​Indiju opsedaju horde neumoljivih majmuna

Pet minuta pošto kročite u Nju Delhi, videćete majmuna iznad vrata prodavnice nikotina kako pokušava da samom sebi zavuče glavu u anus. Zanimljiv prizor za turiste, naravno, ali lokalno stanovništvo sve više brine.

Tokom poslednjih dvadeset godina, majmuni su zauzeli centralnu poziciju u Venovom dijagramu zaštite životinja, ekonomskih resursa, i političke volje. Po poslednjim procenama, u Indiji živi oko 50 miliona majmuna. Poređenja radi, zamislite da se celokupna populacija Engleske preseli u Indiju i počne da pravi probleme, da menja put razvoja te zemlje kao da je iz romana Tomasa Pinčona .

Imamo primer iz 2007., kada je S. S. Bađva, tadašnji gradonačelnik Delhija, pao sa terase i poginuo. Tu su i ona neobična oštećenja na navodno neprobojnim zidovima Čitorgarske tvrđave. U oba slučaja krivi su majmuni. A onih 11,000 dokumenata misteriozno nestalih iz arhive Ministarstva unutrašnjih poslova? Tako je, opet majmuni .

Izgleda da majmuni šetaju hodnicima državnih prostorija sa poverljivim dokumentima pod miškom, kao neki dlakavi direktori. Zamislite da se parlament zatvori zbog najezde divljih mačaka. Ili da Najdžel Faraž dobije izbore na platformi borbe protiv majmuna.

Zamislite, na primer, Dejvida Kamerona na putu ka skupštini, rumenih obraza i znojavog čela; spopadaju ga sivi languri koji skandiraju „Dejvidu pederu" na majmunskom jeziku i gađaju ga govnima. Upravo to se zaista dešava u Indiji. Takve stvari su svakodnevica za 1.25 milijardi stanovnika.

Majmuni muče ljude kao što je ministar odbrane Manohar Parikar, koji je morao da zatraži vojnu pratnju da bi mogao da prođe kroz Južni blok, politički centar Nju Delhija. Tokom nedavne posete Baraka Obame, osoblje je praćkama i metlama teralo majmune sa putanje povorke. Prošle godine je objavljeno da se zapošljavaju ljudi u kostimima langura koji će svojim kreštanjem plašiti brojnije rezuse .

Na prvi pogled, ovo je dušu dalo za političku satiru. Majmuni, naravno, ne poštuju ni status ni veru ni moć; oni su za Indiju šekspirovski Pak , majušna spadala koja podjebavaju red i ruše hijerarhiju.

Ali istini za volju, nije smešno. Majmuni su agresivni mali govnari, nasrtljivi jebivetri, izvor rashoda, i ujedno zaštićena životinjska vrsta. Inteligentni su i zlovoljni. Kradu hranu, napadaju stanovništvo (400 ujeda mesečno samo u gradu Šimla), šire zaraze, i otimaju kuće.

Pa ipak, ove zaštićene vrste majmuna samo reaguju na situaciju u koju ih je čovek doveo. Jedini motiv za njihove postupke je želja za preživljavanjem.

„Gradovi se graniče šumama, a tehnički gledano, i sam grad je životno stanište za razne životinje iz raznih razloga," kaže Pavan Šarma, osnivač Asocijacije za zaštitu životinja Reskink ( RAWW). „Nisu problem majmuni u gradu, već ljudske greške koje njihov broj samo uvećavaju."

majmunska otimačina

Kako se proces urbanizacije sve brže širi kroz šume i divljinu, novi blokovi zauzimaju mesto prirodnih staništa majmuna. Jedina moguća rešenja su koegzistencija – uz mere kao što je suludi „Zaštitni odred langura " – istrebljenje, ili preseljenje u rezervate kao što su Bati rudnici. Nijedno od tih rešenja nije urodilo plodom, a sva tri su problematična sa stanovišta prava životinja.

Najprostije rečeno, ljudi nemaju pojma kako da žive sa majmunima, bar ne kad ih ima ovoliko. „Pravi problem je nedostatak nadzora nad sukobom interesa između čoveka i divljine," kaže Pavan.

Po uredbi iz 2007., rezervati su obavezni da direktno hrane majmune umesto što prosto posade leblebije, banane, ili šećernu trsku čije plodove majmuni sami beru. Ručna prehrana je prilično neefikasna kad su inteligentna bića u pitanju – izmeštene divlje životinje tako postaju poluzavisna stvorenja koja lutaju ulicama i kradu hranu jer misle da njima pripada. Pitanje je vremena kada će se u celom Delhiju zapatiti majmuni – koji su tu već živeli pre ljudi.

Verovali ili ne, u 2013-oj godini vlada Indije potrošila je $488,000 dolara na ishranu 16,000 majmuna u rezervatu Asola Bati, što znači da manje novca troši po glavi stanovnika nego po majmunu. Problem je u tome što se novac uludo troši – nije bila obezbeđena ni adekvatna hrana ni voda.

Ljudski faktor u rešavanju situacije sa majmunima je očigledno presudan; Ministarstvo šumarstva troši veći deo svog budžeta na njihovu ishranu. „Majmuni u gradu mogu da nađu dodatne izvore hrane," kaže Pavan. „Ne postoje grabljivice koje se njima hrane." Po proceni Vatarana, neprofitne organizacije koja radi na uspostavljanju recipročne razmene između čoveka i prirode, izmešteni majmuni 98% hrane dobijaju od ljudi .

Vladine mere i propisi doprinele su stvaranju problema, a ne njegovom rešavanju.

Hinduizam tretira majmune kao svete životinje zbog boga Hanumana, što stvara dodatnu zbrku. „On je superheroj indijskog mita, a ljudi mu odaju počast tako što hrane majmune," kaže Pavan. Tokom izgradnje u blizini svetilišta Vrindavan u Utar Pradešu, 600 majmuna je izmešteno u obližnje džungle ali su se vratili posle samo nedelju dana, još agresivniji nego ranije.

„Prvo ljudi počnu da hrane majmune," kaže Pavan, „Zatim, kad se majmuni naviknu i dođu da traže još, ljudi pokušaju da ih oteraju. Onda majmuni nauče da kradu hranu iz kuća i stanova, što znači da ulaze u sukob sa ljudima. Ni na 15. ili 20. spratu niste bezbedni, oni svugde tragaju za hranom. Na stotine ljudi iz Bombaja me je zvalo da prijavi napade."

Kako broj majmuna nezadrživo raste, ljudi preduzimaju nove odbrambene korake. Nedavno su u nacionalnom parku Sandžej Gandi u Mulundu pronađeni mrtvi majmuni, verovatno otrovani. Za ovaj rezervat, u pitanju je ozbiljan bezbednosni prestup.

„Majmune štiti zakon o zaštiti životne sredine iz 1972.," kaže Pavan. „Lov na njih krši taj zakon, a prestupnik rizikuje kako novčane tako i zatvorske kazne. Pa ipak, ovaj zakon je uglavnom mrtvo slovo na papiru."

„Stvarna situacija je takva da su majmuni životinje najčešće izložene zlostavljanju. Na primer, dreseri često odvajaju mladunce od majke i treniraju ih. Zaključaju ih u sobu, tuku ih, lome im zube. Vežu im vrpcu oko vrata i vode ih od jednog do drugog naselja, gde oni izvode trikove koje su naučili da bi dreser zaradio za život."

Moglo bi se reći da su ovaj lov, krivolov, i zlostavljanje neka vrsta organizovanog kriminala. Pavan se slaže „U pitanju je zločin, a životinje ne mogu same da reše taj problem. Mi moramo da promenimo način razmišljanja, da promenimo svest ljudi i donesemo strože zakonske mere."

Sve do tada, rat između Indije i majmuna nastaviće da tinja – tiho i neprimetno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu