​Milan Bandić – hoće li pasti zbog boranije?

U sredu uveče, gradonačelnik Zagreba Milan Bandić izašao je nakon mesec dana iz zatvora u Remetincu, noseći dve kese sa ličnim stvarima – jednu klasičnu crnu za đubre, i jednu kariranu 'švercersku.' 

Pušten je uz privremenu zabranu obavljanja gradonačelničke funkcije, nakon što je pred sam početak sudskog ročišta uplatio kauciju u iznosu od dva miliona evra. Iako mu je sud nudio i opciju da garanciju za puštanje iz pritvora ponudi u nekretninama svojih prijatelja i poslovnih partnera, u roku od nekoliko sati od odluke o ukidanju pritvora na račun zagrebačkog suda legao je najveći iznos kaucije u istoriji hrvatskog pravosuđa. Kako je do njega Bandić došao još niko ne zna, baš kao što nejasne ostaju i brojne muljaže za koje jeste, ali i nije optužen.

Metaforično upotrebljen, izraz 'boranija' na srpskom označava nešto sitno, nebitno, beznačajno. Gradonačelnik Bandić, ni po stažu na čelu glavnog grada Hrvatske, ni po prosutim parama njegovih građana ne može tako da se okarakteriše. Ipak, uhapšen je upravo nakon što je u jednom od svojih retkih neosporavanih projekata, urbanoj bašti u naselju Sveta Klara na južnom obodu Zagreba, obrao – boraniju. Oni koji godinama prate njegov rad u tom činu nalaze simboliku, zaključujući da su optužbe koje mu stavljaju na teret u poređenju sa stvarnim razmerama sumnjivih poslova zapravo – boranija.

Priča o Milanu Bandiću zapravo je priča o laboratorijskom prototipu balkanskog populiste, kojega narod obožava zato što u prigradske zabiti donosi struju, vodu i kanalizaciju, gacajući u blatnjavim cipelama i izvaljujući gafove koji zabavljaju medije, a glasače uveravaju da je on 'jedan od njih'.

Oni mu uzvraćaju bezgraničnim poverenjem, te mu omogućavaju da ispod fasade majstorski sagradi korupcijsku mašinu sastavljenu od kumova, rođaka i prijatelja, koje bez ikakvog ustezanja postavlja na vodeća mesta struktura kojima upravlja. Model vam je dobro poznat, ali ga niko na Balkanu (osim eventualno Đukanovića) u praksi nije tako dobro razradio kao Milan Bandić.

Youtube Vladimir Raponja

Youtube snimak BestNetChannel

Bandićeva biografija, bar u ranoj fazi, prilično podseća na priče iz osnovne škole o drugu Titu. Rođen je 1955. u hercegovačkom selu Donji Mamići, gde su ga nakon očeve smrti podigli majka Blagica i deda Ante, koji ga je već u detinjstvu učio napornom radu na poljima duvana. U Zagreb je stigao sa smeđim koferom od skaja 1974., te upisao Fakultet političkih nauka.

Često se hvali da je gradske fasade žbukao i tramvajske pruge gradio još u studentskim danima, ali prvi pravi posao dočekao je nakon stečene diplome iz odbrane i zaštite, kad se zaposlio u hladnjači fabrike Ledo. Kao stručnjak za ONO i DSZ, dobio je 1983. godine je posao u lokalnom komitetu Saveza komunista, a iako revnosni katolik, demokratizovanoj verziji partije je ostao veran i nakon raspada Jugoslavije, kad kreće njegov uspon prema vrhu. 1993. postaje sekretar gradskog odbora SDP-a, 1995. odbornik u gradskoj skupštini.

Nakon smrti prvog predsednika Hrvatske Franje Tuđmanai, kupuje dva odbornika njegove HDZ partije i napreduje u fotelju gradonačelnika. Na njoj, uz pauzu između 2002. i 2005. zbog saobraćajne nesreće koju je izazvao u pijanom stanju, a zatim i moždanog udara, ostaje sve do hapšenja krajem oktobra 2014, a i nakon njega. Prema priznanju zamenice gradonačelnika Sandre Švaljek, svi potezi privremene gradske uprave i dalje se verifikuju u ćeliji zatvora u Remetincu.

Tokom pomenutih 14 godina vladavine, Bandić je namnožio toliko afera da ih ne može evidentirati ni Google, a kamoli policija. Sve je počelo 2002, kad je s 1,6 promila alkohola u krvi udario vozilo pri neopreznom prestrojavanju, a policajac koji ga je uhapsio kasnije je dobio otkaz, da bi se priča završila Bandićevim krsnim kumstvom deteta policajca.

Daleko su ozbiljnije, međutim, afere izazvane rasipnim trošenjem gradskih para: nakon povratka na vlast 2005. osnovao je Zagrebački holding, gradsku firmu koja je objedinila sve komunalne i javne službe, a u praksi služila kao paravan za akrobacije poput štetnih zamena atraktivnih gradskih zemljišta s raznim 'kontroverznim biznismenima', promena urbanističkih planova kako bi oni mogli širiti svoje poslovne zone, ili definisanjem tendera na način da se na njih mogu javljati samo odabrane firme.

Pošto su navedeni biznismeni često bili kumovi ili rođaci vodećih Bandićevih operativaca ili njega samog, partnerske firme bi ponekad registrovali na anonimne studente ili osobe s boravkom izvan Hrvatske. Sličnosti s Al Caponeovom družinom tu ne prestaju: kad je direktor Zagrebačkih cesta Igor Rađenović 2007. pokušao upozoriti na korupciju u tom segmentu Holdinga, pretučen je, a napadači su između otkrivanja naručilaca napada i zatvora izabrali – ovo drugo.

Bandićeve 'kraljevske kenjare', ili 'zlatni WC-i', dva su hemijska toaleta smeštena na tramvajskim okretištima Dubrava i Dubec, koja su ukupno plaćena skoro 12 hiljada evra po kvadratu. Izvođač radova bila je firma Bandićevog kuma Ivana Penave

Među brojnim izmenama urbanističkog plana tokom Bandićevog mandata najzapaženija je bila ona kojom je biznismenu Tomislavu Horvatinčiću omogućena izgradnja garaže i šoping centra na Cvjetnom trgu, u strogom centru Zagreba. Uz građane, koji su telima pokušali zaustavati otvaranje centra, tužbu je podnela i Srpska pravoslavna crkva, koja je suvlasnik dela zemljišta

Od dvadesetak najozbiljnijih afera koje se najčešće vezuju za Bandića, istražni organi su se u 'akciji Agram' odlučili za tek tri – nezakonito poslovanje s građevinskom firmom Bramgrad i firmom za zbrinjavanje otpada CIOS, te neprijavljene troškove pri finansiranju neuspešne predsedničke kampanje 2009. Uz još par sitnih optužbi za nezakonito korištenje službenih vozila, račun štete gradskom budžetu nanesene od strane Bandića i još petnaestoro optuženih iznosi oko 2,7 miliona evra. Ovoliko je iznosila samo jedna sumnjiva gradska investicija u jednoj od istraživanih afera koja u ovoj akciji uopšte nije navedena: aferi sa zagrebačkim pročišćivačem voda, najvećoj gradskoj rupi bez dna, koja je građane Zagreba do sada ukupno koštala 350 miliona evra.

'Bandićeve fontane', i dalje u stanju mirovanja, poslednji su predmet kriminalnog istraživanja; posao od oko tri miliona evra dodeljen je sumnjivim tenderom firmi Mešić.com. Bandić i iz zatvora nastavlja graditi fontane, ovoga puta s firmom Vodotehnika, koja je gradila skijašku stazu na planini Sljeme u sklopu suludog projekta trke za Svetski kup.

Zbog svega ovoga prilično logično zvuči odbrambena taktika Bandićevih advokata, koji tvrde da iza hapšenja gradonačelnika Zagreba stoje – politički motivi. Bandića, naime, progone isključivo za krivična dela počinjena nakon 2009. kada je napustio SDP, okrenuo leđa aktualnom premijeru Zoranu Milanoviću i izašao na predsedničke izbore s namerom da pobedi današnjeg predsednika Ivu Josipovića.

Nije mu uspelo, no onako tvrdoglav, kako sam kaže, 'kao konj', verovatno bi se ponovo kandidovao za predsednika već na sledećim izborima, početkom 2015. Uoči pomenutih izbora, logičan je i potez vlasti da pohapsi krupne zverke, malo ih stisne, pa ako neko propeva o nekoj većoj aferi – tim bolje. No, šta ćemo ako se ispostavi da u Bandićevoj urbanoj bašti raste samo boranija?