenti ponašaju pre, tokom i nakon pijenja", rekla je ona.

Nakon ispitivanja studenata u kampusu i preko interneta, dr. Rinker je saznala da mnogi studenti formiraju složene sisteme kompenzacijskog ponašanja u vezi sa pijenjem. "Oni će manje jesti kako bi se brže napili - naravno, postoji razlika između pijenja na prazan i pun stomak; oni će ograničiti hranu ako tog dana planiraju da se napiju; konzumirati niskokalorična pića; sledećeg dana će nadoknaditi manjkom hrane ili preteranim vežbanjem. Takođe postoje kompenzacijska ponašanja karakteristična za bulimiju."

Melisa je opisala ove metode u praksi. "Kada sam otišla u teretanu, osetila sam da sam sebi dala za pravo da te večeri pijem jer sam sagorela sve kalorije koje sam unela", rekla je u mejlu. Ali ako želite sirove brojke (istraživanje dr. Rinker na ovu temu nije još uvek objavljeno), studija objavljena u Australian Psychologist-u navodi da je 57.7 procenata ispitanih ženskih studenata reklo da su na neki način nadomešćivale unos alkohola.

Dr. Rinker kaže da ljudi sa pijanoreksijom počnu više da piju i imaju veće probleme sa alkoholom od onih koji se ne upuštaju u ovakva ponašanja. I dok je ova kombinacija poremećaja u ishrani i problema sa alkoholom očigledno rizična, ljudi koji se u to upuštaju često nisu toga svesni, rekla je.

"Neko ko smatra da prosečan student puno pije ima veće šanse da se i sam opija", kaže dr. Rinker o problemu opijanja uopšte. Isto važi i za pijanoreksiju. Dr. Rinker je takođe dodala da žene sa istorijom poremećaja u ishrani češće ispoljavaju ovakvo ponašanje.

Iznenađujuće je da je informisanje studenata da se njihove kolege ne napijaju redovno može da pomogne u suzbijanju zloupotrebe alkohola. "Postoji ta svest da, ako svi to rade, mogu i ja, ali to uopšte nije tačno. Shvatili smo da kada studentima kažemo da drugi studenti piju znatno manje od onoga što podaci govore, ti ljudi takođe smanje svoje opijanje", kaže ona. "Ovo bi mogao da bude prvi korak u borbi sa pijanoreksijom među studentima. "

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu